Pajvančić (CEPRIS): Ustavni sud nema kapacitet da obavlja sve svoje funkcije (VIDEO)
Ustavni sud nema kapacitet da sve svoje funkcije obavlja na valjan način, a pre svega njegov zadatak da bude čuvar Ustava i da odlučuje o ustavnosti i zakonitosti, rekla je u emisiji „Marker“ profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i članica Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS Marijana Pajvančić.
Poslednji podaci iz Ustavnog suda pokazuju da opada broj predmeta za ocenu ustavnosti, a da je rešavanje ustavnih žalbi postalo dominantno.
„Paradoksalno je da preovlađujuću nadležnost čini ta koja se odnosi na ustavne žalbe“, rekla je profesorka u penziji i istakla da je provera ustavnosti „ključna stvar“.
Kako kaže, za proveru ustavnosti i zakonitosti uglavnom se građani i organizacije civilnog društva javljaju kao predlagači, a manje ovlašćeni predlagači, a to je tako jer je u slučaju ovlašćenih predlagača Ustavni sud dužan da postupa, a druge predloge može da odbaci.
„Ako vi znate da su predloženi predlagači organi državne vlasti, da li vi stvarno očekujete da će parlament ili Vlada pokrenuti postupak provere ustavnosti koji je Vlada predložila, a parlament usvojio“, navodi Pajvančić.
Pre osam godina Ustavni sud nije reagovao na više inicijativa koje su ukazivale na neustavnost Zakona o socijalnoj zaštiti, a onda je prošle godine sam Ustavni sud pokrenuo postupak i odlučio da on jeste neustavan. Profesorka prava u penziji ističe da dve trećine sudija Ustavnog suda, ako nađu da ima razloga za ocenu ustavnosti nekog akta, oni to sami mogu uraditi.
„Građani Ustavni sud percipiraju kao poslednji stub odbrane svojih prava u Srbiji, jer je to uslov da mogu da se obrate sudu u Strazburu. Oni to godinama demonstriraju jer raste broj ustavnih žalbi“, rekla je ona i dodala da se ogroman broj inicijativa odbaci običnim zaključkom.
Svega u šest postupaka, dodaje profesorka prava u penziji, Ustavni sud je odlučivao po inicijativama za proveru ustavnosti i zakonitosti.
„Tu preti jedna opasnost, naša prava na inicijativu se, ako posmatrate šire zakonodavnosti, sužavaju“, zaključuje profesorka.
U slučaju kada se i donese odluka, objašnjava, lopta se vrati nazad predlagaču zakona koji je osporen“
„Vlada je ta koja treba da kontroliše i parlament koji kontroliše Vladu. Mi se tu vratimo u krug. Nema izvršitelja koji će pokucati vrata da bi izvršili odluku Suda, nego se ta odluka vraća onome ko je napravio. Ustavni sud ne formuliše pravilo, već samo kaže da nije u skladu sa Zakonom“, ističe Pajvančić.
Građanima, ipak, poručuje da ne odustaju od inicijativa.
„Ono što se može učiniti to je jedan pritisak na Ustavni sud, ali ima načina da se neke stvari poprave“, zaključuje.
Izvor: Insajder