Peović za „Svet i mi“: Američko napuštanje Sirije bi negativno uticalo na ceo region

U iznenadnom padu režima Bašara al Asada, Ankara se pokazala kao važan igrač, zbog svog uticaja na pobunjeničke grupe. Međutim, iako su bili važan protivnik režima u Damasku, sirijski Kurdi, pa i ostali pripadnici tog naroda u regionu, stalna su meta Turske. U toku je kontraofanziva kurdskih snaga protiv grupacija koje podržava Turska, međutim, iz Ankare stižu pretnje: turski predsednik poziva kurdske borce da bace oružje ili će, poručuje - biti sahranjeni.

Kurdi iz takozvanog Zapadnog Kurdistana, samoproglašenog autonomnog regiona u Siriji, najvažniji su saveznici Amerike u Siriji. Sirijski Kurdi su sekularna grupa i bili su važni u borbi protiv takozvane Islamske države.

Pitanje od milion dolara

Istraživač - saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Srboljub Peović rekao je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je u ovom momentu pitanje od milion dolara da li će Vašington sada priteći u pomoć Kurdima ili će ih ostaviti na milost ili nemilost turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu kako ne bi rizikovao pogoršanje odnosa sa Ankarom.

"Što se tiče samih snaga u tom regonu, često se o njima govori kao o Kurdima i Kurdistanu. Iako oni jesu, nesumnjivo, jezgro ovih grupa i iako nesumnjivo jesu osnivači cele ove političke tvorevine, ovde govorimo zaista o jednoj koaliciji više etničkih grupa, koja uključuje i hrišćane, i Turkmene, pa čak i etničke Turke, Asirce... Dakle, govorimo o jednoj zaista širokoj koaliciji, koja je imala saradnju sa SAD. Kao jedan od ključnih argumenata da SAD uzmu aktivniju zaštitu ovih trupa, ja bih spomenuo činjenicu da, između ostalog, kurdske snage i njihovi saveznici drže nekoliko desetina hiljada članova porodica Islamske države u ovom momentu. Govorimo o više od deset hiljada zarobljenika, muškaraca koji su bili aktivni tokom prethodnih godina. Ovi zatvori, inače, pate od lošeg finansiranja. Oni koji štite te zatvore, odnosno koji sprečavaju bilo kakve intervencije, jesu zapravo ljudi od 18 godina i imaju mali ili nikakav vojnički angažman. Dakle, sa te strane, veoma je kritična situacija trenutno u Siriji i bilo kakav oružani napad bi doveo to u pitanje“, rekao je Peović.

Čeka se povratak Trampa u Belu kuću

Prema njegovim rečima, u slučaju autonomne oblasti severoistočne Sirije, koja se ponekad uprošćeno naziva Rožava ili zapadni Kurdistan, ključ je to što su tu neka od velikih naftnih polja na Bliskom Istoku.

"Prošli put kad je predsednik Donald Tramp bio aktivan u ovom regionu, mislim na period 2019/2020. godine, imali smo pokušaj da se napravi jedna naftna korporacija koja je imala određene neformalne veze sa američkom vojskom i koja bi vršila ekstrakciju ovih polja. To je urađeno protiv međunarodnog prava i sa veoma problematičnim osnovama i vezama, ali to je, u svakom slučaju, jedan od veoma bitnih ekonomskih faktora na ovom području. S druge strane, ono što je hronični problem SAD na ovom prostoru jeste to što je potrebno u isto vreme držati i Ankaru i Bagdad pri sebi i ta situacija dovodi do toga da imamo problematične situacije kao što je to bio slučaj upravo s jeseni 2019, kada je Tramp naglo odlučio da najavi odlazak stacioniranih vojnika SAD, pa je onda vrlo brzo povukao tu izjavu. To je nešto što dosta ljulja ugled SAD na ovom području i to nije bio ni prvi, a bojim se ni poslednji put da se tako nešto dešava“, dodao je Peović.

Kaže da će ovaj period dok Donald Tramp opet ne dođe u Belu kuću krajem januara proći u iščekivanju toga šta se može očekivati od njegove administracije.

