Poverenik: Zalažem se za kažnjavanje za ćutanje

Marinović je rekao da se između 60 i 80% svih žalbi koje su dobijali godišnje, odnosilo na ćutanje organa vlasti, i to ocenio nedopustivim. „ Znači, ignorišem te i ne odgovaram ti uopšte u roku. E to je nedopustivo i to je i nemoralno. Moraš da odgovoriš kao organ vlasti svom građaninu, pa makar rekao "nemaš pravo na  informaciju", "neću da ti je dam" iz nekog razloga, ali odgovori, udostoji ga da bi on mogao da nastavi postupak da se žali povereniku", apelovao je Marinović. 

Iz godine u godinu kao prvak koji, prema izveštaju Poverenika, ne dostavlja tražene informacije, izdvaja se Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. „Brojčano gledano to je tačno, s tim što treba biti u potpunosti iskren pa reći - oni su i najinteresantniji tražiocima, od njih se ubedljivo najviše informacija i traži, pa je sledstveno tome naravno proporcionalno i najveći broj žalbi, ali tačno je da su inače MUP i bezbednosne strukture uvek nešto zatvorenije po prirodi stvari”, potvrdio je Marinović.

Na direktno pitanje zbog čega su nabavka i postavljanje kamera od strane MUP-a i dalje tajna, Poverenik je rekao da ne bi trebalo da bude tako:„ Nabavka kamera i ne treba da bude tajna i nabavka kamera sama po sebi ne proizvodi neko jako dejstvo, neku invaziju na naše lične podatke. Čak samo postavljanje kamera  jeste da izaziva nervozu kod pojedinih građana, ali same kamere po sebi, koliko god da su jake rezolucije, ne mogu da ugroze privatnost.” 

O potencijalu da se zloupotrebi ono što te kamere beleže, poverenik je rekao da je za to potreban “softver koji može da obradi ono što kamera snimi i da onda vrši uparivanje  lika (sa ostalim podacima)”, uz tvrdnju da MUP softver za prepoznavanje lika ne poseduje, prema podacima iz nadzora Poverenika 2019. godine. 

Poverenik je podsetio da nadzorne kamere oskim MUP-a koriste i lokalne samouprave, privatna obezbeđenja, čak i privatne firme, te da je čitava ta oblast još uvek u “sivoj zoni” i da je zbog toga već inicirao promenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Objasnio je da trenutni Zakon ni jednom rečju ne spominje video nadzor, i da zato predlaže donošenje posebnog zakona ili zakon o obradi svih biometrijskih podataka čiji će jedan segment biti obrada podataka putem video nadzora ili poseban zakon o obradi podataka putem video nadzora 

Baze podataka prave svi, pitanje je kako ih koriste

Osim dostupnosti informacija od javnog značaja, poverenik je zadužen i za zaštitu podataka o ličnosti, te je upozorio na sve veći problem globalne trgovine podacima, što nije zaobišlo ni Srbiju. „Ja verujem da ljudi nisu svesni da se time trguje, da se čitave baze podataka razmenjuju, za novac ili nešto drugo", upozorio je Poverenik.

Posebno je upozorio na ostavljanje jedinstvenog matičnog broja (jmbg) na sajtovima i društvenim mrežama, ali i drugih ličnih podataka i brojeva računa, kako na internetu, tako i trgovcima koji nam neretko traže takve podatke. 

 „Šta će njemu vaš jmbg? U toj situaciji vi treba prvo da ga pitate, imate puno pravo da ga pitate: „Šta će vama moj matični broj, u koju svrhu ga obrađujete, gde vam je zakonski osnov da obrađujete moj matični bro, ko će imati pristup, i da li će biti prenošen nekom”, posavetovao je Marinović. 

Jedna od tema Insajder Intervjua bila je i prikupljanje podataka građana koje vrše političke stranke  - način na koji ih prikupljaju, kako se oni obrađuju i upotrebljavaju tokom političkih kampanja, a poverenik je otkrio da najveće stranke te podatke nisu dostavile: „Od najvećih nismo dobili, ni vladajućih ni od najvećih iz opozicije, dobili smo od onih manjih. Poenta je u tome da za to nema sankcije jer kontrolna lista je samo jedan od vidova provere da li vi poslujete i obrađujete podatke u skladu sa zakonom" 

O trošenju budžetskog novca podaci se najređe dostavljaju

Jedno od ministarstava koje najteže daje podatke jeste Ministarstvo finansija, a ono je ujedno i jedno od najinteresantnijih svima koji traže informacije od javnog značaja, rekao je poverenik. Podsetimo se, to ministarstvo zaduženo je za tendere, javne nabavke, rukovanje javnim novcem, odnosno trošenje novca iz budžeta, a poverenik kaže da to i jeste osnov za najviše žalbi koje stižu institucij Poverenika. Rekao je se najviše žalbi odnosi na podnošenje zahteva Ministarstvu finansija, ali i

Drugim organima vlasti , kao što su gradske uprave, predsednici opština, direktori javnih preduzeća, ministarstva ali i najviši državi organi. 

Pitanja koja zanimaju javnost još od početka pandemije korone a iz domena javnih nabavki jesu ona o nabavci medicinske opreme u tom periodu, o čemu se i dalje ćuti.  „To ne treba da bude tajna, to ne treba da ostane tajna, a sad ću da vam kažem - kada su me prvi put pitali predstavnici medija za to, to je bilo u vreme vanrednog stanja, ja sam tada rekao - to ne treba da bude tajna ali je razumljivo što je u tom trenutku tajna, jer na tržištu svetskom nije bilo ni respiratora, ni druge medicinske opreme itd”, rekao je poverenik. „Sada ima svega, a ja sam rekao kada prođe svo to stanje mora biti učinjeno dostupnim javnosti. Mi smo dobijali, i to u značajnoj meri, žalbe po tom pitanju i mi smo uvek nalagali, bilo na koga da se odnosi zahtev, bilo da se odnosi Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Republički zavod za zdravstveno osiguranje itd, bilo na koga da se odnosi mi smo nalagali da se (dostave podaci)”, tvrdi Marinović.  

„Nedopustivo je da organi vlasti ćute na zahtev svojih građana koji ih finansiraju iz budžeta, odnosno koji finansiraju budžet iz svojih džepova. to jeste razlog zašto sam se zalagao za kažnjavanje za ćutanje, jer nedopustivo je bilo da između 60 i 80% svih žalbi koje smo dobijali godišnje, su se odnosile na ćutanje organa vlasti. Znači, ignorišem te i ne odgovaram ti uopšte u roku. E to je nedopustivo i to je i nemoralno. Moraš da odgovoriš kao organ vlasti svom građaninu, pa makar rekao "nemaš pravo na  informaciju", "neću da ti je dam" iz nekog razloga, ali odgovori, udostoji ga da bi on mogao da nastavi postupak da se žali povereniku itd", apelovao je Marinović.