Prof. Vranješević za Marker: Niko nije manipulisao decom, njihov glas treba da se čuje

Upitana koliko deca imaju kapaciteta da razumeju razloge za okupljanje i ciljeve protesta, ali i da ne podlegnu manipulacijama, Vranješević je rekla da je to ključno pitanje koje pravi razliku između toga da li je nešto manipulacija decom ili je to autentična dečija inicijativa.

„Član 12 kaže da dete ima pravo da izrazi svoje mišljenje i da učestvuje u stvarima koje ga se tiču, u skladu sa razvojnim mogućnostima i uzrastom. Dve stvari su tu ključne. Prvo, da li je to u šta se uključuju deca od važnosti i od interesa za njih. Mi vidimo da su se oni organizovali da odaju poštu tragično preminulim ljudima, između ostalog i njihovim vršnjacima. Dakle, to je nešto što se apsolutno tiče njih. A drugo pitanje je da li imaju kapacitet da razumeju šta je to u šta su uključeni. Srednjoškolci apsolutno imaju kapacitet da razumeju šta je to u čemu učestvuju. Ako ste imali priliku da ih slušate kad objašnjavaju zašto hoće da izađu i zašto protestuju, vi vidite da je to krajnje elaborisano i krajnje jasno, potpuno informisana odluka i potpuno autentična odluka. Tako da njima niko nije manipulisao. Često se govori da su oni izvedeni na ulicu. Oni nisu izvedeni. Participacija je dobrovoljna. Oni su odlučili da izađu“, kazala je Vranješević.

Da li hoćemo misleće ili poslušne građane

Granica u ovom slučaju je, ističe ona, bezbednost dece.

„U ovoj situaciji mi odrasli imamo dužnost da im obezbedimo da bezbedno praktikuju to nešto što je zaista pravo deteta. Dakle, škole koje su se zaključale i koje nisu dale deci da izađu zato što se plaše za njihovu bezbednost - nisu morale da ih puste na ulicu, ali su mogle da im dozvole da u školskom dvorištu, u jednom bezbednom okruženju, organizuju taj svoj miran protest“, dodala je sagovornica „Markera“.

Smatra da jeste važno da društvo podstiče decu da grade svoje stavove i da ih slobodno iznose, te da se solidarišu sa drugim društvenim grupama.

„Ključno je pitanje - šta mi hoćemo? Da li hoćemo misleće građane, da li hoćemo građane koji misle svojom glavom, koji preispituju svoju realnost, koji su samostalni i koji su odgovorni? E, ako to hoćemo, onda moramo da dozvolimo deci od najranijih uzrasta da učestvuju u odlučivanju i da imaju priliku da se njihov glas čuje i da se oni vide“, naglašava Vranješević.

Kako kaže, u suprotnom - ako ih društvo sputava, ograničava ili kažnjava - ta deca će sazreti u veoma poslušne građane.

„To je ono što pokušavam da objasnim i kad pričam s roditeljima - ako insistiramo na slepoj poslušnosti, ako insistiramo na tome da se dete ne čuje, da ne kaže, da ne pusti glas od sebe - danas će slušati njih, sutra će slušati neke druge ljude i neke druge autoritete, pa će onda biti poslušni do kraja svog života“, kazala je.

Obezbediti im pravo na protest

Dodaje da je jedna od opasnosti to što društvo, kada govori o deci i njihovom pravu da izraze svoje mišljenje, ima sliku koja o njima dominira u društvu - da su oni mali, nezreli i nekompetentni.

„I tu sliku zasnivamo na tome što ih često poredimo ne samo sa nama odraslima, nego sa idealnom odraslom osobom. Kao da se nama odraslima nikada ne može manipulisati, kao da smo mi uvek racionalni, kao da se mi nikada ne povodimo za prvim utiskom... Na kraju krajeva, mi živimo ovo što živimo zato što se jedan veliki broj odraslih dao izmanipulisati. E, a mi decu uvek poredimo sa tim idealnim odraslima... Ono što je opasnost, kada tako tretiramo decu, jeste to da deca sama počnu da veruju da nisu dovoljno kompetentna, da nisu dovoljno odgovorna i sama se povlače, na neki način, iz javnog života. Mene je obradovalo to što ova deca danas nisu poverovala u tu sliku, što veruju da imaju pravo na glas, pravo da se vide i da se čuju“, kaže Vranješević.

Ona savetuje roditelje i profesore da pažljivo saslušaju decu.

„Da čuju šta je to što žele, šta je to zbog čega hoće da organizuju protest i da im obezbede da na jedan miran i bezbedan način taj protest i održe“, zaključila je prof. Jelena Vranješević.

Izvor: Insajder