Paradoks srpskih izbora: Sporni potpisi i nesporne liste (VIDEO)
Šta je legalno, a šta legitimno? Odnosno, kako je moguće da se potvrđuju izborne liste na osnovu dovoljnog broja validnih izjava i potpisa podrške građana, ako postoje sumnje da su na tim listama i falsifikovane izjave i potpisi? Dok Tužilaštvo ispituje sumnje da li je reč o falsifikovatima, Gradska izborna komisija u Beogradu je, u međuvremenu, potvrdila sporne liste. I tu nije kraj - odbačeni su prigovori onih koji tvrde da je neko falsifikovao njihove potpise uz pomoć njihovih ličnih podataka - koji bi trebalo da su zaštićeni, a te lažne potpise je, zatim, overio neko sa javnim ovlašćenjem? Falsifikat je krivično delo za koje se ide u zatvor, kada to utvrdi sud.
Lažni potpisi na izbornim listama otkriveni su praktično slučajno jer su pojedini članovi Gradske izborne komisije prepoznali imena nekih javnih ličnosti i osoba koje poznaju. Jedna od osoba čiji su se ime i potpis našli na jednoj izbornoj listi jeste i profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal. Kada je saznao da je njegov potpis podržao listu "Srbija na zapadu“, napisao je prigovor Gradskoj izbornoj komisiji, u kome je naveo da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdi da je njegova izjava - falsifikat. Međutim, Gradska izborna komisija - zadužena da garantuje zakonitost u izbornom procesu – odbila je taj prigovor većinom glasova.
"Ispadne u suštini da ja kao građanin nemam nikakvu zaštitu od strane institucija. Nekako mi ne deluje kao dobra uprava i dobar sistem, sistem u kome će biti očigledno da je nešto falsifikat, a da zvanična institucija pređe preko toga i kaže - šta da radimo, mi to ne možemo sad da utvrđujemo. Postoji sumnja da je falsifikat ali mi ćemo se praviti da nije falsifkat“, kaže Alekandar Baucal.
Profesor Baucal nije jedini čije se ime, uz njegove lične podatke, neovlašćeno našlo među izjavama podrške jednoj izbornoj listi. To se desilo i glumici Bojani Maljević, programskoj direktorki Inicijative mladih za ljudska prava Sofiji Todorović, novinarki Jeleni Zorić… Njihovi prigovori su odbijeni, iako sve one kažu da potpisom nisu podržale nijednu izbornu listu.
Za većinu članova u gradskoj izbornoj komisiji - liste na kojima su otkriveni lažni potpisi – nisu sporne jer i bez tih potpisa postoji dovoljan broj izjava neophodnih da lista učestvuje na izborima. I dok tužilastvo ispituje o čemu se radi, opravdano se postavlja pitanje kako je moguće da liste nisu suspendovane jer su sasvim slučajno otkriveni lažni potpisi poznatih javnih ličnosti. Ko je uopšte proverio i kako - da li postoje i anonimne osobe čiji su podaci takođe zloupotrebljeni.
Sudeći prema obrazloženju Gradske izborne komisije, prigovori su odbačeni jer GIK tvrdi da su ostale predate izjave - validne. To dokazuju činjenicom da su overene, kako kažu, u skladu sa zakonom, odnosno da imaju pečat ovlašćenog overitelja. A baš u tome i jeste ključni problem – kako je mogla da bude overena izjava osobe koja nije podržala nijednu listu, ako se zna da se potpis podrške daje uz ličnu kartu, pred ovlašćenim overiteljem.
Aleksandar Baucal smatra da ako je neko zlouptrebio svoj položaj zbog tako jedne važne temeljne stvari u demokratskom društvu kao što su izbori građani mogu otvoreno sumnjati i zamišljati da je sve moguće.
"Da počnemo da zamišljamo da li će sutra neko možda naš potpis na neki ugovor o našem stanu nekome dati i da će onda doći neki izvršitelj i reći - vaš stan nije vaš stan jer ja ovde imam evo overeni potpis da ste vi potpisali da ste stan poklonili nekome“, kaže Baucal.
Izborna komisija trebalo bi da bude samostalna u radu. Čini je uži i širi sastav. U užem su predstavnici stranaka u lokalnoj skupštini do njenog raspuštanja, a u širem i predstavnici podnosioca proglašenih izbornih lista. Komisija odluke donosi većinom glasova; članovi Komisije ispred Koalicije Srbija protiv nasilja kažu da su, pored njih, protiv proglašenja izbornih lista na kojima su uočeni falsifikati glasali i predstavnici desnog bloka opozicije. Ipak, svi zajedno su, svaki put, preglasani.
Sofija Mandić ispred liste Srbija protiv nasilja smatra da GIK ima mehanizme, zakonske, pre svega, koje se odnose na saradnju sa drugim državnim organima, da utvrdi zakonitost svih izjava, a da se ove koje sigurno nisu pravno valjane izuzmu.
"Sad dolazimo u potpuno neverovatnu situaciju da čujemo od predstavnika GIK-a, znate šta, to će možda u krivičnom postupku biti falsifikovano, ali u ovom našem neće“, smatra Mandić.
Za razliku od Gradske izborne komisije, Republička izborna komisija detaljnije se bavi tim problemom. Posle sumnje u određene izjave podrške listi bivšeg ministra privrede Radeta Baste – bilo im je sumnjivo to što je brojne izjave potpisane inicijalima overio overitelj iz Opštine Vranje - pitali su tu opštinu da li je overavala te potpise. Kako je zvaničan odgovor Opštine Vranje negativan, RIK je oborio listu. Međutim, iako se sumnja da je u tom slučaju falsifikovano više hiljada izjava, Više tužilaštvo u Beogradu ne pokreće postupak po službenoj dužnosti. U kratkom odgovoru Insajderu poručuju da čekaju RIK. Ukoliko se dokaže da su falsifikovane izjave i potpisi podrške pojedinaca pojedinim izbornim listama za predstojeće beogradske i republičke izbore, to će značiti da su počinjena najmanje dva krivična dela – zloupotreba ličnih podataka i overavanje netačnih isprava, odnosno falsifikata.
Izvor: Insajder