Ponoš: Ne verujem u Vučićevo obećanje da će biti vanrednih beogradskih izbora

„Ako Vučić i pristane na neke nove izbore, to nije zbog snage opozicije. To da li on ima 56 (odbornika) u ovom momentu, svima je jasno da sutra može da ih ima 60“, rekao je Ponoš i dodao da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ako i pristaje na neke nove, ponovljene izbore, da to predstavlja deo neke šire, ili više računice, koja nema veze samo sa izborima u Beogradu. 

„Taj viši cilj bi verovatno bila neka kombinatorika koja ima veze sa nekim važnim pitanjima i potrebe da se dobije kakva takva podrška sa opozicione strane, one nepotrošene opozicije, koja uživa imidž prave opozicije uj našoj javnosti“, objasnio je Ponoš.

Predsednički kandidat je ocenio da su kompletna dešavanja u opoziciji, nakon izbora na neki način izneverila birače, ali da je najozbiljniji problem bila kontrola izbora.

Ponoš je za TV Insajder rekao da je, prema informacijama koje je dobio, "sistem prikupljanja glasova pukao i da je stvar u tehnici i softveru, zbog čega se više sati i kasnilo sa saopštavanjem rezultata izbora".

Zdravko Ponoš formira novu stranku do letnjih odmora

Iako nije mogao da kaže ko su ljudi koji će učestvovati u radu te nove političke organizacije, Ponoš je rekao da su to pojedinci prepoznatljivi po ostvarenosti u svojim strukama

Predsednički kandidat Koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije, Zdravko Ponoš, rekao je da će u političkoj organizaciji koju namerava da osnuje biti ljudi koji imaju karijere van politike, ali bavljenje politikom doživljavaju kao društvenu odgovornost i doprinos, sa idejom da mogu deo svog vremena, zanja i energije da posvete opštem dobru.

Vreme je da se sukcesivno pridružujemo merama UN prema Rusiji, Srbija mora da sledi put koji nas ne odvaja od evropskog

Odgovarajući na pitanje da li bi on, da je u poziciji da o tome odlučuje, uveo sanckije Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu, bivši načelnik Generalštaba i predsednički kandidat opozicije, Zdravko Ponoš je rekao da Srbija mora da vodi računa o svojim geopolitičkim interesima, baš kao što to čine i Zapad i Rusija

Gostujući u emisiji Marker razgovor, Ponoš je rekao da Srbija ne može da podržava produžetak rata i ruske agresije na Ukrajinu i da je vreme da počnemo da se sukcesivno pridružujemo merama Ujedinjenih Nacija (UN).

„Što se tiče Evrospke Unije, tu nisu sinhronizovane ni zemlje članice, pa to ne može ni od Srbije da se očekuje“, rekao je Ponoš i objasnio da je Srbiji potrebna „cross benefit“ analiza, koja bi pokazala šta je najbolje za našu zemlju. Kao jednu od mogućnosti naveo je uvođenje sankcija na uvoz uglja, kojeg Srbija niti izvozi u Rusiju, niti ga iz te zemlje uvozi.

Govoreći o morlanom aspektu ruske agresije na Ukrajinu, Ponoš je rekao da za takav čin ne postoji nikakvo opravdanje.

U pravnom smislu, ne postoji nijedan element međunarodnog prava koji opravdava ulazak Rusije na teritoriju Ukrajine, rekao je Ponoš i dodao da ni 1999. nije postojao nijedan pravni normativ za ono što su Srbiji uradili na Kosovu.

Ružno je što, 27 godina nakon rata, zločini nisu razrešeni

Govoreći o brojnim bezbednosnim, vojnim i pitanjima susedskih odnosa, bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, rekao je da u regionu postoji povoljan politički ambijent da zločini ne budu razrešeni. „Jedno drugo hrani. Tako su se dobijali izbori u regionu“, rekao je Ponoš.

Odgovarajući na pitanje da li bi bilo normalno da procesuiranje tih zločina bude regionalno pitanje, povodom nedavnog podizanja optužnice protiv četvorice oficira Hrvatske vojske, zbog raketiranja srpskih civila u izbegličkoj koloni, tokom vojne operacije Oluja, Ponoš je rekao da bi bilo dobro da je taj zločin procesuiralo hrvatsko pravosuđe. „U koloni su bili hrvatski građani, iako su u pitanju Srbi“, rekao je Ponoš i dodao da „ako je neko odgovoran za pucanje po izbegličkoj koloni, on za to mora i da odgovara.

Ponoš je rekao da bi svoje dete poslao na služenje vojnog roka, ako bi to postalo novi zakon, tj. nova realnost u Srbiji. Ipak, dodao je da ta tema, na način na koji je vlast saopštava, ustvari radi za vlast, koja je svako malo pominje. Umesto toga, u Srbiji bi trebalo da bude tema da se „u nekim bolnicama braunile, umesto flasterom, lepe izolir trakom“, kako je ocenio. Srbija nema ni mirnodopski kontigent vojske, a kamo li ratni, kaže Ponoš i dodaje da aktuelna vlast u proteklih 10 godina nije bila u stanju da taj problem reši, ali da bi uvođenje vojnog roka, na način na koji se predlaže, stvorilo privid da se problem rešava.

Govoreći o kupovini nogov sistema PVO od Kine, Ponoš je ocenio da za njegovom nabavkom postoji potreba i dodao da bi bilo veoma korisno da saznamo koliko taj sistem košta. Za zemlju koja nikom nije poverila čuvanje svog neba je dobro da ima taj sistem odbrane, ocenio je Ponoš, kritikujući način na koji je oprema nabavljena.

Komentarišući učestale dojave o bombama u školama i drugim javnim objektima, Ponoš je rekao da je reakcija države pokazala „priličnu urušenost bezbednosnog aparata“, koji ne treba da služi samo tome da oružjem štiti građane, već i na druge načine. Situacija da se na Savetu za nacionalnu bezbednost raspravlja o spoljašnjim pitanjima, a ne o dojavama o bo,bama pokazala je nekompetenciju vladti, smatra Ponoš. Dojave o bombama predstavljaju „teroristički akt i sejanje straha i razlog su da se sedne i vidi ko šta zna i ko šta može“, kaže Ponoš, koji nije mogao sa sigurnošću da precizira odakle te dojave potiču.

„Zašto mi imamo ministra (policije) koji se bavi sejanjem loših odnosa u regionu“, umesto ovim stvarima, zapitao se Ponoš. On je dodao i da postoje indicije da su pojedini ljudi iz vlasti za komunikaciju koristili Skaj aplikaciju (koju često koriste ljudi iz kriminalnih krugova). Ponoš nije želeo da odgovori na novinarsko pitanje o kome se radi, već je samo odgovorio da je na pitanje „ko i oko čega zadatak istraživačkih novinara da saznaju odgovor, a ne zadatak opozicije“.