Petrović (BCBP) o snimku srpskih dobrovoljaca u Rusiji: Država bi trebalo da pokaže građanima da rat ne treba da se romantizuje (VIDEO)
Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović je rekao za Insajder za da je država Srbija trebalo da reaguje na navode u video snimcima na kojima se vidi grupa plaćenika iz Srbije, od kojih se jedan žali da kao dobrovoljci imaju loš tretman u ruskoj vojsci.
"Država Srbija pre svega je trebalo da reaguje i da iskoristi zapravo ovo kao priliku da ukaže građanima Srbije da rat u Ukrajini, praktično svaki rat, nije nešto što mogu da gledaju u nekoj romantizovanoj predstavi na filmu, da je veoma surov i da građani Srbije zapravo ne treba da idu i da se pridružuju tim jedinicama koje se bore za tuđe ciljeve, a ne za interese Srbije", kaže Petrović.
On smatra da, osim toga, država i nema neke druge mehanizme na raspolaganju, jer građani Srbije koji su trenutno u ruskoj vojsci nisu dostupni institucijama Srbije.
"Oni mogu da traže od Rusije da dostave informaciju o kojim građanima se tu radi, ali teško da bi Ruska Federacija dala te podatke, a čisto sumnjam da bi Srbija i tražila, sa obzirom na odnos moći - da je Rusija znatno moćnija i potrebna u sadašnjem režimu u podršci oko pitanja Kosova," rekao Petrović, za Insajder.
Po njegovim rečima, s obzirom na to da je sad najaktuelniji rat u Ukrajini, procene govore da se do stotinak građana Srbije bori na strani Rusije na ukrajinskom ratištu.
"Neke skromnije procene ukazuju da zapravo to radi negde oko 60 do 70 ljudi, uključujući i one koji su učestvovali u prvom ratu 2014-15. do 2018. Dakle, ne radi se to o nekom velikom broju ljudi, budući da se trenutno tamo ima nekoliko stotina hiljada vojnika.", navodi Petrović.
On je naglasio da je ukupno bilo 32 presude na osnovu dva člana Krivičnog zakonika i sve su se one odnosile na prvi sukob u Donbasu, od 2014/15. do 2018.
"Sve presude su donete na osnovu priznanja krivice i većina, ogromna većina njih je dobila ili uslovne kazne zatvora, ili izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima. S obzirom na obim sukoba i broj ljudi koji je tamo učestvovao brj državljana Srbije nije toliko veliki. Ono što može da predstavlja problem nije, dakle, brojnost, nego način na koji su oni korišćeni, pre svega od strane ekstremnih desničara za širenje proruske propagande u Srbiji. To je zapravo najveća pretnja i opasnost za nas", kaže sagovornik Markera.
On zaključuje da je ovakvom kaznenom politikom država Srbija poslala poruku da su muslimani, koji su pripadnici manjinske zajednice u Srbiji, teroristi, a da su građani Srbije, zapravo dobrovoljci.
"Radi se o veoma blagoj kaznenoj politici, posebno ako uzmemo u obzir da su praktično istovremeno donošene presude protiv građana Srbije koji su se borili protiv Asadovog režima. Oni su osuđeni kao teroristi, dok su građani Srbije koji su se borili u Ukrajini osuđeni kao strani borci. Time je država na neki način diskriminisala jednu grupu građana i poslala poruku manjinskoj zajednici", ističe Petrović.
Kada je reč o sudskim presudama za građane Srbije koji su se borili u Siriji, osnova za kategorisanje njih kao terorista bila je ta što su oni povezani sa ISIS-om i Al Nusrom, dakle sa organizacijama koje su na globalnom nivou deklarisane kao terorističke organizacije, podseća.
Ističe da je sada malo teža situacija kada je pitanje Ukrajine i Rusije.
"Ukrajina svakako građane iz drugih država koji se bore na strani Rusije karakteriše kao teroriste i da oni učestvuju u terorističkim aktivnostima protiv ukrajinske države, ali opet je to jako teško za dokazivanje. To je veoma tanka linija između dobrovoljaca, plaćenika i terorista i tu je jako teško zapravo na sudu da pokuša da prikupi dovoljan broj dokaza da se zapravo radi o terorizmu", kaže Petrović
Izvor: Insajder