Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić: Narodna banka Srbije je zakasnila najmanje devet meseci u reakciji na inflaciju (VIDEO)

„Inflacija je dvocifrena sa tendencijom daljeg rasta, a verovatno bi bila i viša da nije bilo zamrzavanja cena. To je jedna vrlo zabrinjavajuća stvar. Ono što me posebno brine je to što kada pogledamo projekcije naše centralne banke, o tome u kom pravcu ide inflacija mi vidimo da poslednjih godinu dana, dakle da se svaka projekcija jedna za drugom ne ostvaruju da inflacija nastavlja da raste, da je mnogo upornija i ono što sada vidimo u poslednje vreme u poslednjem izveštaju inflacije sasvim jasno je da se podigla i takozvana bazna inflacija. To je, ja bih rekao, jasni nagoveštaj da se desilo ono što je trebalo sprečiti a to je da su se javila inflaciona očekivanja i da sada, da bi se obuzdala ta inflacija, treba (sprovoditi) mnogo više restriktivne politike odnosno platiti mnogo veću cenu u smislu pada ekonomske aktivnosti u zemlji nego što je inače trebalo platiti da se na vreme reagovalo“, objašnjava profesor.

Na pitanje Jugoslava Ćosića, autora i voditelja emisije „Insajder Intervju“, gde nas vodi ovako visoka inflacija Šoškić odgovora da nas vodi ka povećanju kamatnih stopa. 

„Vodi nas u pravcu toga da će kamatne stope morati da idu na gore. Da se može desiti da kamatne stope odu visoko do te mere da ozbiljno ugroze privrednu aktivnost, dakle da se uđe i u recesiju zbog toga. To vidimo da se dešava i u SAD-u i u Evropi. Dakle recesiona kretanja su pred nama i zbog visokih kamatnih stopa koje centralne banke sada praktično promovišu odnosno stavljaju u dejstvo i sa tendencijom daljeg rasta“, ističe bivši guverner Narodne banke Srbije.

„Ne samo da će povećanja na neki način nadomestiti ono što je inflacija već pojela, nego će doprineti ubrzanju inflacije“

U nastavku razgovora profesor na Ekonomskom fakultetu naglasio je da najavljeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru - ne samo da će na neki način nadomestiti ono što je inflacija već pojela nego će doprineti ubrzanju inflacije.

„Dakle, sada kada govorimo o svim ovim merama koje se najavljuju i kod nas i u Nemačkoj i u Britaniji i drugim zemljama, ono što se često gubi iz vida je sledeće: ako vi svima date linearnu kupovnu snagu da lakše plate svoje račune za grajanje ili za nešto drugo time ćete samo dati dodatni novac koji može da se potroši za nabavku onoga što je oskudno u snabdevanju. Dakle ako niste rešili pitanje rasta snabdevanja onoga što poskupljuje a to je gas, nafta, hrana ... onda će samo taj dodatni novac da dodatno podigne cene“, zaključuje Šoškić.

Bivši guverner Narodne banke Srbije ističe da bi najavljene mere trebalo eventualno primeniti na socio-ekonomski ugrožene građane. Šoškić takođe ima predlog kako može da se reši ova situacija u kojoj se pre svega nalazi Evropa.

„Ono što bi trebalo da bude lek za ove probleme koje pre svega ima Evropa jeste rešavanje ponude. Dakle ponuda je pala, mora da se poveća proizvodnja onoga što nedostaje. Dakle, poljoprivreda za narednu sezonu mora da bude posebno podsticana da bude obilna i uspešna sledeća poljoprivredna sezona i na nacionalnom nivou i na evropskom i na svetskom nivou. U mnogim domenima se već zakasnilo oko toga i verovatno neće biti dobra ta godina i druga stvar je da se otklone političke prepreke normalnog trgovanja jer jedan, rekao bih, najznačajniji deo ovih problema koje mi imamo sada jesu zapravo političke prepreke slobodnom tržištu“, objašnjava Šoškić

Magistar ekonomskih nauka apsolutno je siguran da je životni standard građana opao. 

„Dakle ovo je vreme gde treba da razumemo da neki troškovi koje su domaćinstva imala na nekom nižem nivou sada su već na višem nivou i postoji tendencija da će se kretati naviše. Moguće je da je u domenu energetike došlo do nekog nivoa koji se neće bitno pomerati naviše, ali po pitanju kamatnih stopa i kreditnih rata to nije slučaj“ ističe profesor. 

„Nedopustivo je da mi dozvoljavamo da na našem tržištu argentinsko meso istiskuje domaćeg proizvođača mesa“

Gostujući večeras na Insajder televiziji Dejan Šoškić rekao je i da je nedopustivo ukoliko mi dozvoljavamo da na našem tržištu argentinsko meso istiskuje domaćeg proizvođača mesa.

„Dakle mi smo zemlja koja ima prilično dobre komparativne prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Mi smo tradicionalni izvoznici hrane bili i u 19. veku. Ništa se tu bitno nije izmenilo. Mi smo poljoprivredu i energetiku kao strateške grane morali da štitimo da ih razvijamo, da ih negujemo, da ih ne dovodimo u poziciju da proizvođači imaju neizvesnost koja će da utiče na to da oni smanjuju proizvodnju ili žive jako loše ili imaju gubitke i tako dalje. Dakle odsustvo kvalitetne ekonomske politike u tom domenu čini mi se da je sada kreirala situacije koje nam uopšte ne trebaju“ objašnjava Šoškić.

U nastavku razgovora magistar ekonomskih nauka konstatuje da u Srbiji ne postoji jasna agrarna politika i da je to dovelo do fenomena da su u Srbiji poskupeli poljoprivredni proizvodi.

„Mi imamo u Srbiji fenomen da su poljoprivredni proizvodi poskupeli preko 20 odsto u poslednjih godinu dana.To poskupljenje je direktno uticalo na inflaciju, ne samo na inflaciju nego i na životni standard ljudi“, zaključuje profesor.

„Moramo da shvatimo da između korupcije i našeg svakodnevnog, normalnog života i prosperiteta zemlje postoji neposredna veza“

Magistar ekonomskih nauka je u večerašnjem razgovoru sa Jugoslavom Ćosićem istakao da naše društvo mora da shvati da između korupcije i našeg svakodnevnog, normalnog života i prosperiteta zemlje postoji neposredna veza.

„Dakle ono što se korupcijom iznese iz javne kase koja se zove budžet Republike Srbije na ovaj ili onaj način to onda ostaje manje za druge namene. Dakle imaće manje sredstava i za učitelje i njihove plate i za medicinske sestre i za lekare i za profesore“, ističe Šoškić

Na pitanje o tome kakvo je naše obrazovanje Šoškić odgovara da je ono u velikim problemima.

„Društvo koje ne izdvaja dovoljno novca za obrazovanje i za nauku i istraživanje je osuđeno da u budućnosti nema kapacitet da se razvija u pravom smislu te reči, da ne može postati bogato društvo u međunarodnoj podeli rada, da ne može imati konkurentu privredu. Svako onaj ko ima utisak da konkurenta privreda može da nastane na bazi toga da je kreiraju ljudi koji nemaju konkurentna znanja mislim da je u zabludi“ zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

 Izvor: Insajder