Prisluškivanje predsednika: Javne optužbe bez institucionalnog epiloga
„Institucije, institucije, institucije“– tri puta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče podvukao njihovu važnost odgovarajući na pitanja o najnovijim optužbama koje je tokom vikenda javno iznela bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović. Optužila je ministra u Vladi Srbije Nebojšu Stefanovića za brojna krivična dela, pa i neovlašćeno prisluškivanje predsednika, što je on, na svom Jutjub kanalu, nekoliko dana kasnije, demantovao.
Ko je neovlašćeno prisluškivao predsednika Srbije još nije zvanično utvrđeno, a cela priča o tome počela je još pre više od godinu dana kada je Aleksandar Vulin saopštio da je policija ovaj slučaj rasvetlila i dokaze o prisluškivanju šefa države prosledila Tužilaštvu. Ceo predmet je međutim još u fazi predistrage ali paralelno sa tim međusobne optužbe nekadašnjih saradnika – bivšeg ministra policije i bivše državne sekretarke MUP-a - se nastavljaju.
Insajder: I bivša državna sekretarka, optužena za trgovinu uticajem, tvrdi da je vama lojalna i nije znala da vi ne znate da vas prisluškuju. Istovremeno, i aktuelni ministar odbrane Nebojša Stefanović tvrdi da je lojalan i da nema nikakve veze sa prisluškivanjem. Kako je moguće da do danas nadležne institucije nisu utvrdile da li je ili nije bilo neovlašćenog prisluškivanja i ko je odgovoran ukoliko se ispostavi da je predsednik države prisluškivan nezakonito?
Aleksandar Vučić: Nadležni organi su ustanovili da je prisluškivanja bilo i da je neovlašćeno pristupano telefonu. Nije važno da li sam to ja ili neko drugi u ulozi šefa države, čini mi se više od 1.800 ili više od 1.600 puta. Tako da to je nesporno utvrđeno, to su nadležni organi utvrdili. Ja verujem da će nadležni organi da utvrde i sve ostalo. To je sve što imam da vam kažem jer sve drugo što bih rekao, znam kako bi ste od vašeg pa do svih ostalih medija, protumačili moje reči, zato ni reč više neću reći i siguran sam da će nadležni organi da rade svoj posao. To je njihova dužnost, njihova obaveza, njihov posao i tu nema filozofije.
Po svemu sudeći, nadležni organi o kojima govori predsednik su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. U martu prošle godine o tome je govorio ministar policije Aleksandar Vulin. Tada je tvrdio da se zna više i o ulozi bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović.
„Mi smo sve dokaze predali nadležnom tužilaštvu, tu je obrazložena i njena uloga kao i svih drugih pripadnika MUP koji su učestovali u ilegalnom prisluškivanju Vučića i članova njegove porodice“, rekao je između ostalog tada Vulin.
Nekoliko meseci kasnije, visoki policijski funkcioner optužio je da je unutar MUP-a stvarana paralelna struktura za prisluškivanje predsednika države. Kako je rekao, ova struktura formirana je za vreme dok je na čelu ministarstva bio Nebojša Stefanović.
„Ubeđen sam i tvrdim da u MUP je formirana jedna paralelna struktura sa precizno odabranim ljudima, sa ljudima koji su uspostavili svoju obaveštajnu mrežu kod finansijskih moćnika, tajkuna. Kako kod organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji Beograda, a i na teritoriji Srbije sa ciljem stvaranja jedne obaveštajne mreže, a cilj je bio prikupljanje podataka o predsedniku Vučiću i užim članovima nljegove porodice“, rekao je tada Tomislav Radovanović.
Ovako ozbiljne optužbe podrazumevaju i brzu reakciju nadležnih institucija koje bi utvrdile sta je tacno a sta nije tacno. Međutim kako za Insajder navode u Tužilaštvu za organizovani kriminal, slučaj prisluškivanje predsednika je i dalje u fazi predistrage. To znači da tužilaštvo još nije imenovalo osumnjičenu osobu. U međuvremenu, tužilaštvo se oglasilo kratkom izjavom za portal Nova S u kojoj je navelo da „takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim“.
Inače, za ovlašćenjo prisluškivanje bilo koga neophodan je sudski nalog koji se izdaje na obrazloženi predlog nadležne institucije. Takvog naloga za telefon šefa države, prema tvrdnji ministra Vulina, nije bilo ali su uz odobrenje suda prisluškivane osobe koje su bile u kontaktu sa predsednikom Vučićem i njegovom porodicom. Upravo to je, kako kaže, bio izgovor i jedini razlog za prisluškivanje i praćenje čak 26 osoba sa kojima je predsednik bio u kontaktu.
Ko su zapravo osobe koje su stavljene na mere, a sa kojim je predsednik razgovarao do danas javnost nije saznala, kao što nema odgovora kako je brojnim bezbednosnim službama smelo i moglo da promakne da se posredno ili neposredno sluša telefon predsednika države.