Poljoprivrednici i država - svake godine ista priča: Protesti i pregovori (VIDEO)
Dugogodišnje nerazumevanje između poljoprivrednika i države preti da ugrozi pojedine poljoprivredne grane po kojima je Srbija prepoznatljiva, poput malinarstva. Umesto da brinu samo o njivi - da bi opstali i dobili ono što tvrde da im pripada - paori svake godine troše vreme na proteste i pregovore s nadležnima; uglavnom, bez uspeha.
Kada nekog proizvoda nema u dovoljnim količinama, njegova cena raste - tu lekciju iz slobodnog tržišta znaju i malinari, pa pitaju zašto im se ove godine za otkup jednog kilograma nudi tek 250 dinara, kada je rod u Evropi podbacio, a u delovima Srbije je i dvostruko manji. Kako malina dozreva krajem juna i brzo propada ako nije ispravno skladištena, proizvođači - nezadovoljni otkupnom cenom koju diktiraju hladnjačari, kao i rokom isplate - i ove godine prete protestom ispred Vlade Srbije. Protesta za sada nema, ali ni rezultata pregovora koji su u toku – nisu ni blizu dogovora da za kilogram maline dobiju 350 dinara koliko je, kažu, minimum za opstanak te poljoprivredne grane.
"Mi smo razgovarali i sa Ministarstvom i sa hladnjačarima i tu proizilazi zaključak da neko tu mešetari, da neko uzima veliki novac i pokušava da sve probleme svali na primarne proizvođače. Sve gubitke koji su imali prošlih godina, pošto hladnjačari kažu da su ih imali, oni su sada rešili da ih izvade preko primarnih proizvođača. Dve godine raditi za cenu koštanja, iduće godine je treća, to ne bi ni ljudi iz neke ustanove radili tri godine protiv sebe a kamoli pametni i zdravi ljudi", izjavio je za Marker Mileta Pilčević, predsednik Udruženja malinara "Vilamet" iz Arilja.
Za razliku od malinara, neki poljoprivrednici svoje bitke, sa malo uspeha, vode godinama. Nakon što Vlada krajem prošle godine nije ispunila dogovor o podizanju subvencija i otkupne cene suncokreta, vojvođanski paori su blokirali prometne saobraćajnice. Situacija se posebno zaoštrila kada je grupa ljudi, među kojima su bili i lokalni funkcioneri SNS-a, blokirala porodičnu kuću jednog od organizatora blokade iz Bavaništa, Jovana Jovanova, pa je reagovala i policija. Problemi zbog koji su tada blokirane saobraćajnice preneti su i ovu godinu jer, kako kažu paori, država nema volje da ih reši.
"Sada smo opet pregovarali, pružili smo ruku, opet smo hteli da se upoznamo sa novim ministrom i strategijom i planiranjem. Na svim tim sastancima je nama obećano kako će poljoprivrednici biti uključeni u tu neku strategiju koju imamo od 2024. do 2034. godine, u donošenje novih zakona i formiranje radne grupe koja će imati uvid u sve što Ministarstvo poljoprivrede planira, međutim od toga izgleda nema ništa", izjavio je za Marker Jovan Jovanov, predsednik Udruženja "Složni Pidikanci" iz Bavaništa.
Poslednjih godina osnovano je više udruženja poljoprivrednika, što jeste doprinelo da se njihov glas čuje dalje, međutim, srpski agrar ima mnogo stariju instituciju koja se brine o tome – poljoprivrednu zadrugu. Iz Zadružnog saveza Srbije kažu za Marker da je trećina poljoprivrednika u nekoj zadruzi, a da bi veće članstvo omogućilo formiranje šireg fronta kada pregovaraju i sa državom o subvencijama, i sa otkupljivačima o otkupnoj ceni. Ali, i kada zajedno ulažu.
"Ako je investicija, da malo pojasnimo ljudima, od 100.000 evra. To je veliki novac, ali ako se udruži 10 zadrugara, po 10.000 onda možda i mogu da obezbede taj novac, a kada izgrade neki skladišni i preradni kapacitet, svi tih 10 koriste celokupnu investiciju. Samo što su dali po manje novca, i kada daju i oni svoj novac, nekako je bolje kada se uloži i svoj novac, nekako kontrolišu i jedni druge pa se bolje radi. Jednostavno je - ako smo pojedinačni, onda svi pojedinačno smo meta nekome drugom koji jednostavno može da manipuliše nama", izjavio je za Marker Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Da bi rešili mnogobrojne probleme, poljoprivrednici su saglasni da država, za početak, treba da ih uvaži kao relevantnu stranu u dijalogu i ima više razumevanja za njih, a manje za posredničke lobije.
Izvor: Insajder