Pavlović za Marker: Sve više devojaka progovora o seksualnom uznemiravanju, o ovom problemu se mora pričati i kroz obrazovni sistem (VIDEO)

Međutim i dalje su problem, kako ističe, reakcije koje uslede nakon toga.

„Reakcije su naravno različite, još uvek ima mnogo otpora u smislu da im se veruje u to šta su doživele, da se ta iskustva ne umanjuju, da se ne banalizuju, da nisu izložene podsmesima i slično. To je taj stereotipni vid razmišljanja i banalizacija. Banalizacija u smislu da to nije važno, čak i kada prihvatimo da se dešava umanjujemo problem“, rekla je Pavlović.

Kada se govori o seksualnom nasilju najčešće se misli na fizičko, dok druge oblike zanemarujemo, što je, kako ističe sagovornica „Markera“, pogrešno jer uznemiravanje nekada može biti i neizgovoreno.

„Ima različitih vidova seksualnog uznemiravanja, kako kaže i naš zakon, to je verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj da tu drugu osobu umanji, omalovaži, da joj na neki način našteti i uplaši je u toj sferi seksualnosti. Dakle, to je vrlo širok spektar radnji. Dosta radim sa devojčicama u srednjim školama i onda ih pitam da li znaju da navedu neke primere verbalnog ili neverbalnog uznemiravanja. Za verbalno nekad i umeju - dobacivanje, podgurkivanja i slično - ali za neverbalno im bude teško i onda razgovaramo o tome može li, na primer, pogled da bude vid seksualnog nasilja. One se zbune, ali onda kad razgovaramo malo dublje shvatimo da to može da bude. Uvek navodimo taj primer nastavnika koji ih posmatra na određeni način. Dakle, neka pozicija autoriteta ili neko na ulici, u autobusu... Dakle, taj pogled čini da se oseti poniženo i uplašeno, ali teško ga imenuje kao nasilje“, dodala je Pavlović.

Prema njenim rečima, problem je što se devojčicama od malih nogu paralelno usađuju dva osećaja.

„Jedan je taj osjećaj straha od seksualnog nasilja, koje često nije izgovoreno kao seksualno nasilje. Dakle - skupi noge, nemoj ići sama, idi osvetljenom ulicom... Ali nikad nije rečeno zašto. Negde se podrazumeva da zapravo može biti izložena seksualnom nasilju, ali često roditelji - čak i oni koji su brižni i koji zaista iz brige govore takve rečenice - ne razgovaraju sa devojčicama o tome šta je to. Taj strah se usađuje, ali nekako nije baš jasno od čega i onda je njima teško da imenuju. A sa druge strane, uporedo sa strahom, usađuje se osećaj odgovornosti. Dakle, ako si išla tom ulicom, to znači da preuzimaš odgovornost za to što ti se desilo. Dolazimo do tog iščašenog pojma odgovornosti, gde se odgovornost prebacuje na nju, a ne bavimo se onima koji su to zapravo počinili“, navela je Pavlović.

Iako statistika govori da se broj prijavljenih i osuđenih za seksualno uznemiravanje povećava, odnosno da je od 2018. do 2023.godine, broj prijavljenih udvostučen, a da je broj osuđenih četiri puta veći, reč je zapravo o malim brojevima. Pavlović kaže da se situacija s godinama ipak menja, jer je i samo krivično delo polno uznimiravanje novo u našem Krivičnom zakoniku.

„Dakle, nije bilo ni mnogo vremena da ono zaživi, ali vidimo kroz te brojke, koje se povećavaju iz godine u godinu, da neke procedure postoje. Devojke i žene to sve češće prijavljuju, iako su to zaista male brojke, jer mi kada kažemo devet od deset je doživelo neki vid seksualnog uznemiravanja, a mi imamo 230 prijava, velika je nesrazmera i disbalans u tim brojkama“, navela je aktivistkinja AŽC.

Ona kaže da je sa devojčicama potrebno govoriti o temi seksualnog uznemiravanja, o tome kako da ga prepoznaju, kako da nauče da postave granice i da zahtevaju da te granice budu poštovane, kako da imenuju ono što im se dešava kao seksualno nasilje.

„I, sa druge strane, razgovor sa dečacima. Mislim da je to vrlo važno pomenuti u smislu upravo tih pojmova odgovornosti, isto tako granica, ali i iz ugla poštovanja tuđih granica. Dakle, mislim da je tu zapravo ključ i tu se čini da ima najmanje promena. Volela bih da u budućnosti vidimo da dolazi do nekih sistemskih razgovora na ovu temu kroz obrazovni sistem i slično“, zaključila je Sanja Pavlović.  

Izvor: Insajder