Politički rečnik u Srbiji: Orvelova "Životinjska farma" ili gladijatorska arena (VIDEO)

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nazvao je na Privrednom sajmu u Mostaru jednu novinarku – kravom.

"Vidi ti one krave iz N1, kako se zove. Ona ti ima svoju istinu, ona ti saopšti i ode“, bila je rečenica koju je Dodik izgovorio u društvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Međutim, predsednik Srbije – nije reagovao; ni na jedan način nije pokazao da se sa time ne slaže. I sam, često, ne bira ton kojim se obraća novinarima niti kakve poruke šalje političkim protivnicima i drugim neistomišljenicima.  

"Sram vas bilo. Radujete se tome što će Srbiji biti teži. Zašto mislite da ćete tako da se dočepate vlasti jer vas baš briga za Kosovo? Baš vas briga za Srbiju? Jedino što vas zanima to je da pljačkate Srbiju“, samo je jedna od izjava Vučića u obraćanju novinarima.

Među šampionima u kategoriji uvreda je donedavni gradonačelnik Beograda kome su mete najčešće novinari, ali ne samo oni. Kao da je zaboravio da je, prvobitno, glasove osvajao upravo zahvaljujući prikladnom rečniku i ophođenju. Posle utapanja u vladajuću partiju, taj manir je napustio. Umesto odgovora na konkretna pitanja, često odgovara uvredama.   

"To zlo. Ja nisam video ne pamtim. Poješće vas zlo. Dragi moj kolega, prijatelju, gospodine, kako god hoćete mogu da vas oslovim. Zlo će da vas izijede“ rekao je Šapić obraćajući se novinarima. 

Od izdajnika, lopova i neradnika, preko baraba, protuva i bitangi, do hijena i lešinara. Tako političke protivnike opisuju oni koji su u vladajućoj stranci. Među onima s bogatijim rečnikom uvreda bez sumnje su Milenko Jovanov i Vladimir Orlić koji uglavnom predstavljaju SNS u televizijskim debatnim emisijama - unapred osuđenim na propast jer se, osim neprimerenih kvalifikacija i kakofonije, ništa drugo ne čuje.

Osim doskorašnjeg predsednika parlamenta, burno zna da reaguje i njegova naslednica na toj funkciji. Pamti se njeno obraćanje u Skupštini, u vreme dok je bila premijerka.

"Baš vas briga! Napali ste ženu koja se bori za mentalno zdravlje ove dece! Sram vas bilo, govnari jedni“, rekla je Brnabić.

Nabrajanju uvreda koje se razmenjuju u političkom životu Srbije - nema kraja. Oni koje građani plaćaju da rade u njihovu korist i koji su baš zato dužni da javnosti najstrpljivije odgovaraju na sva pitanja, obrušavaju se na novinare i medije – upravo one koji u ime građana postavljaju pitanja. Sa druge strane, neprimeren rečnik i, posebno neprimereno ponašanje - posebno u najvišem zakonodavnom telu - itekako je svojstveno i opoziciji, na kojoj je deo odgovornosti.

Međutim, uvek, u svakoj zemlji i u svakom vremenu, najveću odgovornost ima vlast – kako za nizak nivo političkog govora, još više za nekažnjavanje takvih dela.

Bilo je u nedavnoj prošlosti i pozitivnih primera; kada je, na primer, krajem 2015. godine tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio da "voli novinarke koje lako kleknu“, posle čega se izvinio, ali i bio smenjen. 

Ili, kada je 2020. godine ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da vodi takvu politiku da Crnogoraca ne bude u njegovom resoru i da na mnogo vodećih mesta u Srbiji ima Crnogoraca koji ne znaju srpski, posle čega se, na zahtev predsednika Srbije, izvinio. 

Međutim, to su gotovo pa usamljeni slučajevi u moru uvreda koje skoro pa svakodnevno slušamo. Najpre su bile guske, sada krave. Slaba je uteha kada perje odleti i mleko se prospe; nemoguće ih je pokupiti.

Milinkov za Marker: Javni govor se vratio na bahat odnos prema svima koji imaju kritički ton

Šefica Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov rekla je gostujući u Markeru da se javni govor vratio na, kako kaže, bahat odnos koji podrazumeva uvrede prema svima koji imaju kritički ton i ukazuju na anomalije u društvu.

"Podrazumeva negde verbalno nasilje prema svima koji se posmatraju kao neki neprijatelji, a neprijatelji su svi oni koji u stvari imaju neki kritički ton i ukazuju na sve ono što su neke anomalije u ovom društvu, a posao novinara i uopšte smisao novinarstva je u najvećoj meri upravo to da ukazuje na sve ono što ne funkcioniše u društvu", objašnjava Milinkov za Marker.

Kako kaže izjave zvaničnika upućene novinarima su se posebno intenzivirale poslednjih nekoliko godina.

"Pogotovo moram reći da se to odnosi na novinarke, jer tu imamo još jednu, dodatnu rodnu dimenziju, jer se negde i svet politike i novinarstva i dalje smatra onako patrijarhalno muškom sferom i sad još kad neka novinarka kritikuje – što joj je posao – i  ukazuje na neke nepravilnosti na nefunkcionisanje institucija i sve ono što jeste dužnost, e onda sa te strane imamo pojavu mizoginije, seksizma, i u krajnjem, onaj odnos ’sad će meni neka žena da kaže da ja grešim’", kaže Milinkov.

Dodaje da se obično nastupa agresivno kada ljudi nemaju neki, kako kaže, suvisao odgovor na neko pitanje, kada se nema dovoljno znanja, profesionalnosti ili kada je neko svestan da je nešto pogrešio.

"Onda primenjujemo u stvari tu agresiju u komunikaciji i to je neka vrsta bežanja i sklanjanja od onog što bi trebalo da bude jedna pristojna komunikacija prema svakom ko je sa druge strane pogotovo jedna pristojna komunikacija sa novinarima i novinarkama koji treba da postavljaju pitanje to je njihov posao", objašnjava Milinkov.

Ona smatra i da je problem što javnost ne reaguje uvek onako kako bi trebalo.

"U smislu da se građani svrstavaju na jednu ili na drugu stranu gde se u stvari mediji doživljavaju kao opozicija što ne bi smelo ili  opet imamo i anesteziranu  javnost gde se u stvari došlo je do  neke vrste normalizacije agresivnog diskursa", kaže Milinkov.

Smatra i da građani moraju da shvate da su mediji njihov glas, te da rade u korist svih građana.

 Izvor: Insajder