Poreska uprava angažovala privatna preduzeća za utvrđivanje poreskih obaveza na zarade u stranim valutama (VIDEO)
Poreska uprava angažovala je u septembru prošle godine dva privatna preduzeća za posao unapređenja registracije i utvrđivanja poreske obaveze građana Srbije koji zarade primaju u devizama, pokazalo je istraživanje Insajdera. Posao tih firmi bio je da osmisle softversku podršku za prihvat postojećih podataka o obveznicima, da te podatke upare sa Javnim registrom poreskih obveznika, odrede grupu za koju je potrebno doneti poresko rešenje, kao i da to rešenje proknjiže i evidentiraju u poreskom računovodstvu i podele ga na 120 jednakih mesečnih rata, piše u tehničkim specifikacijama.
Uz osavremenjivanje softvera, dve firme utvrđivale su kojim građanima je potrebno dostaviti rešenje o porezu na dohodak za period od januara 2015. do kraja prošle godine, da bi zatim to rešenje i evidentirali. Posao nije mogao da bude obavljen bez pristupa ličnim podacima, osim ako oni nisu bili enkriptovani, tj. zaštićeni. Jedini način da Poreska uprava, kao naručilac, ali i angažovane firme time ne prekrše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti bio je da ugovorom koji su potpisale obostrano garantuju zaštitu podataka. Odgovor na pitanje novinara Markera da li je to učinjeno, nismo dobili od Poreske uprave.
„Kad govorimo o aranžmanu u kome, pretpostavimo da dolazi do mogućnosti da neki treći subjekt pristupa bazi podataka o ličnosti, koja je u posedu državnog organa, elementarna je stvar da taj pravni posao, taj aranžman pored ostalog podrazumeva i garancije tog angažovanog subjekta kojima se obezbeđuje odgovarajuća zaštita podataka o ličnosti. Ja ne znam kako taj ugovor izgleda, a ne znate ni vi i to je zapravo ono što budi najviše sumnje. Sama činjenica da Poreska uprava ignoriše vaš zahtev neminovno izaziva nekakve sumnje i dileme“, kaže za Insajder advokat i bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.
Na pitanje Markera, Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti odgovara da nije upoznata sa sklapanjem tih ugovora, jer Poreska uprava nema zakonsku obavezu da je o tome obavesti. Samim tim, kako piše u odgovoru, Kancelarija nije imala uvid u ugovor ili drugi pravno obavezujući akt koji je eventualno zaključen. I pored toga, Kancelarija poverenika može da zatraži sve informacije o tom poslu, kako bi kontrolisala primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
„Potpuno je nesporno da u bilo kom trenutku poverenik ima ovlašćenja da zatraži sve relevantne informacije od subjekta koji je angažovao te firme, dakle od Poreske uprave i naravno da, ako nije zadovoljan informacijama koje je dobio, izvrši neposredan nadzor preko ovlašćenih lica i utvrdi da li su ispunjene sve pretpostavke koje poštovanje zakona podrazumeva“, kaže Šabić.
Frilenseri, koji su najbrojniji u grupi stanovništva koja zarade prima u devizama i kojima su uručena privemena poreska rešenja za 2017tu, kažu da im nije najjasniji sistem evidentiranja obveznika, ali ni način na koji je obračunato poresko dugovanje.
„Mi bismo voleli sa njima da razgovaramo, svo ovo postupanje prema frilenserima sada i pre dve godine, to je nešto što oni urade, pa tek onda razmišljaju o efektima. Ni oni nisu sigurni, kako pre dve godine nisu znali šta rade, ako mogu tako da kažem, Poreska uprava nije znala šta radi, pa je izazvala bunt frilensera i proteste, tako i ovoga puta mislim da opet ne znaju kakve ovo efekte ima po frilensere same i po državu, po budžet Republike Srbije i po budžet svakoga ko je oporezovan“, kaže Tamara Petrović, članica Radne grupe i Udruženja radnika na Internetu.
Posao dve privatne firme bio je i da obezbedi izveštaje o broju poreskih obveznika po svakoj godini, kao i iznos poreskog duga svakog pojedinačno. Ugovorena vrednost posla je oko 21 milion dinara, bez PDV-a.
Izvor: Insajder