Prof. Kuterovac Jagodić o zločinu u zagrebačkoj školi: Živimo u agresivnim društvima (VIDEO)
Devetnaestogodišnji muškarac nožem je u zagrebačkoj osnovnoj školi Prečko povredio učiteljicu i više učenika, nakon čega je jedno dete preminulo. Napadač je psihički nestabilna osoba, njegova majka kaže da je on jutros bio u dnevnoj bolnici, dok gradonačelnik Zagreba to demantuje. Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Gordana Kuterovac Jagodić rekla je emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je ovakav zločin bilo teško predvideti i da će deci biti izuzetno teško da se nakon svega vrate ponovo u školu. Profesor Univerziteta u Zadru Krešimir Krol kazao je da se sada otvara pitanje funkcionisanja sistema.
On kaže da je reč o nezapamćenoj tragediji, te da se ovako nešto u Hrvatskoj nikad pre nije desilo.
"Sada će se raditi jako puna analiza, još je sve poprilično sveže, trudiće se i nastojaće se doći do toga, gde je tačno nastao propust. Ono što se svakako može sada, s nekom relativnom sigurnošću, reći jeste da očito ima nedostataka koji su vezani za temeljno osiguranje bezbednosti samih škola - da su previše prohodne po pitanju toga ko može, ko ne može unutra ulaziti i izlaziti. Međutim, rekao bih da je puno važnije pitanje koje je vezano za mentalno zdravlje, pitanje kako i na koji način država osigurava i sprovodi nadzor nad osobama koje bi mogle biti ovakva vrsta ugrožavanja sigurnosti i zdravlja drugih“, rekao je Krol.
Škole su izvori najboljih, ali i najlošijih stvari
Kuterovac Jagodić ukazuje na opštu krizu mentalnog zdravlja mladih.
"Ovaj mladić je tek punoletan, ima 19 godina. Išao je u tu istu školu, očito je hteo nekako vratiti se i pokazati nešto u toj školi. Naše škole su danas izvori najboljih stvari, ali i najlošijih stvari koje se deci događaju, nažalost. A što se tiče modusa operandi, da se ide na to da se nekakve teškoće, jad i psihički problemi iskaljuju kroz ovakav nasilan čin - to jednostavno ovo vreme daje, masovna ubistva i napade imamo i u drugim školama, od Amerike pre deset godina, pa sada i kod nas i kod vas pre toga, sve to daje jednostavno ideje kako ostaviti neki trag i kad si već na putu samoubistva“, rekla je ona.
Upitana da li su zdravstveni radnici odgovorni u ovom slučaju, da li su počinioca morali da drže pod nadzorom i da nešto primete, ona je rekla da je teško predvideti agresiju.
"Naravno, vi možete videti da je neko psihotičan, da ima poremećaj mišljenja ili neke stvari, ali ne mora biti nužno agresivan u tom trenutku kad je kod vas. Tako da je jako teškopredvideti agresiju. Ovde se radi o nožu i napadu nožem na puno osoba, što zahteva zaista jako pomračenje uma u tom trenutku“, kazala je.
Pojačati obezbeđenje škola
Ovim zločinom otvoreno je i pitanje obezbeđenja škola. Ova u Zagrebu, kako je potvrdio tamošnji ministar prosvete, nije bila obezbeđena.
"Mi živimo u agresivnim društvima, ali do sada nismo i nije bio običaj da imamo nekakve zaštitare. Nekad davno smo imali samo učenike na ulazu koji su legitimisali one koji su ulazili, pa sad učenici više tu nisu, osim u srednjim školama. U osnovnim školama su to najčešće spremačice, domari ili neko ko je povremeno na portirnici ili se, nakon što u osam ili u dva počne nastava, škola zaključa na neko vreme. Ali nismo imali taj običaj, činilo nam se da nije nekako pedagoški možda ili se činilo da nije potrebno to raditi. Međutim, nažalost, čini se da danas postoji opasnost, jer već i neki od roditelja počinju biti agresivni kada dolaze zbog ocena ili nekih drugih stvari. Tako da mi se čini da nam sledi potreba za nekakvim bezbednosnim merama, ali i za učenjem dece ponašanju u kriznim situacijama, što je takođe izostalo“, kazala je Kuterovac Jagodić.
