Povratak Donalda Trampa i trgovinski rat sa Kinom (VIDEO)
Apsolutna prevlast republikanaca u zakonodavnim institucijama, daće Donaldu Trampu odrešene ruke da ispuni ono što je Amerikancima obećao u kampanji, pa tako i da nastavi oštru politiku prema Kini koju je započeo u prvom mandatu. Kina je među najvažnijim trgovinskim partnerima Sjedinjenih Država, ali je za Vašington problem to što sa svojim najvećim geopolitičkim rivalom – Pekingom ima i najveći trgovinski deficit. Ta činjenica nametnula je Kinu kao glavnu metu tokom prvog mandata Donalda Trampa – i to ne samo zbog ekonomije.
Kina izvozi velike količine robe na američko tržište i obara profit domaćih proizvođača, dok nameće prepreke za uvoz robe iz Amerike, tako ukratko izgleda takozvana ekonomska pretnja Kine po Sjedinjene Države. Taj problem koji se ogleda u stotinama miliona dolara trgovinskog deficita Amerike sa Kinom, okosnica je političkog uspona Donalda Trampa 2016. godine; u tom trenutku samo iskusni biznismen, za takvo stanje optuživao je svoje političke protivnike, a Kini se neskriveno divio – i obećavao da će sve promeniti kad dođe u Belu kuću.
"Naši politički prevaranti sklapali su poslove sa Kinom, i sada imamo deficit u trgovini sa Kinom od 500 milijardi dolara godišnje. Ljudi žele da znaju gde grešimo – grešimo jer naša strana ne ume da pregovara i ne znaju da imaju posla sa nekim od najpametnijih ljudi u svetu. Kina koristi svoje najpametnije, najčvršće i najzlobnije ljude, a mi šaljemo glupane. Mislim da je Kina sjajna, ne zameram njima, već našim vlastima. Ja sam poslovao sa Kinom i Kinezima i zaradio sam mnogo novca", izjavio je Donald Tramp, 5. novembar 2016. neposredno pre nego što će po prvi put pobediti na izborima za predsednika Sjedinjenih Država.
Posle dolaska u Belu kuću, Donald Tramp je održao obećanje – politika prema Kini, obeležila je njegov prvi mandat. Kako bi ublažio trgovinski deficit, nametnuo je carine na robu iz Kine koje su išle i do 30 odsto i tako započeo trgovinski rat. Tu politiku, iako su je najpre kritikovali, nastavile su i demokrate Džozefa Bajdena. Šest godina trgovinskog rata dve najveće ekonomije izgleda ovako:
U prve dve godine od uvođenja carina, uvoz iz Kine pao je za petinu – sa 550 milijardi na 450 milijardi dolara, dok je američki izvoz stagnirao, i kretao se oko 170 milijardi dolara. Po odlasku Donalda Trampa iz Bele kuće, uvoz iz Kine vraća na period pre uvođenja carina, da bi u drugoj polovini mandata Džozefa Bajdena uvoz ponovo naglo opao za 100 milijardi dolara. Uvođenje carina, ipak nije nateralo Kinu da otvori svoje tržište - američki izvoz prošle godine iznosio je 200 milijardi dolara.
Međutim, ekonomija je samo deo politike Donalda Trampa prema Kini. Prva administracija Donalda Trampa suprotstavila se Kini u nameri da postane svetski lideri u razvoju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije. Zabranio je rad tehnološkog giganta Huavei zbog sumnji da je pretnja po američku nacionalnu bezbednost. Administracija Donalda Trampa uvela je sankcije kineskim zvaničnicima za koje se sumnja da su umešani u kršenje ljudskih prava Ujgura u toj zemlji, a bio je i prvi američki predsednik koji je u poslednje četiri decenije direktno razgovarao sa predsednikom Tajvana, ostrvske države na koju Kina polaže pravo.
Izvor: Insajder