Postupci u tužilaštvu protiv Narodnih patrola i dalje bez epiloga (VIDEO)
Desničarska organizacija „Narodne patrole“ ne prestaje da objavljuje poruke mržnje prema migrantima i pripadnicima muslimanske veroispovesti na društvenim mrežama. Stručnjaci upozoravaju da država mora da pošalje jasan odgovor da takve akcije Narodnih patrola i njima sličnih ekstremnih organizacija ne smeju da se tolerišu, nadležni uglavnom ćute.
U martu prošle godine pripadnici Narodnih patrola krenuli su u potragu za migrantima kod železničke stanice u Subotici. Tokom tog protesta pod nazivom "Da ulice Subotice opet budu bezbedne", došlo je verbalnog sukoba. Intervenisala je policija, pa je na tome i ostalo.
U oktobru 2021. godine, članovi Narodnih patrola oblepili su Sombor plakatima sa likovima građana koji izdaju smeštaj migrantima, optuživši ih da to rade nelegalno i da time, kako su naveli, doprinose "gomilanju" migranata u tom gradu.
Jedan od prvih protesta protiv migranata te organizacije bila je takozvana "Akcija čišćenja" u parku ispred Ekonomskog fakulteta u Beogradu u oktobru 2020. Osim toga, migrante su više puta presretali na ulici u upozoravali ih da nikakvi napadi na građane Srbije neće proći nekažnjeno. Zajedničko za sve te događaje jeste da niko nije odgovorao.
Pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević ističe da je neverovatno da ne postoji nijedan krivično pravni epilog.
„Kada analizirate to što oni rade - a oni dođu i kažu go to the camp ili skloni se sa ulice, ili uradi ovo ili ono, to je u najmanju ruku krivično delo prinude. Kada imate takvu situaciju, koja nije najteže krivično delo koje ovde postoji, ali je dovoljno opasno da spada u kateogriju krivično-pravne zaštite. I samo čitav niz tih događaja koji su se dešavali i verovatno se još dešavaju po ulicama Beograda, Sombora, Subotice, Šida, i brojnih drugih mesta gde se širi mreža tih ekestremista je sasvim dovoljno za krivično-pravni odgovor, koji ne mora nužno da bude ni kazna zatvora, ali neka vrsta odgovora, koja za cilj ima da pokaže da ovo društvo neće tolerisati nasilje“, ističe Kovačević.
U odgovoru Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Markeru, navodi se da u tom tužilaštvu nije formiran nijedan predmet povodom događaja čiji je učesnik vođa Narodnih patrola, Damjan Knežević. I u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici navode da nema krivičnih postupaka protiv pripadnika te organizacije.
„Kao i Vi, i ja sam u medijima čitala o aktivnostima lica koja sebe nazivaju Narodna patrola, ali nama, kao tužilaštvu, to nije bilo prijavljivano“, navodi se u odgovoru osnovnog javnog tužioca u Subotici.
Protiv 21 pripadnika Narodnih patrola pokrenut je postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru u aprilu 2021. Međutim, tužilaštvo je krivičnu prijavu odbacilo i poslalo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Tada je pripadnicima Narodnih patrola izrečena kazna rada u javnom interesu u trajanju od po 240 sati. Međutim, posle žalbe okrivljenih prvostepena presuda je ukinuta, a predmet vraćen na ponovni postupak.
Pravnik Nikola Kovačević ističe da je tužilaštvo na akcije Narodnih patrola trebalo da reaguje još od prvog dana.
„Bojim se da se radi o nekoj vrsti balansiranja, odnosno da nažalost mi postajemo društvo u kojem takvi pojeidnci i takve grupe uživaju sve veći ugled, da ovo društvo u kome u tom moru dezinformacija prosečan čovek je sluđen i ima kapacitet da upije najjednostavnije moguće informacije, one koje su kratke kao što su - opasnost, mi reagujemo, spašavamo i tako dalje...Ja imam utisak da sad kad bi ih i sankcionisali, da bi oni više ispali neka vrsta mučenika u očima ljudi, nego neki ljudi koji su odgovorni. I da bi se sada zbog neadekvatnog i neblagovremenog reagovanja u startu, sada zapravo na neki način još više podigla njihova popularnost“.
Narodne patrole nisu jedina ekstremna organizacija na čije delovanje nadležni gotovo da ne reaguju. Pokret Levijatan koji se javnosti predstavlja kao zaštitnik životinja, otvoreno zastupa rasističku politiku, antimigrantske i antiromske stavove.
Vođe tog pokreta Pavle Bihali i Aleksandar Buhanac u novembru 2018. uhapšeni su zbog sumnje da su na Fejsbuku postavili video poruku preteće sadržine jednom azilu za pse. Više od četiri godine kasnije, za to još nisu odgovarali. Najpre je tužilaštvu bilo potrebno tri godine da podigne optužnicu, da bi sada problem bio u održavanju glavnih pretresa. Viši sud u Beogradu zakazao je šest glavnih pretresa tokom 2022-ge, ali nijedan nije održan. Sledeće ročište zakazano je za utorak.
Izvor: Insajder