Preminuli direktor „MB Namenska“ dobija ulicu u Lučanima; Još bez odgovornih za smrt dvojice radnika

Dok je Radoš Milovanović bio živ, u postupku koji se vodio protiv njega i dvojice rukovodioca fabrike u Lučanima, ročišta su bila odlagana iz različitih razloga, a prema rečima advokata porodice Milivojević Vladimira Todorića – ranije ih je bilo od tri do četiri tokom cele godine, a sada isto toliko u dva meseca.

„Razlog je taj što Radoš Milovanović više nije okrivljeni. Sama ta činjenica ne znači da je Sud sada više slobodniji nego pre, nego jednostavno prethodna odlaganja na insistiranje prvookrivljenog se više ne dešavaju. Naravno da će sad neko reći ‘eto dokaza da nije lagao, da je bio bolestan, star čovek’, ali onda ostaje pitanje kako neko tako bolestan i star je do smrti, ne figurativno, nego bukvalno već u penziji, vodio najveću fabriku namenske industrije u Srbiji”, rekao je advokat Todorić za Insajder.

Naredno ročište zakazano je za 31. avgust, a Todorić kaže da očekuje da sa „ovakvim tempom bude okončano do kraja godine“.

Otac preminulog Milomira Milivojevića, Milovan, za Insajder kaže da je „jedina kočnica i prepreka“ suđenju bio pokojni direktor.

„Šta će biti dalje, iskreno da vam kažem, moja supruga, ćerka i ja razmišljamo da li ćemo ići na suđenje, nemamo ni snage, ni zdravlja. Posle sramne Ivanjice gde je Milovanović dočekan aplauzom supruga se razbolela, a i ja imam zdravstvenih problema“, objašnjava Milivojević.

Podsetimo, pre tri godine pokrenut je sudski proces protiv sada pokojnog generalnog direktora fabrike Radoša Milovanovića i drugih rukovodilaca fabrike zbog pogibije dvojice radnika.

Radoš Milovanović, koji je preminuo u 78 godini pre četiri meseca, u fabrici „Milan Blagojević-Namenska“ radio je 55 godina, a u devet mandata obavljao je funkciju generalnog direktora od 1982. godine do smrti.

Njegovoj sahrani prisustvovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Nebojša Stefanović i direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislav Gašić.

Milivojević: Ulica pokojnom direktoru je dokaz moći jednog čoveka

Prošle nedelje, odbornici Skupštine Opštine Lučani usvojili su predlog preduzeća „Milan Blagojević - Namenska“ da ulica u tom gradu, Radnička, ponese naziv preminulog generalnog direktora Radoša Milovanovića.

U predlogu koji je dostavljen odbornicima na razmatranje i usvajanje se navodi da je Milovanović dao veliki doprinos napretku i razvoju Opštine, javnih ustanova, mesnih zajednica, kulturi i sportskim manifestacijama, kao i da je ceo svoj život posvetio preduzeću i opštini.

„Što se tiče ulice to je bruka i sramota. Ja ako budem radio još par godina do penzije moraću da prolazim tom ulicom, gledam natpis te ulice, ime čoveka koje mi već pet godina ne spominjemo. To je sipanje soli na ranu, meni, mojoj i svim ostalim porodicama koje su izgubile nekog svoga. To je dokaz moći jednog čoveka, vlasti, pravosudnog sistema ove države“, navodi Milivojević za Insajder.

Kako dodaje, njemu ulica ne predstavlja ništa, ali ističe da ne postoji nijedna tabla sa imenima žrtava fabrike „MB Namenska“.

„Da li je iko brže posle smrti dobio ulicu od našeg direktora, ni naši naučnici, ni Pupin, ni Tesla. Da se promeni glavna ulica, Radnička, u ulicu čoveka koji je ostavio 21 grob, 21 porodicu zavijenu u crno, koji je ostavio stotine invalida i tako brzo. Mislim da je to presedan u ovoj našoj državi“, ponavlja on. 

I nakon smrti Milovanovića u Lučanima još vlada strah među ljudima, dodaje Milivojević, i kaže da misli da bi ljudi trebalo da se „probude iz tog začaranog kruga“.

Advokat porodice Milivojević, Vladimir Todorić, rekao je da su Lučani primer za posmatranje.

„Treba posmatrati tu jednu sredinu, koja više liči na jedan kult gde svi zajedno mogu da izvrše samoubistvo za vođu, gde su spremni da polože život za njega, jer oni ne bi imali platu, ne bi mogli da žive, gde bi im deca radila. Slično tome, stokholmski sindrom, raširen na jednom mestu, takvih primera ima još po Srbiji, naročito u toj komunističkoj raspodeli privrede, celo jedno naselje nakačeno na jednu fabriku i onda kad se desi da jedan čovek ceo život vedri i oblači on postane vlasnik u tom mestu“, rekao je Todorić. 

Nesreća iz 2017. u kojoj su poginuli radnici podelila je Lučane na ljude i neljude. U namenskoj industriji koja je pod strogom kontrolom države, pogibije radnika uglavnom završavaju bez sudskog epiloga, a krivac bude famozni „ljudski faktor“.

Kako je jedno „ne“ porodice Milivojević, koja je odlučila da prekine zavet ćutanja, podelilo zatvorenu zajednicu, unelo nemir, i razdvojilo ljude od neljudi – pogledajte u Insajderovoj emisiji o lokalnom šerifu iz Lučana.

Izvor: Insajder