Pejić (KOMS) za "Marker": Strategija za mlade ne sme da ostane samo spisak lepih želja (VIDEO)
Strategija za mlade, koja je doneta početkom godine, ne sme da ostane samo spisak lepih želja, već je važno da bude jedan od prioriteta za državu, rekla je za "Marker" direktorka "Krovne organizacije mladih Srbije" Miljana Pejić. Kako kaže, neophodno je da donosioci odluka, najpre Vlada i resorno Ministarstvo turizma i omladine, pokažu odgovornost u pogledu usvajanja i sprovođenja strategije.
"Zaista vidimo da ovaj zakonski rok od 90 dana nije ispoštovan i to nije ispoštovan pre svega od strane institucija. Mi nismo imali u celom ovom procesu javnu raspravi gde su mladi mogli da se uključuju i daju svoje mišljenje, jer smo negde žurili da upravo u ovom roku koji jeste kratak donesemo neki dokument. da napravimo neki nacrt i da samim tim ne budemo mi ti koji smo kočili. Međutim videli smo nekako čudno da su volonteri i volonterke, mladi imali vremena da se uključe, a sada institucije iz raznoraznih birokratskih poteškoća, plaćeni su za to a nemaju vremena da nekako prioterizuju ovo i da zaista ne očekujemo svaki četvrtak u nadi da će akcioni plan biti donesen i to nas malo zabrinjava", rekla je Pejić.
Ipak, garancija da će mere biti sprovedene još nema.
"Mi se nadamo da ćemo mi, pošto smo učesnici Saveta za mlade koji je mehanizam na nacionalnom nivou, da će to telo da oformi i nešto što je ranije bila praksa, a to je Radna grupa za praćenje sprovođenja akcionog plana i strategija za mlade, i da ćemo tu imati sve neophodne informacije. Ništa nije naravno garancija, ali moramo da se borimo da budemo prisutni u takvim radnim grupama", kaže Pejić.
Nepoverenje u institucije glavni je razlog tome što su mladi danas nedovoljno deo istih i što u maloj meri utiču na donošenje odluka, objašnjava sagovornica "Markera".
Pejić objašnjava i da stav mladih "mi tu ništa ne možemo" takođe može da se menja.
"Za početak im pokazati da mogu, ispoštovati sve ove dogovore, privesti kraju i usvajanje akcionog plana, donošenje novog Zakona o radnoj praksi koji je proces koji traje već dve godine. Hajde da ove godine imamo plaćene radne prakse koje garantuju praktikantima dostojanstven život", kaže ona.
Takođe, jedan od problema jeste što država pitanja mladih ne prioritizuje, pa se za ovu oblast izdvaja nedovoljno sredstava.
"Smatramo da budžetski prioriteti nisu u skladu sa onim što građani i građanke zaista vide kao prioritete. U većini situacija država nije izdvojila neophodan novac za recimo izmenu Zakona o mladima ili Zakona o volontiranju. U velikoj meri se država oslanja na međunarodnu, donatorsku pomoć. Relokacija budžeta je nešto što smo mi predlagali, jer novca ima, samo se ne ulaže u prave svrhe", kaže Pejić.
Pejić podseća i da je jedan od prvih stepenika u poboljšanju položaja mladih Zakon o mladima koji treba da postavi sistemske mehanizme koji će u narednih par godina omogućiti da mladi u svojim lokalnim zajednicama dobiju neophodna znanja i veštine, "da se tu izgrade kao osobe da bi kasnije mogli da žive i rade i gde god žele."
Izvor: Insajder