Pedofilija u crkvi: Od zataškavanja preko isplate odštete do papinog obećanja pravde žrtvama. U Srbiji, sudovi oslobađaju, SPC o tome ćuti

Lista država koje su se suočile sa činjenicom da su sveštenici seksualno zlostavljali decu – uglavnom dečake - sve je duža: Amerika, Irska, Nemačka, Španija, Francuska, Portugal… U mnogim državama, Katolička crkva isplatila je žrtvama odštete u milionima evra.

I papa Franja je ne tako davno obećao pravdu žrtvama seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi. Promenio je i zakone Rimokatoličke crkve, kako bi seksualno zlostavljanje bilo oštrije kažnjavano. Tako se, novim propisima, seksualno zlostavljanje, namamljivanje maloletnika na seks, posedovanje dečje pornografije i prikrivanje zlostavljanja smatra krivičnim delima.

SPC javno ne reaguje, sud oslobađa

A kakvo je stanje u Srbiji? Pojedina sveštena lica unutar Srpske pravoslavne crkve (SPC) dovodila su se u vezu sa pedofilijom, poput vladika Pahomija i Kačavende i sveštenika Ilariona. Međutim, kazne su izostale, kao i jasno ograđivanje vrha SPC-a, koji do danas ćuti o tome.

Krajem 2012. godine SPC je dobio snimak na kojem je tadašnji episkop zvorničko - tuzlanski Kačavenda u seksualnoj aktivnosti sa maloletnim dečacima. Mediji su tada pisali da je Sinod SPC-a pogledao taj snimak. Kačavenda je potom podneo ostavku iz, kako je naveo, zdravstvenih razloga, nešto kasnije ju je povukao, ali ga je SPC naredne godine penzionisao.

U slučaju vladike Pahomija, a posle optužbi za seksualno zlostavljanje četiri maloletnika od 1999. do 2002. u prostorijama Eparhije vranjske, donete su oslobađajuće presude u dva slučaja, i to zbog nedostatka dokaza, dok su preostala dva postupka - zastarela. Navodno je 2003. u SPC bila formirana i Komisija za ispitivanje optužbi za pedofiliju na račun Pahomija, ali javnost nikada nije saznala detalje o tome. Pahomije je i danas na čelu Eparhije vranjske.

Možda se najdalje otišlo u slučaju Ilariona, koji je bio iguman manastira Hopovo. On je uhapšen 2001. zbog sumnje da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad maloletnim dečacima, bio je osuđen na godinu dana zatvora, potom je Vrhovni sud poništio presudu, da bi na kraju predmet zastareo.

Advokat Aleksandar Olenik smatra da je u slučajevima Pahomija i Kačavende bilo političkog uticaja.

"Problematičan je politički pritisak, zaštita tadašnje političke vlasti i direktan uticaj na tužilaštvo uglavnom, a onda i na sud, da dođe do zastarelosti. Nije crkva sama vršila pritisak na sudije i tužioce, nego je to izvršna vlast radila za crkvu“, kazao je Olenik u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Manipulisanje strahom i osećajem krivice

Psihološkinja Gordana Mijalković Stojiljković kaže da je to zastrašujuća tema i da, kada čujemo za takve slučajeve bilo gde u svetu, ostanemo nemi, uplašeni i zgranuti, jer je sve to potpuno različito od onoga čemu nas uče – vrednostima, poverenju...

"Crkva i uopšte institucije u zemlji imaju značaj, između ostalog, autoriteta. Jedan deo problema je u autoritarnom mentalitetu, a drugi deo problema je u tome što bi autoritet sam po sebi trebalo da nosi jednu vrstu sigurnosti, pa kada se to izmakne ili bude poljuljano, zaista deluje tako da stvara osećanje nesigurnosti“, izjavila je psihološkinja gostujući na Insajder televiziji.

Dodaje da se, s jedne strane, ti slučajevi teško otkrivaju dok se, s druge, vrlo teško razrešavaju.

"I kasnije, kada se otkrije zločin, posledice su jako velike“, napominje.

Psihološkinja objašnjava i opšti princip po kojem postupaju takvi zlostavljači, nevezano o kojoj oblasti društva je reč.

"Zlostavljač planira i ima organizovan pristup. To nisu impulsivni trenuci, to je jedna sistematska igra zavođenja, sistematska aktivnost postepenog privlačenja deteta sebi, izolovanje deteta u odnosu na druge, stvaranje jednog mehura posebnog, specijalnog odnosa u kojem se dete oseća izabrano, posebno, specijalno... I iz takve pozicije zlostavljač onda gradi odnos, gde prvenstveno počinje da manipuliše strahom, ucenom i osećanjem krivice kod deteta i mlade osobe. Kad stvori takav odnos, takvu blizinu, takvu moć da utiče i da promeni pogled na život tog deteta, onda je sledeći korak da ga zatvori u strah i sramotu, kojima su deca izložena. Zbog toga su to često stvari o kojima se nije pričalo, ili dete tek kasnije progovori, kad stekne snagu ili sazri, pa može da prepozna i može da se zauzme za sebe. U međuvremenu žive u jednom teroru“, objašnjava psihološkinja.

Umrežiti sve institucije

Kako kaže psihološkinja, traume koje se dožive na takav način izazivaju lezije u nervnom sistemu - oštećen je nervni sistem i kompletno psihičko funkcionisanje koje se bazira na toj medicinsko - fiziološkoj komponenti reagovanja.

"To ne znači da se nikada više ne može oporaviti, ali su ožiljci vrlo prisutni“, objašnjava Gordana Mijalković Stojiljković.

Naglašava da je jako važno da se umreže sve institucije koje su bitne u toj priči: pravni, zdravstveni i socijalni sistem, škola…

"Sva deca, ne samo ona koja su trpela, moraju da imaju osećaj da žive u sistemu i društvu u kojima imaju, pre svega, kome da se obrate kada im je potrebna pomoć“, kaže psihološkinja.

Ona savetuje da se veruje deci, da se slušaju deca i da se ozbiljno shvate kada govore o tim stvarima. Jer, kako kaže, to nisu stvari koje se izmišljaju i koje služe za privlačenje pažnje.  

Oni su žrtve, a ne oštećeni

Kada je reč o pravdi za žrtve, advokat Olenik ukazuje na to da je potrebno zakonski drugačije regulisati to pitanje, te da odnos prema žrtvi mora da se promeni – za početak bi ih trebalo tretirati kao žrtve, a ne, što je sada slučaj, kao oštećene.

"Suštinski, imate isti položaj kao kada vam neko polomi retrovizor i kada ste žrtva nasilnih seksualnih ili višegodišnjih seksualnih zlostavljanja“, navodi advokat.

Psihološkinja kaže da je potrebno raditi i na lečenju pedofila, jer to jeste poremećaj. Taj posao lečenja je težak i zahteva veliki sistem rada.

"Neophodno je da postoji rad sa počiniocima - psihološki, psihijatrijski. Kod nas nisam sigurna da postoji, koliko znam – ne“, kaže psihološkinja Gordana Mijalković Stojiljković.

Izvor: Insajder