Insajder debata: Projekat Jadar je „trenutno prekinut”, a šta će sa njim biti - još ne znamo

„Gotovo je sigurno da nije stavljena tačka i da je ovo jedna politička priča do jednog perioda kada će vladajuće strukture napraviti neku atmosferu da načine sledeći korak, a mi smo gotovo uvereni u to", ocenio je Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT).

Nakon poslednje najave kompanije Rio Tinto da ne odustaje od „savršenog projekta Jadar", profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, ekspert za upravljanje otpadom i za životnu sredinu, objasnio je kako vidi njihovu računicu: „Apsolutno ne postoji kompanija na svetu koja je ušla u posao, a da nema svoju računicu. Ovde je problem, čini mi se, bio od početka, od 2002. pa na dalje, što nijedna državna uprava nije imala svoju računicu u smislu računice Republike Srbije. To je, čini mi se, bio problem koji je kasnije korišćen za mnoge stvari koje su bile pogrešno interpretirane."

Prof. Jovović ocenjuje takođe i da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, kao samo jedan od tehničkih dokumenata, neće opredeliti odluku da li će se saradnja sa Rio Tintom nastaviti ili ne. 

„Studija o proceni uticaja na životnu sredinu može da bude usvojena i da projekta nema, kao što Studija može da bude odbijena pa da projekta ima. Znači nije Studija presečna tačka u istoriji čovečanstva", rekao je. Na insistiranje da objasni šta se dešava ako ona pokaže da postoji negativan uticaj na životnu  sredinu, profesor je rekao: „Negativan uticaj će postojati. Znači ne moramo uopšte da radimo studiju, mi to znamo. Šta god da gradite tamo.. da gradimo hotel on će napraviti neki uticaj. Znači, studija treba da da koji su to uticaji, kakve su posledice tih uticaja, koje su mere zaštite da se taj uticaj svede u neku meru koja je prihvatljiva za društvo”, pojasnio je.

PAKT: Od samog početka netransparentno

„Javnost je apsolutno bila upoznata sa svim geološkim istraživanjima i svim radnjama koje je ta kompanija radila i nije bilo nikakvih problema. Nijedan inspekcijski nalaz koji smo pre godinu i po dana radili, a bilo ih je bezbroj, verujte, nismo videli nijednu neusaglašenost. Sve predstavke smo ispoštovali. Svaku predstavku građanina smo ispoštovali, otišli smo na lice mesta, na teren. Znači, naši inspektori iz rudarsko - geološke inspekcije su odradili ozbiljan posao i nismo našli neke nelogičnosti, odnosno neusaglašenosti sa projektom. To su činjenice", tvrdi pomoćnik ministra Ministarstva rudarstva i energetike. 

Tu izjavu, pak, Miroslav Mijatović iz PAKT-a, potpuno opovrgava nazivajući je netačnom, posebno u delu koji se odnosi na aktivnosti nadležnih inspekcija. 

„Apsolutno nije tačno da su inspektori izlazili i da je sve bilo kako treba. Mnogi ti izveštaji nisu bili kako treba. Imamo poslednji slučaj pre par meseci gde se rudarski inspektor krije od meštana Donjeg Jadra koji snimaju da su nedozvoljeno ušli u parcelu ljudi koji su vlasnici svega toga da bi radili nešto, zajedno sa predstavnicima kompanije Rio Tinto. Od samog početka se loše krenulo", kategoričan je Mijatović.

Jovović celokupno negativan stav prema kompaniji Rio Tinto vidi kao grešku.

„Mislim da je cela ova situacija obojena politički potpuno pogrešno. Prvo, uopšte rasprava o jednoj kompaniji je potpuno besmislena i mislim da su čak i ljudi koji su se bunili protiv Rio Tinta shvatili na kraju i u stvari oni danas govore o projektu, a ne govore više o kompaniji. Mislim da je to ključna stvar. Rio Tinto je bio zgodan primer za "šamaranje" iz razloga što ima tako dugačku tradiciju, ali kao i svaka ogromna korporacija koja potiče iz 'još onog' veka ima svojih 'brljotina'", rekao je Jovović. 

Profesor je rekao da je litijum odjednom počeo da se pronalazi na velikom broju mesta, odnosno da „eksploatacione količine" počinju da se pronalaze na velikom broju mesta, pa je zato upozorio: „Mi kao Srbija na kraju možemo ostati bez projekta, ne zbog nevladinih organizacija, raspoloženja naroda, Vlade i stručnjaka, nego zato što će se negde naći bolje rezerve i kompanija kao što je Rio Tinto će jednostavno otići na drugo mesto jer je tamo povoljnije." 

