Prof. dr Šoškić za Marker Razgovor: Do galopirajuće inflacije ima još dosta (VIDEO)

Profesor Šoškić je za Marker Razgovor analizirao današnju vest da je Agencija za energetiku odobrila poskupljenje struje za 8 odsto a gasa za 11 odsto, uz konstataciju da se struja praktično ugrađuje u svaku cenu koju plaćamo.

 „Energija je posebno pod fokusom javnosti zato što cena energije ne samo da se javlja kao direktan trošak, i za domaćinstva i za građane, nego i kao dodatni rast troškova za proizvodnju roba i usluga, tako da tu imamo zapravo neka 2 efekta na inflaciju. Prvi koji ćemo neposredno osetiti kroz račune za energiju, a drugi kroz račune za sve drugo što troši u svojoj proizvodnji energiju. Taj drugi efekat će biti naravno znatno manji, ali svejedno imamo znatan uticaj ove promene cena na inflaciju, kao  i na životni standard ljudi i perspektivno nažalost na inflaciju u smislu da ona više nije jednokratna nego već postoje vrlo jaka inflaciona očekivanja i kreira se jedna inflaciona spirala, što nije dobro", zaključuje Šoškić. 

Inflacija je u nekim evropskim zemljama prešla 20 odsto. U Srbiji je već blizu 15. Kako se bliži kraj godine, svakog meseca povećava se za 1 odsto. Prognoze nisu optimistične, Evropska unija očekuje da će 19 zemalja koje koriste evro skliznuti u recesiju tokom zime, zbog sve skupljnih energenata i svakako nastavka rata u Ukrajini, podsetila je Senka Vlatković Odavić, voditeljka emisije. 

Dvocifrene inflacije su nedopustivo visoke

Govoreći o postojećoj inflaciji prof. Dejan Šoškić je rekao da je i ovih 15 odsto trenutne inflacije previše, "daleko iznad onoga što bi bilo normalno za jednu ekonomiju koja želi da se stabilno razvija". 

„Nije sve u toj inflaciji nešto što se moglo izbeći, to je jasno. Dakle, mnogo tih elemenata koje mi danas trpimo u inflaciji su zapravo iz inostranstva. Takođe je istina da jedan deo toga proističe iz činjenice da smo mi vezani za evro, a evro je izgubio na vrednosti u odnosu na dolar, a u dolaru su neke cene na međunarodnom tržištu formirane, tako da kada te dolarske cene poskupe, one još mnogo više poskupe u evru ukoliko evro izgubi u odnosu na dolar", razjasnio je profesor Ekonomskog fakulteta. Dodao je da se sad evro malo oporavlja,te da je taj efekat možda nešto manji, “međutim svakako da smo imali jakih udara na inflaciju i to je jasno i u ovoj cifri koju sada gledamo. Iako ovaj iznos situacije je zapravo nešto što u realnom životu za mnoge stanovnike je više od tih 15 posto.", rekao je Šoškić. 

Na pitanje šta možemo da očekujemo, odnosno kako će se aktuelna poskupljenja odraziti na standard građana, s obzirom da je ovo drugo poskupljenje struje i gasa za 4 meseca (prvo je bilo u septembru), gost Marker razgovora rekao je da svako poskupljenje utiče na veće račune i realno manji životni standard, posebno ako prihodi to ne prate. „Međutim, ta veza između plata i inflacije je nešto što je zapravo vrlo opasno za stabilnost nacionalne ekonomije na srednji i dugi rok, zato što s jedne strane opravdano se traži da plate budu više kako bi se kompenzovao rast cena, ali s druge strane taj rast plata znači i sposobnost da se plate te više cene. Dakle, nema posustajanja na strani kupovne snage za dalji rast cena. I s druge strane, više plate znače i više troškove u formiranju drugih cena, jer svi mi kad primimo platu, mi smo zapravo i trošak za našeg poslodavca koji onda podiže svoje cene, tako da tu imate dva efekta koji utiču na inflaciju, jedan koji dolazi sa strane tražnje, drugi koji dolazi sa strane rasta troškova”, objasnio je prof. Šoškić. 

