Prof. Bošler za „Svet i mi“: Dolazak Trampa - mogući preokret svetske politike (VIDEO)
Tokom ove godine građani su u oko 60 zemalja birali one koji će preuzeti odgovornost za vođenje države. Prema procenama, oko dve milijarde ljudi iskoristilo je biračko pravo, što je najveći broj ikada. Neka glasanja su prošla glatko, negde je bilo malo tenzija, a neke tenzije još nisu ni prošle. Ono što je karakteristično jeste da se uticaj Rusije pominjao na gotovo svim izborima u Evropi, ali i u SAD, gde je pobeda Donalda Trampa obeležila superizbornu godinu.
Vanredni profesor na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču Daniel Bošler rekao je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da ne postoji jedinstvena poruka koju su građani širom sveta poslali svojim izborima na glasačkim listićima, te da je slika vrlo šarena i da su izbori išli u vrlo različitim pravcima.
„Ova godina nije bila različita od 2022. ili 2023. ili što će biti 2025. ili 2026. verovatno, nego smo imali različite ishode. Svi gledamo na izbore za koje se sumnja da je Rusija pokušavala nešto da nameće, ali mi imamo jednu čvrstu prozapadnu, demokratsku koaliciju koja vlada u Evropskoj uniji. Nije sve išlo u pravcu o kojem se priča. A naravno da je izbor Donalda Trampa mogući preokret za svetsku politiku i može imati posledice u narednim godinama širom sveta“, rekao je prof. Bošler.
Govoreći o rastu desnice u Evropi, Bošler je rekao da od 2010. postoji neki rast nacionalističke, autoritarne desnice, koja je bila u padu devedesetih i dvehiljaditih širom sveta.
„U prošlih 15 godina opet su u rastu. Nije to nešto što se desilo prošle godine i nema tu iznenađenja, naravno. Iznenađenja postoje u svakom pojedinačnom slučaju - šta se dešava u Brazilu; da li će Tramp da pobedi ili neće da pobedi... U ovoj šarenoj slici, mi imamo i zemlje koje idu u drugom pravcu, recimo u Mađarskoj, koja je za Srbiju i te kako važna, ove godine prvi put imamo jednog popularnijeg političara i popularniju stranku od Orbanovog Fidesa i to bi moglo da bude preokret u drugom pravcu. Imamo širom Evrope gomilu izbora gde su prodemokratske, evropske, čak i antinacionalističke snage pobedile, nemate tu neku autokratizaciju i nacionalizam, kao što neko može da stekne sliku ako vidi taj pesimizam koji nekako imamo u vestima“, navodi prof. Bošler.
Govoreći o mešanju Rusije u izbore u drugim državama, poput Rumunije, Moldavije i Gruzije, navodi da to nije imalo uspeha. Objašnjava da nije nelegitimno da jedna država komentariše dešavanja i izbore u drugoj, što je „lepa slika povezanosti sveta“ ali Rusija, kaže, ruši zakone, stvari radi skriveno i nelegitimno, "a bilo je i više slučajeva da je Moskva trenirala ljude da vrše nasilje i prave nerede."
„Imali su skrivene kampanje preko TikToka, što smo videli u Rumuniji, tu je i kupovina glasova u Moldaviji, što je direktno organizovano iz Rusije... Znači, imamo nelegitimne pokušaje uticaja, međutim - je li Rusija bila uspešna u tome? Mislim da je slika potpuno drugačija, vidimo da je Rusija izgubila skoro svaki pokušaj da se meša u strane izbore širom Evrope“, navodi prof. Bošler.
Kada je reč o našem regionu kaže da, s jedne strane, ovde postoji kampanja koju Rusija pokušava da sprovodi preko medija i društvenih mreža, ali je slika ipak malo drugačija, jer je većina država Zapadnog Balkana donekle imuna na ruski uticaj pošto je ovde Rusija gledana kao neprijatelj. Kaže i da Rusija u ovom regionu nema značajnu ekonomsku ulogu, politička uloga je „sve neki simbolizam“, dok vojsku ovde uopšte nema.
Međutim, posebno izdvaja priču o „srpskom svetu“ koju često pominje potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin.
„Kroz priču da bi Rusija bila veliki saveznik u tom nekom ’srpskom svetu’ se stvara iluzija da je nešto moguće i ta iluzija u tom smislu može da pravi probleme“, zaključio je vanredni profesor na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču Daniel Bošler gostujući u emisiji "Svet i mi" na Insajder TV.
Izvor: Insajder