Poseban zakon uvodi posebna pravila javnih nabavki za Ekspo (VIDEO)
Nabavke za velike infrastrukturne projekte, poput EKSPA, trebalo bi da obezbede fer tržišnu utakmicu. Iako takvu tržišnu utakmicu obezbeđuje Zakon o javnim nabavkama, kada je reč o izgradnji EKSPA 2027, država se odlučila za leks specijalis.
Transparentnost ulaganja je tim zakonom obezbeđena jer su sve javne nabavke vidljive i javno dostupne. Ipak, kraći konkursni rokovi, nemogućnost žalbenog postupka i posebna pravila vezana za vrednost nabavki, otvaraju prostor za nedoumicu koliko će tržišna utakmica u slučaju EKSPA zaista obezbediti najbolji kvalitet za najmanje novca.
Po već više puta viđenoj praksi, država je prošle godine donela još jedan leks specijalis - poseban zakon koji uvodi posebna pravila. Taj zakon i naknadno doneta uredba uređuju oblast nabavki u jednom od najvrednijih projekata izgradnje u zemlji. Posebno pravilo koje važi za EXPO 2027 jeste to da ponuđači koji smatraju da je bilo povrede konkurencije, tj. oštećeni tokom postupka neće moći da podnesu zahtev za zaštitu prava.
"Neće važiti zakonom o nabavkama, samim tim neće biti moguće koristiti postojeće institucionalne mehanizme zaštite, kao što je žalba Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dakle, jedino moguće će biti tužba pred Upravnim sudom, koji opet, s obzirom da je zakon o javnim nabavkama stavljen van snage, pitanje je kako bi on u tim situacijama odlučivao. To je sad pitanje za budućnost. U svakom slučaju, činjenica da je ovakvim projektom na neki način se smanjuje vidljivost, smanjuje se mogućnost monitoringa“, rekao je za Insajder Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.
I za vrednost nabavki, leks specijalis donosi posebna pravila. Redovan zakon propisuje da naručilac poziv na konkurs šalje svim zainteresovanim ponuđačima za nabavke dobara i usluga vrednije od milion dinara, i nabavke radova vrednije od tri miliona dinara. Poziv svim ponuđačima omogućava najveću moguću konkurentnost.
Kad je reč o zakonu o EKSPU, vrednost tih nabavki, za koje se pozivaju svi zainteresovani ponuđači, mora da bude veća od 12 miliona, odnosno 24 miliona dinara. Podaci o nabavkama jesu javno dostupni, ali su podeljeni u mnoštvo različitih partija, pa je pravi izazov izračunati koliko će nas Expo na kraju zapravo koštati.
„Problematično na više nivoa i zahteva, čini mi se, jedno dodatno angažovanje i čini mi se da šalje negativnu poruku Vlade prema građanima, ali i prema procesu evropskih integracija, jer setimo se da poglavlje Pet u pregovorima koja se tiče javnih nabavki, zapravo, očekuje da se Srbija uskladi sa rezolucijom EU 2014. koja, zapravo, ne dozvoljava ovakvu vrstu praksi“, kaže Pavković.
Rokovi za sprovođenje postupaka su skraćeni. Nejasno je zašto je leks specijalis uopšte donet, kada i Zakon o javnim nabavkama predviđa skraćene postupke u hitnim situacijama. Iako građani imaju pravo da znaju koliko će Expo koštati i koliko će nam se dugoročno isplatiti, javni funkcioneri su više puta i oko toga javno licitirali.
Najpre je pominjano da će nas izgradnja celog kompleksa koštati dve i po milijarde evra, a onda 18 milijardi. Potom je ministar finansija Siniša Mali objasnio da će izložbeni kompleks i prateći objekti biti plaćeni milijardu i 200 miliona evra, a da se završni račun od 18 milijardi evra odnosi na mnogo širi projekat izgradnje koji, iako povezan sa EKSPOM, podrazumeva izgradnju ukupne saobraćajne infrastrukture, energetskih objekata i raznih drugih ulaganja vezanih za najveću i najprestižniju svetsku izložbu.
Izvor: Insajder