Prošlo je 22 godine od smrti glumca Dragana Maksimovića: Sećanje glumice Dobrile Ćirković (VIDEO)

Napadači nikada nisu uhvaćeni. Dragan Maksimović je, posle napada, rekao glumici Dobrili Ćirković da su u pitanju „navijači Rada“. Na inicijativu reditelja Gorana Markovića, na Zelenom vencu pored mesta gde je bio restoran „Beli grad“, grad Beograd je 2006. godine postavio spomen ploču u znak sećanja na Dragana Maksimovića. 

Dobrila Ćirković, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu je tokom snimanja dokumentarne emisija „Mržnja“, u produkciji Insajder televizije, koja je reprizno na programu u nedelju, 5. februara u ponoć, ispričala svoje sećanje na kolegu i druga iz klase, Dragana Maksimovića, ali i na njegovu tragičnu smrt.

Ko je bio Dragan Maksimović?

„Mi smo kolege sa klase, mi smo skupa studirali kod profesorke Ognjenke Milićević, pa onda kod Bajčetića, treća godina, kod profesora Bajčetića i četvrta, diplomirali smo kod Milenka Maričića, '72. godine. 

Iz Podujeva je rodom.

Maksa je bio prvi na jugoslovenskom nivou glumac koji je igrao kod najvećeg reditelja 20. veka, Pitera Bruka. 

Talentovan beskrajno, divan čovek.“

Kako je napadnut Dragan Maksimović?

„Kad smo čuli da je Maksa pretučen i da se nalazi u bolnici, ja sam otišla i pitala šta se dogodilo. Moj nadimak je Fedra, ja sam igrala Fedru na prijemnom i onda je to ostalo tako i on meni kaže: Pa Fele, ne znam. Ja uopšte te ljude ne poznajem, to su neki mladi ljudi. 

On je sa bratom bio na pomenu svoga teče u Zemunu. Vratili su se iz Zemuna, Maksa je stanovao na Petlovom brdu, a brat je valjda negde drugde, brat nije živeo u Beogradu. Brat je otišao, oni su se tu rastali. Maksa je čekao autobus na Zelenom vencu i seo u neku kafanu.

Sto do, sedeli su neki mladi ljudi. Bili su jako glasni. Došli su mladić i devojka koji su upravo gledali film Lepa sela lepo gore. 

I oni su ga prepoznali.

Onda su oni pričali o tome kako je snimanje, on je igrao tu profesora, igrao je sjajno. 

Ti sa stola su počeli da dobacuju: Lažeš, lažeš! Lažeš, lažeš. Lažeš, lažeš. Onda je on reagovao: Momci, ne razumem. Mislim, ja pričam sa njima. 

Oni su bili jako glasni, taj koji je bio da li je to bio šef kafane ili šta je bio taj ko je tu, zaposlen ili šta, on je sve vreme govorio da se oni smire, kao da i on učestvuje u tome. 

Ja sam ga pitala: Makso, ali zašto, mislim ne razumem. Mislim, ti pričaš sa nekim za stolom... On mi je odgovorio: A otkud znam, Fele, verovatno sam im ovako ličio na nekog Ciganina, na nekog ko laže, otkud znam, ne znam. Ne znam, ne znam. 

Oni su postali sve agresivniji, a onda je vlasnik kafane izbacio iz kafane i njih i njega. 

Mladić i devojka su otišli a oni su uhvatili, prebili su ga tu, na asfaltu. On mi je rekao samo: To su navijači Rada! 

Znam samo da mi je rekao da oni na svojim cipelama imaju krampone. 

On je valjda jedno mesec dana pre toga operisao kataraktu i čuvao je svoje desno oko jer je bilo sveže operisano, da ga tu negde u glavu ne udare. 

Rekao je samo: Kad mi je stao na kuk tim kramponom, tom... znao sam da mi je otišao kuk. 

Na taj događaj je naišao pesnik, pokojni sad, mi govorimo već o pokojnicima, Mirko Žarić, koji je išao na Novi Beograd i video šta se dogodilo i Mirko je trčao, kako kaže, bez duše do policijske stanice u Majke Jevrosime da pozove policiju, da neko dođe, jer ti su možda mogli biti tu negde blizu. Policija nije htela da dođe. Ne.“

Ubice Dragana Maksimovića ostaju nekažnjene

„Nažalost niko nije učinio ništa da se do ubica dođe. Znate, ako vi imate događaj sa smrtnim ishodom, posle dva meseca, to je ubistvo. 

A niko nije učinio ništa da se dođe do izvršilaca! Niko. Niko. Ni Udruženje dramskih umetnika, ni Narodno pozorište, ni društvena zajednica! 

Pričalo se u pozorištu da je on izrazio želju da ti mladi ljudi ne budu procesuirani, ali znate jedno je njegova oporuka, to je jedno, a drugo je šta država, pravna država, mora da uradi.

Znate, naša profesija za javnost, ona je na neki način glamurozna, ali ona ima i svoje druge strane. Ima i društvenu odgovornost, ako se do toga stigne.

Da je tada predsednica udruženja tražila da sva pozorišta momentalno prekinu izvođenje predstava, da je Narodno pozorište prestalo, reklo: Prekidamo izvođenje svih predstava dok se ne pronađu izvršioci - tvrdim da bi to imalo dalekosežne posledice na društvo. Na našu zajednicu."

Bez epiloga 

„Oni ga nisu ni znali, ni poznavali... Te ubice. Oni su ubili nacionalno blago. A država Srbija ništa nije učinila da do tih ubica dođe. 

Nema epiloga. Epilog ne postoji. 

Na pločnicima Zelenog venca ostao je jedan sjajan čovek, pre svega čovek, ljudsko biće, čovek, pa onda jedan vrstan glumac. 

Neko ko bude pisao istoriju naše profesije ne može da ne stavi Dragana Maksimovića kao srpskog glumca, beogradskog glumca, jugoslovenskog glumca koji je igrao kod najvećih reditelja 20. veka, jednog Pitera Bruka, u pozorištu i na filmu.

Samo sam ispričala priču, šta je on meni rekao. 

A dalje, moje je pravo da imam možda i nestvarnu želju da je moglo nešto i drugačije da se dogodi, i da to ima drugačije posledice na društvo. On ničim, ali bukvalno ničim to nije bio zaslužio, ničim, ničim. Ničim. Ničim.“

Zločin iz mržnje

Podsetimo, zločin iz mržnje uveden je u Krivični zakon krajem 2012. godine. Odnosi se na svako krivično delo koje je motivisano mržnjom i predstavlja posebnu, otežavajuću okolnost za odmeravanje kazne. 

Odredba o zločinu iz mržnje Krivičnog zakonika počela je da se primenjuje 1. januara 2013. godine, ali je prva presuda po njoj doneta skoro šest godina kasnije, u oktobru 2018. godine.

Dokumentarna emisija „Mržnja“ u produkciji Insajder televizije, reprizno je na programu u nedelju, 5. februara, u ponoć.

Izvor: Insajder, fotografije i scene iz dokumentarnog filma „Mržnja“