Bez obzira na brojna poskupljenja, Šoškić tvrdi da još uvek nije na snazi tzv. galopirajuća inflacija. „Do galopirajuće inflacije ima još dosta. Te prognoze evropskih ekonomista se neće ostvariti", siguran je Šoškić. Dodaje: „nflacija će verovatno biti dugotrajna ali ipak na nivou koji je daleko ispod tog galopirajućeg nivoa. Svakako da ove dvocifrene inflacije, dakle 15-20-25 odsto, to je nedopustivo visoko ukoliko želimo da imamo stabilne uslove za privredni razvoj i ukoliko ne želimo zaista da stanovništvo veoma ozbiljno izgubi na kupovnoj snazi. To nije dobro, ne samo s aspekta životnog standarda, to nije dobro ni s aspekta sposobnosti stanovništva da svojom potrošnjom podstiče ekonomsku aktivnost", kaže Šoškić. 

„Inflacija mora da se obara i ono što mislim to je da se već zakasnilo u tom poslu", rekao je. On dodaje da je trebalo da i mi i Evropa i Amerika reagujemo još pre godinu dana, jer je "bilo jasno da to nije ta prolazna inflacija koja je došla na strani ponude, kako se tada najčešće govorio", podsetio je. 

Loše rukovođenje energetskim sistemom jednim delom će se kompenzovati poskupljenjem energenata 

Kada je reč o energetskoj krizi, u emisiji se govorilo o ratu u Ukrajini kao glavnom krivcu, ali i o lošem rukovođenju energetsim sistemom u Srbiji, pa je pitanje za gosta bilo da li sve to može da se nadomesti zaduživanjem i poskupljenjem struje i gasa. 

„Svakako da će se jednim delom time kompenzirati ono što je propušteno da se uradi u okviru javnog sektora, kada je reč o energetici. Dakle, jedan deo tih potencijalnih gubitaka će se na taj način pokrivati, ali to plaćamo svi mi građani, plaćajući više cene za energente, obarajući sopstveni životni standard. Kad vam porastu neki računi kao što su recimo računi za energiju, vi onda automatski imati manje novca za trošenje drugih stvari, tako da odatle direktno proističe recesioni efekat za druge sektore privrede. Dakle, tu nema magičnog rešenja. Ono što smo mi morali da učinimo a nismo, to je da očuvamo ove bazične privredne grane - energetiku i poljoprivredu. Iz tih domena sada imamo vrlo veliki pritisak u domenu inflacije. Nismo ga morali imati da smo dovoljno proizvodili energije, da smo očuvali našu poljoprivredu, dozvolili našim poljoprivrednicima da imaju solidne, izvesne uslove privređivanja, da budu profitabilni, da se taj sektor zaštiti, ali da se ne dozvoli da iz tog domena imamo jak inflatorni pritisak, jer podsetiću vas - veće inflacije od ovih 15 koje sada imamo je zapravo u domenu poljoprivrednih proizvoda, a to je nešto što je trebalo Srbija da izbegne, jer tradicionalno proizvodi dovoljno poljoprivednih proizvoda", naglasio je Šoškić. 

O poskupljenju mleka: Da smo mi imali kvalitetnu, jaku proizvodnju u domenu poljoprvrede, cene bi bile mnogo otpronije na rast

„Poljoprivredni proizvodi poskupljuju veoma mnogo u poslednjih godinu dana. Oni direktno utiču na životni standard i otuda onda imamo i reakciju monetarne politike, u smislu rasta kamatnih stopa i dodatnog podsticanja recesivnih kretanja u privredi", objasnio je Šoškić. 

Na pitanje zbog čga je mleko u martu koštalo 79 dinara, a danas 130 i to kad je na akciji u velikim hipermarketima, dok se dešava da cena dugotrajnog mleka bude i do 170 dinara za litar,  bivši guverner je dao svoje objašnjenje. „Ima tu sigurno više razloga, ima tu verovatno i nekih špekulativnih momenata. Ono što sam siguran to je da postoji znatna komponenta koja je direktno posledica toga što poskupljuje energija, što poskupljuju drugi inputi u poljoprivredi, što se nije dovoljno vodilo računa o održavanju sopstvene proizvodnje, u stočarstvu, u mlekarstvu itd. Dakle, da smo mi imali kvalitetnu, jaku proizvodnju u domenu poljoprvrede, cene bi bile mnogo otpronije na rast. U kriznim uslovima treba voditi računa da ne treba olako usvajati tržišne principe kojih se vrlo često liberalne i razvijene ekonomije odriču u kriznim vremenama, a to je dopustiti olak izvoz poljoprednih proizvoda zato što su međunarodne cene visoke", kaže on. 