"Postoje turske lobi grupe koje su bile veoma bliske Donaldu Trampu i njegovoj političkoj opciji u prošlim mesecima. Međutim, i neki od ključnih konzervativaca su takođe davali predloge protiv slušanja Turske i za generalno oštriji angažman prema Ankari. Postoji velika podeljenost oko toga šta je u ovom momentu potrebno raditi što se tiče SAD“, ističe Peović.

Tramp je, inače, kada je pao režim Bašara al Asada rekao: „Sirija nije naša borba“. Peović smatra da bi na ceo region moglo veoma negativno da utiče, ako Amerika tek tako napusti Siriju.

"Osim što pričamo o toj jednoj tvorevini koja je zasnovana na poštovanju međusobnih etničkih i verskih razlika, ukoliko pogledate grb administracije na severoistoku Sirije videćete da je on na četiri jezika, da postoje paralelni sistemi školstva i slično. Zapravo, ono što je bilo, u neku ruku, možda i najinteresantnije dosad jeste to da su Kurdi i njihovi saveznici imali i paralelnu žensku ekonomiju i paralelne ženske vojne trupe i da, recimo, svaka pozicija u administraciji gde postoji muškarac ima svog kopartnera koji je žensko. U poslednjih 20 godina PKK i njegovi naslednici, između ostalog upravo severoistok Sirije, imaju jedan stav prema položaju manjina i prema položaju žena kakav nema paralele u čitavom regionu, pa verovatno ni šire. Veoma je, dakle, nezahvalno prognozirati, ali verujem da bi ovo moglo doneti naglo pogoršanje života u ovim oblastima“, kaže Peović.

Proturske snage poništavale svaki napredak

Kaže da su proturske snage u oblastima koje su zauzimale u pet ofanziva 2010. godine zapravo potpuno poništavale taj napredak koji se dešavao – opet je dozvoljavana poligamija, žene su primoravane da nose hidžab...

"Veliki deo ljudi koji živi na severoistoku Sirije su u nekom momentu bili izbeglice iz današnje Turske. Dakle, sa te strane postoji jedna velika doza etničke mržnje, pa čak bih recimo spomenuo brigade Nubara Ozanjana - to je jedna jermenska formacija unutar ovih trupa, koja je velikim delom sastavljena od Jermena muslimana koje su lokalne porodice usvajale posle onih čuvenih pokolja s početka 20. veka. I sa te strane, dakle, verujem da bi došlo do velike količine etničkih sukoba i velikih talasa iseljavanja. Ja bih podsetio da u ovom momentu imamo milion raseljenih ljudi koji žive u ovim oblastima, a koji su postali raseljeni zapravo u ovim ofanzivama tokom prethodnih meseci“, kazao je Peović.

Mir moguć i bez kurdske države

Kurda ima 40 miliona na Bliskom istoku i decenijama se bore da dobiju državu, dok je Turska jedan od glavnih protivnika kurdske državnosti. Na pitanje može li da se zamisli mir u tom regionu, a da Kurdi ne dobiju državu, Peović je rekao - možda i može.

"Abdulah Odžalan je još od negde 2004. godine odbacio kurdsku nezavisnost ili Kurdistan kao neki konačni cilj želeći da napravi autonomiju. Slično je i sa Sirijom. Dakle, nekih 90 odsto boraca je govorilo da žele neku vrstu autonomije ili poloautonomije, a ne nezavisnost. Podsetiću da je ovo i jedan od drevnih domova asirskog naroda. Kao što Kurdi ovo zovu Rožava, tako i slične oblasti Asirci zovu Gozarto. Dakle, to su njihovi drevni domovi. I sa te strane, zapravo, verujem da je više u interesu ono što je Odžalan govorio dvehiljaditih, da država odumre, da se napravi ta jedna socijaldemokratska konfederacija, a ne da se napravi neki etnički Kurdistan, kako to često zvanična Ankara pokušava da predstavi“, zaključio je Srboljub Peović.

Izvor: Insajder