Krol ističe da ništa nije ukazivalo da bi ovako nešto moglo da se desi, te da nije bilo učestalih incidenata u prethodnom periodu. Kaže da se sada mora postaviti pitanje funkcionisanja zdravstvenog sistema, odnosno u kakvim uslovima rade oni koji se bave ovakvim slučajevima – koliki su im kapaciteti i resursi da procene akutnost nekakve situacije.
"Znači, s koliko ljudi taj dan rade, koliko prolazi ljudi kroz taj sistem, koliko ih je u dnevnoj bolnici, koliko imaju pomoćnog osoblja, koliko imaju prostora i resursa... Nekad ti sistemi jednostavno znaju prenositi taj teret dalje i na same članove rodbine, pa ih otpuštaju. Ima celi niz stvari koje treba raspetljati“, rekao je on.
Dodaje da sada ne treba stvarati atmosferu straha i panike, nego treba raditi na tome da se pojača kvalitet sistema, da se investira u kapacitete i ljude kako bi se ovakve stvari smanjile na najmanju moguću meru.
Nedostatak psihologa u školama
Kuterovac Jagodić ukazuje na nedostatak psihologa u hrvatskim školama.
"U zadnje vreme smo dosta novih psihologa u školama zaposlili, ali opet nedostaju. Moram reći da čak i kad psiholozi pokušaju nekada delovati u školi, jako su često ograničeni od roditelja, koji im to ne dozvoljavaju. Sa našeg nekog stanovišta, možda bi bilo najbolje raditi svake godine trijažu dece, upotrebiti neke instrumente kojima se može videti psihopatologija kod dece, pa videti koliko u školi ima dece s teškoćama... Ali, vi danas zapravo morate za sve dobiti dozvolu od roditelja, a često se događa da baš roditelji iz problemima bremenitih porodica ne dozvoljavaju takvo testiranje ili neko delovanje“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, zločin koji se danas dogodio može ostaviti posledice na učenike te škole.
"Uobičajena je procedura da se nakon ovakvih traumatskih događaja u školi radi sa svim grupama - sa decom i nastavnicima, sa tehničkim osobljem... Da se, ono što mi kažemo, debrifiraju, odnosno da ispričaju svoje osećaje, misli, telesne senzacije koje su osećali u tom trenutku, da se na neki način te najintenzivnije emocije podele. Sada je malo i nezgodno to što će oni se otići kućama, tu će biti zapravo na sigurnom sa svojim roditeljima, međutim biće sa velikim psihičkim traumama koje će biti vezane, nažalost, upravo i za ovo inače lepo razdoblje godine. Roditelji moraju raditi i pripaziti na decu, ali ovde su i roditelji traumatizovani. Nadam se da će ministarstvo osigurati podršku, procedure nalažu i mogućnost individualnog savetovanja i rada sa pojedinom decom....“, rekla je Kuterovac Jagodić.
Objašnjava da su najviše ugrožena deca koja su bila najbliža, odnosno koja su videla potresne scene, krv, te koja su čula ili videla napadača.
"Oni će imati najviše traumatskih simptoma koji se mogu pretvoriti u posttraumatski stresni poremećaj. To će im onda otežati kasnije učenje. Biće im verovatno teško vratiti se uopšte u školu. Ovo je jako tragično da se radi i o deci u prvom razredu osnovne škole. Zapravo, cela škola je potresena, jer imate dece u prvom razredu, pa imate dete s 15 godina, pa sa 11. Čitav raspon je pogođen, tako da će biti jako puno posla da bi se pomoglo ovoj školi i ovim ljudima. A najviše me brine to da će se ovo vrlo brzo zaboraviti i prepustiti se individualno školi, a da će drugi nastaviti sve po starom“, zaključila je Kuterovac Jagodić.
Izvor: Insajder