Plan o primeni sporazuma prihvaćen, ali međusobne optužbe ne prestaju (VIDEO)
Posle dogovorenog aneksa o primeni evropskog Sporazuma, za vikend na Ohridu, zvaničnici Beograda i Prištine opet različito tumače šta je dogovoreno. Predsednik Srbije insistira na tome da ništa nije potpisao, dok se kosovski premijer Aljbin Kurti hvali da je bio spreman da potpiše aneks, kao što je ranije u Briselu potpisao i Sporazum.
Aneks Sporazuma donosi obavezu da, sve što bude primenjeno, uslovljava put i Srbije i Kosova ka Evropskoj uniji. Za Beograd to znači da će Poglavlju 35, koje se tiče Kosova, biti dodati dokumenti za primenu dogovorenog iz sporazuma sa Prištinom. Iako se pristupanje Evropskoj uniji vezuje za Sporazum, to ne znači da će moći da se izbegnu druge obaveze, poput demokratije, slobode medija, borbe protiv korupcije. Miodrag Milićević direktor NVO „Aktiv“ iz Kosovske Mitrovice za Marker kaže:
“Jasno je da je put u EU veoma dugačak, jasno je da postoji niz odredbi i poglavlja koja recimo, kada je Srbija u pitanju, mora da ispuni na putu ka članstvu u EU. S tim u vezi je poglavlje 35 tek jedno od poglavlja u nizu, za koje postoje jasni pokazatelji, standardi, za koje je Srbija prihvatila obavezu koju će morati da ispuni. Što se kosovske strane tiče, takođe ima niz, konkretno zamerki koje su pretočene u izveštaju o napretku Kosova. I jasno je da je taj deo na samom početku tj proces, i da će zahtevati poprilično napora kosovske strane, mnogih odredbi koje će jednog dana možda rezultirati članstvom u EU.”
Predsednik Srbije poručuje da ga boli desna ruka i da ništa nije potpisao, ali priznaje da po Bečkoj konvenciji usmena saglasnost šefa države obavezuje. Srbija se, po Sporazumu, obavezala da neće sprečavati Kosovo da postane članica međunarodnih organizacija, ali ta članstva, posebno u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, ne zavise od Srbije, osim što će ona morati da prestane da lobira protiv prijema. Sa druge strane, kao velika pobeda Beograda predstavljena je obaveza Prištine da konačno formira Zajednicu srpskih opština, koja je dogovorena još pre deset godina. Miodrag Milićević smatra da je već izgubljeno puno vremena:
“Da budem iskren izgubili smo dekadu i neusaglašenim stavovima i u neprihvatanju jedne i druge strane. Pre svega moram da kažem da je kosovska strana primarno bila ta koja je negirala činjenicu, da obaveze koje je preuzela tokom briselskog procesa, moraju da budu i sprovedene. Kada sagledate sve to iz ugla građana, svi mi smo najveći gubitnici celokupnog procesa. Jer, izgubili smo previše vremena i mnogo je ljudi je zbog nestabilne situacije napustilo Kosovo. Sada je pitanje ukoliko zaista bude došlo do formiranja ZSO u kom obliku će to biti, koliko brzo i na kojim osnovama će ona biti postavljena.”
Samit Evropske unije održava se 23. i 24. marta, gde će se razmatrati napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Milićević veruje da je međunarodna zajednica umorna i rešena, da se postigne napredak u odnosima Beograda i Prištine:
“Međunarodna zajednica sve vreme insistira na tome da dobije neki rezultat opipljiv, pozitivan, i ishod ovih pregovora konkretno u Ohridu mogu da se posmatraju kao pozitivan momentum u celom procesu. Ne bih da sudim o tome da li je urađeno zbog Samita ili ne, ali hoću lično da verujem da je međunarodna zajednica pomalo umorna od duže od decenije pregovora, i uopšte od cele ove priče. Koja konstantno proizvodi trzavice i neusaglašenih stavova i sa jedne i sa druge strane. Tu vidim napor međunarodone zajednice da je došao trenutak, kada mora da se postigne neki napredak.“
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je primena Sporazuma trebalo da počne još juče, ali da je kriva Srbija. Očekuje i da međunarodna zajednica osudi i oceni ponašanje Beograda koji, kako kaže, na sastancima govori da neće ništa da potpisuje, a između sastanaka i da neće ništa ne sprovodi. Srpski predsednik kaže da se Srbija ne služi trikovima:
“Srbija će da ispuni i da radi na inplementaciji svega što je rekla da će da radi na implementaciji, uprkos tome što ne mislim da će Priština da ispuni ono što je jedina obaveza, a to je da u skladu sa sporazumima dostignutim u dijalogu formira ZSO. Dakle, sve što smo rekli da ćemo da uradimo na implementaciji, mi ćemo da uradimo. Ono što sam rekao da nećemo, to je da nema govora o članstvu u UN, agencijama organizacijama Ujedinjenih nacija i nema priznanja.”
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nada se da će porazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti postignut do kraja godine.
Izvor: Insajder