Još smo na pravnom terenu - ekološka debata  nije ni počela

Mijatović je govorio i o netransparentnom ponašanju Rio Tinta od samog starta i  podsetio na nedavna saznanja: „Mi  smo pre par meseci došli do podataka koje nismo znali, do uzoraka koje su oni slali u Australiju i koji su potom vraćeni u Beograd u Zavod za javno zdravlje. Sedam uzoraka koji su bili kao mulj, okarakterisani su od Zavoda za javno zdravlje kao opasan otpad". 

„Maltene se nije ozbiljno ušlo u ekološku debatu oko toga, mi smo još na pravnom terenu. Rio tinto je mnogo pravnih propusta napravio ovde - nasilna prenamena zemljišta, dakle bukvalno je preko noći podeljeno 300 rešenja gde se šumsko i poljoprivredno zemljište prenamenjuje u građevinsko, a da pritom nije čak tražena ni saglasnost Ministarstva poljoprivrede, što je takođe jedan skandal. I mi smo čekali odluku Ustavnog suda. Do nje nažalost nije došlo, nego je Vlada maltene nasilno Uredbom ukinula Uredbu i gotovo smo uvereni da je samo pitanje trenutka kada će vlast izaći ponovo u javnost sa predlogom nastavka projekta", rekao je PAKT

Prof. Jovović je kao profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa kompanijom Rio Tinto radio na brojnim analizama, i zato je rekao: „ Ako je neko radio analize raznih tehničkih rešenja ne bi li unapredio, i zbog sebe ali i zbog rizika i zbog životne sredine - radio je Rio Tinto." On je potvrdio saznanja PAKT-a o tome da je prvobitno planirano odlagalište mulja, ali da se to promenilo: „Kada je studija rizika, koju je isti taj Rio Tinto naručio od naših stručnih kuća, pokazalo da rizik postoji - Rio Tinto je odustao kompletno od svega toga i prešao na varijantu suvog otpada." 

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu nije ključni dokument 

Na važno pitanje šta  se dešava ako Studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokaže da postoji negativan uticaj na životnu sredinu, profesor Mašinskog fakulteta rekao je da praktično svaka gradnja ima negativan uticaj na životnu sredinu. 

„Studija može da bude usvojena i da projekta nema, kao što Studija može da bude odbijena pa da projekta ima. Znači nije Studija presečna tačka u istoriji čovečanstva". Na insistiranje da objasni šta se dešava ako ona pokaže da postoji netativan uticaj na životnu sredinu, profesor je rekao: „Negativan uticaj će postojati. Znači ne moramo uopšte da radimo studiju, mi to znamo. Šta god da gradite tamo.. da gradimo hotel on će napraviti neki uticaj. Znači, studija treba da da koji su to uticaji, kakve su posledice tih uticaja, koje su mere zaštite da se taj uticaj svede u neku meru koja je prihvatljiva za društvo". On je rekao i da čak i kada postoji "sjajna i fantastična studija", država može da odluči da joj takav projekat ne treba, ili da je prihvati. „Nije studija ta koja će prelomiti. Ona je jedan od gomile tehničkih dokumenata koji treba da pokaže", rekao je prof. Jovović. Međutim na potpitanje šta će onda prelomiti ako ne studija, rekao je: „E to je pitanje svih pitanja". 

Milijanović je najavio na kraju nekoliko dokumenata koji će, kako je rekao, uticati na donošenje Stetegije upravljanja mineralnim resursima. „Privodimo kraju Strategiju energetike, privodimo kraju Integrisani nacionalni klimatski energetski plan, privodimo kraju Stratešku procenu uticaja. Strategija upravljanja mineralnim resursima kao prvom koraku da se usvoji Strategija upravljanja mineralnim resursima. Kada budemo znali energetske pravce vrlo brzo će i Strategija upravljanja mineralnim resursima biti javno dostupna i znaće se do detalja kako će se u budućnosti voditi politika upravljanja mineralnim resursima", najavio je. 

Miroslav Mijatović iz PAKT-a rekao je svoje viđenje najveće koristi koju bi građani mogli da iz svega sada izvuku: „Najveća korist za građane Republike Srbije bi bila da Srbija prestane da bude deponija, a najveća prikrivena državna pomoć dolazi kada strane investicije dolaze u Srbiju i ne poštuju ekološke standarde koji su na sceni, recimo, u Evropskoj uniji. Zato je njihova proizvodnja ovde jeftinija nego u EU i zato oni dolaze ovde. Nećemo da budemo ničija deponija, hoćemo da živimo normalno. Kada stavimo na tas šta gubimo, šta dobijamo, ja mislim da mi mnogo više gubimo nego što dobijamo ovim projektom i da on Srbiji ne treba."