Privatizacija Kuršumlijske banje – Izmenama zakona i zaključkom Vlade do prodaje ispod cene (VIDEO)

Prema istraživanju Insajdera, Kuršumlijska banja je prodata na osnovu Zaključka Vlade koji u vreme donošenja nije bio u skladu sa postojećim zakonima i pravilnicima PIO fond-a. Vlada Ane Brnabić je Zaključkom naložila fondu da prodaju banja prepusti Republičkoj direkciji za imovinu kao i da procenu njihove vrednosti izvrši Gradski zavod za veštačenje, iako su u to vreme, Zakon o javnoj svojini i Pravilnik PIO fonda propisivali da procenu nepokretnosti može da izvrši samo Poreska uprava. Gradski zavod za veštačenje procenio je da Kuršumlijska banja vredi 2,4 miliona evra što je višestruko manje od ranijih procena. Banja je na kraju prodata za 1,4 miliona evra jer je u međuvremenu izmenama zakona i pravilnika omogućena prodaja nepokretnosti ispod procenjene tržišne vrednosti. 

Kako je smanjivana vrednost banje u zavisnosti pod toga ko je i zbog čega radio procenu pogledajte u emisiji PIO fond – svačiji i ničiji. 

Kupac Kuršumlijske banje je kompanija Planinka čiji je najveći akcionar Radovan Raičević, predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kuršumliji. Jedan od suvlasnika Planinke je i Radoljub Vidić, bivši predsednik opštine Kuršumlija, koji je ispred Srpske napredne stranke bio na toj funkciji u tri mandata, od 2012. do 2021. 

 “Postoji sumnja da ima elemenata sistemski organizovane korupcije širokih razmera, usmerenih, sa jedne strane, na svesno pričinjavanje materijalne štete PIO fondu i Republici Srbiji, a sa druge svesno omogućavanje trećim licima da se obogate kupovinom nepokretnosti po cenama nižim od tržišnih.”

Ovo je samo deo Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o raspolaganju banjskim objektima  penzionog fonda. Izvestaj saveta je krajem 2020. godine dostavljen Vladi Srbije i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Nikakvog odgovora međutim – na sve to –nema, niti ga je bilo.

Kako je banja oterana u bankrot

Kuršumlijska banja je možda i najbolji primer kako je imovina u koju su ulagali građani, nizom spornih odluka države i PIO fonda i to u poslednjih 15 godina, obezvređena.

U periodu od 2002. do 2004. deo svojih smeštajnih kapaciteta hotel Žubor u Kuršumlijskoj banji je ustupio MUP-u Srbije za obuku policajaca. Tada hotel još uvek nije bio upisan u vlasništvo penzijskog fonda, već je bio u nadležnosti Ministarstva zdravlja. 

Života Mladenović, nekadašnji direktor Žubora, objašnjava da je Ministarstvo zdravlja potpisalo ugovor sa MUP-om i da je ugovorom precizirano da nije bilo potrebno da se plaća porez na promet za usluge, jer se radi u međusobnoj saradnji dva ministarstva. 

Ipak nekoliko godina kasnije, baš u vreme kada je Ministarstvo ekonomije, tada predvođeno Mlađanom Dinkićem pokrenulo inicijativu za privatizaciju banja, Poreska uprava je donela rešenje da se hotelu Žubor retroaktivno naplati porez zbog smeštaja pripadnika MUP-a. Bio je to prvi korak države koji je vodio u bankrot banjskog kompleksa u Kuršumlijskoj banji. 

U to vreme na čelu Ministarstva finansija, u čijoj je nadležnosti Poreska uprava, bio je Mlađan Dinkić, dok je prvi čovek Ministarstva zdravlja bio Tomica Milosavljević. 

”Pri samom raspisivanju tog novog poreza, to je iznosilo negde oko pretvoreno u devizna sredstva oko 700 hiljada evra. To odavde do Beograda nijedna firma nije mogla da nađe. Vidite ne može da se kaže da tu nema tendencije. Zatvaraju nas u maju kada mi imamo ugovorenu celu sezonu i mi im tražimo samo da nam reprogamiraju poreske dugove. Međutim, nije se imalo razumevanja”, objašnjava za Insjader bivši direktor hotela Žubor u Kuršumlijskoj banji Života Mladenović. 

Realizacija plana tadašnje Vlade Srbije sprečena je 2007. godine tako sto je PIO fond  pokrenuo sudske postupke za dokazivanje vlasništva nad objektima koji su izgrađeni novcem od penzijskih doprinosa. 

Na osnovu sudske presude PIO fond se 2013. godine upisao kao vlasnik Kuršumlijske banje. Međutim, već 2014. nova vladajuća većina predvođena SPS-om i SNS-om menja Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju na način da većinu u Upravnom odboru fonda više nemaju predstavnici radnika, poslodavaca i zaposlenih već predstavnici Vlade Srbije. 

Takav Upravni odbor ubrzo donosi odluku da fond odustane od preostalih sudskih postupaka koje je vodio za dokazivanja vlasništva nad banjama. Takođe, Republičkoj direkciji za imovinu dozvoljava da umesto fonda sprovede privatizaciju banjskih objekata, za koje je sudskim putem već utvrđeno da su imovina RFPIO. 

Subvencije države 

U isto vreme kada je Vlada Zaključkom naložila prodaju banja u vlasništvu penzijskog fonda, stupila je na snagu i Uredba o podsticajima koja predviđa davanje bespovratnih sredstava za investicione projekte u banjskim mestima, čija je minimalna vrednost 2 miliona evra.  

Na osnovu te Uredbe, kompaniji Planinka koja je kupila Kuršumlijsku banju za 1,4 miliona evra odobrene su državne subvencije u iznosu od 2,5 miliona evra. Ugovorom je predviđeno da se novac iz budžeta isplati u dve tranše, nakon što kompanija Planinka dostavi dokaze da je u rekonstrukciju banje uložila 12.2 miliona evra I zaposlila 70 radnika. 

Kompanija Planinka je u rešenju o odobrenju izvođenja radova na hotelu Žubor u Kuršumlijskoj banji navela da planirani troškovi za sve građevinske radove na objektu iznose 1,1 milion evra. To praktično znači da ih čitav objekat od 16 000 kvadrata nije koštao ni dinara jer su ga platili 1,4 miliona, u rekonstrukciju ulažu 1,1 milion što je ukupno 2,5 miliona evra baš onoliko koliko su na ime subvencija dobili iz državnog budžeta. 

Osim građevinskih radova, investitor ima i druge troškove ali kako izveštaj o ulaganjima Planinke Ministarstvo privrede nije dostavilo novinarima Insajdera, nije poznato na šta je potrošen preostali novac od ugovorenih 12 miliona evra. Hotel je rekonstruisan ali još nije otvoren za posetioce. 

Izvor: Insajder