Prosvetni sindikati za Insajder posle razgovora s premijerom: Neophodna strategija za "resetovanje" obrazovnog sistema

Zarada koja omogućava pristojan život i sprečava beg iz prosvete, bila je glavna tema susreta premijera Miloša Vučevića i predstavnika resornih sindikata koji su svesni da su finansije tek jedan u nizu problema.

Vučević je nakon sastanka izjavio da će od 1. januara plate nastavnog osoblja biti povećane 12 odsto, dok će plate nenastavnog osoblja biti veće za osam odsto, kao i ostalim zaposlenima u javnom sektoru, a dogovoren i nastavak pregovora, saopštio je njegov kabinet.

Povećanje plata nastavnog osoblja će,kako je naveo premijer, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru biti veće 50 odsto, što će, prema njegovim rečima, doprineti da početna plata u prosveti iznosi 94 odsto prosečne zarade u Srbiji.

Dodao je da će Vlada Srbije u budućem periodu težiti izjednačavanju početne plate u prosveti sa prosečnom zaradom u zemlji, što je jedan od zahteva sindikata prosvete.

Vučević je naveo i da je ispunjen najveći broj zahteva sindikata prosvete, koji su definisani Protokolom koji je potpisan prošle godine.

Na sastanku je dogovoreno da Vlada Srbije i sindikati prosvete zajednički rade na donošenju strateškog dokumenta o unapređenju stanja u oblasti prosvete.

“Tražimo izradu strategije koja treba da dovede do toga da deca, pored svojih prava, znaju i svoje obaveze. Želimo da vratimo dostojanstvo  i autoritet prosvetnom radniku, da vratimo mir u učionicu kako bi ona bila mesto gde će se sticati znanje. To mi pamtimo iz detinjstva, mi smo našim nastavnicima ustajali kada su ulazili u učionicu, da bi sada došlo do toga da profesija koja je nekada bila najuglednija, više to nije“, kaže za Insajder Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i najavljuje da će se izrada strategije tražiti i na Radnoj grupi za osnovno i srednje obrazovanje.

„Da resetujemo sistem, ako već ne možemo da ga unapredimo“, kaže predsednik USPRS-a. 

Da nismo na dobrom putu signala je, kaže, bilo i pre masovnih ubistava prošle godine, a zabeleženi su i izmicanje stolice nastavnici u Trsteniku, napadi na prosvetne radnike u Bačkoj Palanci, Beogradu…

„Mi od tada radimo na izmeni zakonske procedure zajedno sa Ministarstvom prosvete, davali smo sugestije, neke su prihvaćene, neke nisu… Tekst izmena Krivičnog zakonika definisali smo zajedno sa Ministarstvom pravde, očekujemo da uđe u skupštinsku proceduru i do kraja godine bude usvojen. Obećano nam je da će početkom oktobra da bude na javnoj raspravi“, kaže Marjanović.

Ističe da je država shvatila da je i u okviru postojeće zakonske regulative mogla da nađe resurse gde bi napad učenika na nastavnika, konkretno onaj u Bačkoj Palanci, tretirala kao napad na zaposlenog u javnoj ustanovi.

„Taj dečko je, koliko znam, i dalje u zatvoru. I tada, kada se to desilo, bilo je resursa, ali nije bilo volje“, smatra predsednik USPRS-a.

 Nova školska godina, novi slučajevi nasilja

Prve nedelje ove školske godine, učenik petog razreda jedne osnovne škole u Prokuplju bacio je klupu na nastavnika; povrede stopala sanirane su mu u niškom Kliničkom centru, posle čega je nastavnik pušten na kućno lečenje.

Slaba je uteha to što Srbija nije jedina koja se bori s vršnjačkim nasiljem; zbog jednog nasilnog učenika, sva deca jednog odeljenja koja sada pohađaju četvrti razred, ispisala su se tokom leta iz jedne osnovne škole u Zagrebu.

Učeničko nasilje sa jedne a, sa druge strane, neprimeren postupak grupe roditelja u jednoj osnovnoj školi u beogradskom naselju Ripanj, koji su se žalili na to što je petoro romskih prvaka u jednom odeljenju, posle čega su deca „ravnomerno“ raspoređena po odeljenjima, „da bi se sprečila segregacija“ i, kako je rečeno, zarad njihove integracije.

Predsednik USPRS-a kaže da je većina roditelja, i pre masovnih ubistava u maju prošle godine, bila svesna situacije – da nasilju koje se manifestuje u školi nije izvor u školi, već da se prenosi sa ulice, društvenih mreža i svega onoga što je, na žalost, model ponašanja u Srbiji.

„Ovaj događaj nas je odredio do te mere da su i roditelji koji su ćutali i nisu reagovali sada svesni situacije da moraju da se uključe u sve što se dešava. Mi smo svoj stav iskazali kroz akciju ’Stop nasilju u školama’, nezavisno ko nasilje sprovodi. To nekada budu roditelji, nekada učenici, a dešava se i da naše kolege burno reaguju. Želeli smo da stavimo akcenat na priču da smo zajedno u ovom poslu, da ne želimo da imamo rovove između roditelja i nas jer na ovom putu moramo da budemo zajedno“, napominje Dobrivoje Marjanović.

Predsednik USPRS-a navodi da je konačno umrežen sistem policijskih uprava i centara za socijalni rad.

„Onog trenutka kada dete uradi nešto u školi i kada to saznamo, izmena zakonske regulative i softverska rešenja omogućavaju da saznamo dokle se stiglo u tom slučaju. Dok softver nije proradio, mi smo kao škole takve slučajeve prijavljivali policiji, ali se to onda stavljalo sa strane. Softver koji sada broji sve te slučajeve dostupan je školama, dostupan je roditeljima za prijavu nasilja, bez obzira da li je reč o vršnjačkom ili nekom drugom nasilju“, kaže  Dobrivoje Marjanović.

 (Ne)primenjene mere posle dva masovna ubistva

 Posle masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je maloletnik ubio devetoro đaka i čuvara Škole i, dan kasnije, masovnog ubistva u selima kod Mladenovca, kada je 21-ogodišnjak ubio osmoro mladih, država je – uz konstataciju da sistem nije zakazao –  uvela 10 mera koje se mahom tiču oružja i, posebno, ograničavanja njegove dostupnosti maloletnicima.

Mere koje se tiču oružja su primenjene, ali ne i neke druge; ne kažnjavaju se mediji koji emituju program u kojem ima nasilja, niti su uvedeni obavezni šestomesečni testovi za narkotike u srednjim školama.

Zabrana pristupu darknetu i sajtovima koji sadrže savete o ubistvu i nabavci oružja i narkotika – ostala je mera na papiru,.

Nije izmenjen ni Krivični zakonik kako bi se, kako je maja 2023. rekao predsednik Republike, „zbog zrelosti koja nastupa ranije, granica za krivičnu odgovornost spustila sa 14 na 12 godina.“

Vladin Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja jeste bio formiran u prethodnom sazivu Vlade, ali u ovom sazivu, kako je Insajderu rečeno u Nemanjinoj 11, još nije uspostavljen njegov rad!

 Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović smatra da su u protekle dve decenije deci data prevelika prava.

„Prepisivali smo neka rešenja iz drugih zemalja koja uopšte nisu bila adekvatna za našu zemlju, pa smo došli do toga da su prava i obaveze dece u disproporciji. Slično je i sa roditeljima koji sebi daju za pravo da rade ono što ne treba“, kaže predsednik USPRS-a, ali i napominje da su nastavnici, deca, roditelji i institucije – na istom zadatku.

 Izvor: Insajder