Predsednički izbori u Severnoj Makedoniji: Favoriti poznati, glavna tema izmena Ustava (VIDEO)
Građani Severne Makedonije danas biraju predsednika. Izbori se održavaju u komplikovanom trenutku za zemlju, koja je ponovo uslovljena promenom Ustava zarad evroatlantskih integracija, a preti joj i ustavna kriza zbog nezadovoljstva albanske manjine načinom na koji se bira predsednik. U trci je sedam kandidata, a samo dva imaju realne šanse za pobedu.
Favoriti na izborima za predsednika Severne Makedonije su aktuelni predsednik iz redova vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije Stevo Pendarovski, i kandidatkinja vodeće opozicione stranke VMRO-DPMNE, Gordana Siljanovska - Davkova.
U fokusu kampanje bile su izmene Ustava kojima Bugarska uslovljava evropski put Severne Makedonije; Bugarska traži da Bugari, kao manjina, budu prepoznati u Ustavu, dok deo tamošnje javnosti smatra da je to još jedno u nizu poniženja države, nakon što ju je pre pet godina Grčka uslovljavala da promeni ime kako bi se pridružila NATO-u.
"Sve veće partije su nominalno za Evropsku uniju, s tom razlikom da vladajući SDSM i predsednik Stevo Pandarovski kažu da bi prihvatili ustavne izmene takve kakve jesu, a kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Dakova i njena partija kažu da bi ipak tražili neko menjanje uslova - da li pregovaračkog okvira ili tražili izmenu sadržine samih ustavnih izmena pre nego što bi ušli u tu promenu", izjavio je za Marker Petar Arsovski, politički analitičar iz Skoplja.
Drugi krug predsedničkih izbora je gotovo izvestan jer, prema anketama, dvoje favorita ipak ne mogu da računaju na podršku apsolutne većine glasača u prvom krugu. Po Ustavu Severne Makedonije, predsednik ima relativno male nadležnosti - predstavlja državu u svetu i učestvuje u izboru ambasadora.
"Šta predsednik može - može da bude simbol neke zajedničke nacionalne vizije koja je Severnoj Makedoniji sada strašno neophodna, da se cela država zajedno odluči u kom će pravcu ići budućnost države - da li ćemo produžiti put ka EU ili ćemo odustati zato što visoka cena i onda tražiti neke alternative. Predsednik može pomoći u građenju tog nacionalnog konsenzusa oko budućnost države i to je njegova najveća uloga", rekao je Arsovski.
Albanci čine četvrtinu stanovništva Severne Makedonije, a na izborima za predsednika imaju dva kandidata – njihove stranke su proevropske i podržavaju izmene Ustava. Međutim, zbog veličine biračkog tela, nemaju šanse za pobedu. Zbog toga vodeće albanske partije traže da se predsednik sledeći put bira u Parlamentu, čemu se protive vodeće stranke i vlasti i opozicije, a iz kojih dolaze favoriti za predsednika.
"Istinska priča sada je da li će Albanci uopšte izaći u drugi krug predsedničkih izbora, imajući u vidu da je statistički veoma teško da se uopšte izabere predsednik ako Albanci ne učestvuju u tom procesu. Tako da je moguće da ako Albanci odluče da demonstriraju da predsednik ne može da se izabere bez njihovih glasova, da je moguće da Makedonija ne izabere predsednika uopšte", naveo je Arsovski.
Drugi krug izbora za predsednika Severne Makedonije zakazan je za 8. maj, kada će biti održani i parlamentarni izbori. Da bi izbori za predsednika bili validni, izlaznost u drugom krugu mora da bude najmanje 40 odsto birača, zbog čega možda sledi ustavna kriza, ako albanska manjina odluči da ne glasa.
Izvor: Insajder