Na konstataciju da smo mi zapravo imali zabranu izvoza, Šoškić kaže da je "to ipak trebalo učiniti drugačije, sistemski, pametnije, na dugi rok i da se ne ugrozi životni standard ljudi". „Ovako smo doveli do toga da su naše cene poljoprivednih proizvoda u dobrom delu bez potrebe otišle naviše, ugrožavajući životni standard svakako obzebeđujući neki dodatni prihod pre svega trgovcima, ali i strani kupci su došli do onoga što nemaju u ovom trenutku, a to ne mora nužno da bude naš interes", rekao je

Detaljno je obrazložio zašto smatra da osim što su trenutna poskupljenja rezultat loše poljoprivredne sezone 2022. One su odraz prelivanja najavljene “možda još gore poljoprivredne sezone naredne, 2023. godine”. Ipak, propust da se glavne oblasti, poljoprivreda i energenti zaštite, po njemu su direktan uzrok poskupljenja. 

„Po mom mišljenju propustili smo da sistematski i dugoročno štitimo ove dve oblasti za koje se danas ispostavlja da  generišu ne samo inflaciju, nego i visoku cenu za poreske obveznike, jer izostanak reforme u javnim rpeduzećima nas direktno košta iz budžeta", rekao j e Šoškić. „Ti se gubci pokrivaju, ne samo da imamo vrlo visoke cene u nabavci struje jer struju ne proizvodimo dovoljno, nego se to onda i u domenu elektroprivrede i u domenu Srbijagasa preliva vrlo često i na teret poreskih obveznika", rekao je. 

Ipak, na konstataciju da se kriza upravo dešava u celom svetu, gost Marker Razgovora rekao je da je zapadni svet mnogo više pogođen od istočnih zemalja. „Kina i Indija nemaju tu vrstu problema koje ima danas zapadni svet, a i u okviru zapadnog sveta postoji razlika između onih problema sa kojima se suočavaju SAD u odnosu na probleme sa kojima se suočava Evropa. Evropa je, čini se u ovom trenutku najizloženija i mi delimo sudbinu Evrope jer u velikoj meri zavisimo od tog tržišta i u domenu trgovanja, i u domenu očekivanih investicija, pa konačno i u domenu ovih evropskih fondova koji se slivaju u našu zemlju", zaključio je. 

Na pitanje kako treba razumeti poruke koje dobijamo iz vrha vlasti od ministra finansija i predsednika države da imamo najbrži ekonomski rast u Evropi, Šoškić kaže da to nije baš tako. „To su prosto netačne informacije. Dakle, poslednjih 10 godina Srbija ne da nije najblja u Evropi, nije ni blizu. Ni u grupi zemalja koje su nam slične uopšte nije pokazala nadprosečne rezultate. Ako posmatrate poslednjih 10 godina - Srbija je zapravo pokazala podprosečne rezultate. Mi smo poslednjih 10 godina dodatno zaostali za Centralnom i Istočnom Evropom, što recimo u 10 godina pre toga nije bio slučaj. Mi smo rasli brže od Centralne i Istočne Evrope od 2000. do 2012. godine. Od 2012. do 2022. godine rastemo sporije, dakle dodatno zaostajemo za Centralnom i Istočnom Evropom. Ima godina kada ima pozitivnih iskakanja, ima godina kada smo nešto bolji. Relativno smo dobro prošli kroz koronu, ali istovremeno to je jednim delom zbog mera ekonomske politike Vlade, ali drugim delom zbog toga što sve siromašne i slabo integrisane privrede u svetsku privredu su prošle bolje", zaključio je bivši guverner NBS.  

Izvor: Insajder