Prva poseta predsednika Crne Gore zvaničnom Beogradu posle sedam godina pauze (FOTO)
Prvi put posle sedam godina, jedan predsednik Crne Gore je u poseti Srbiji i predsedniku Srbije, a tonovi obraćanja dvojice predsednika nakon susreta u Palati Srbija ukazuju na to da može doći do otopljavanja odnosa između, nekada "dva oka u glavi“, a danas suseda i dve nezavisne države.
Poslednji put u zvaničnoj poseti Beogradu bio je Filip Vujanović, 2016. godine.
"Crna Gora je prijatelj Srbiji i Srbija je prijatelj Crnoj Gori“, poručio je danas u Beogradu crnogorski predsednik Jakov Milatović i istakao da njegovom posetom Srbija i Crna Gora "okreću novi list u svojim odnosima“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Crna Gora izuzetno važan partner.
"Ne samo zbog ekonomije i brojeva već i tradicionalne bliskosti i povezanosti naših građana, velikog broja Srba koji žive u Crnoj Gori i obrnuto. I za nas su to veoma važne stvari i zato se trudimo da naše odnose unapredimo da budu neuporedivo bolji nego što su bili", rekao je Vučić.
Šta je sve što opterećuje odnose dve republike, članice nekadašnje državne zajednice?
Svetozar Marović
Poslednji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović, još jedna je od tačaka spoticanja između Srbije i Crne Gore.
Marović je, pod sumnjom za korupciju na teritoriji opštine Budva, uhapšen 2016. godine. Uskoro je, na lični zahtev, prebačen na lečenje u Srbiju, gde se nalazi i sada i odbija da se odazove pozivima tužilaštva.
Ministar pravde Crne Gore Marko Kovač sastao se u martu sa ministarkom pravde Srbije Majom Popović, a jedna od tema je bila i izručenje Marovića pravosudnim organima Crne Gore. Srbija za sada nije odgovorila na više urgencija Crne Gore za izručenje bivšeg predsednika državne zajednice SCG.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je danas u Beogradu da je pokrenuo temu izručenja Marovića i da je dobio uverenje da će se Srbija odgovorno poneti prema tome.
Zakon o slobodi veroispovesti i proterivanje ambasadora
Do novih tenzija došlo je već krajem 2019. godine kada je u Skupštini Crne Gore usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, po kome su verske zajednice morale da dokažu vlasništvo nad imovinom koja je izgrađena pre 1918. godine.
Tada mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović i SPC organizuju protestne litije koje prerastaju u bunt i nove međusobne optužbe između Beograda i Podgorice.
Kulminacija je bila međusobno proterivanje ambasadora, pošto je ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović izložbu pod nazivom "Parlamentarizam u Crnoj Gori i dani ujedinjenja" i Podgoričku skupštinu prokomentarisao kao "slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom". Podsećamo da je crnogorska skupština u novembru 2018. poništila odluke Podgoričke skupštine.
U februaru 2023. godine Predrag Mitrović imenovan je za otpravnika poslova u crnogorskoj Ambasadi u Beogradu.
Ni Srbija u Podgorici, ni Crna Gora u Beogradu još uvek nemaju ambasadore.
Prisustvo crnogorskog vojnog atašea obeležavanju Oluje i izjave patrijarha Irineja
Tokom 2018. godine dolazi do novog zatezanja odnosa između Srbije i Crne Gore.
Do "šumova“ u komunikaciji dolazi zbog prisustvovanja vojnog atašea Crne Gore Ivana Mašulovića proslavi 23. godišnjice "Oluje“ u Kninu, upućivanja dva crnogorska oficira u misiju NATO na Kosovu, i izjave tadašnjeg patrijarha SPC Irineja da je "položaj Srba u Crnoj Gori danas lošiji nego u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi gore nego u Osmanskom carstvu".
Nove tenzije nastaju i zbog obeležavanja stote godišnjice Podgoričke skupštine na kojoj su donete odluke o ukidanju nezavisnosti Crne Gore, njenom ujedinjenju sa Srbijom i skidanju sa prestola porodice Petrović-Njegoš.
Dok taj događaj jedan deo političke scene u Crnoj Gori vidi kao ujedinjenje, drugi deo ga vidi kao okupaciju Crne Gore.
Slučaj "Državni udar“
Na dan održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine, uhapšeno je više ljudi koji su, po navodima crnogorske policije, planirali državni udar u toj zemlji. Među uhapšenima je bio i Bratislav Dikić, bivši komandat Žandarmerije MUP-a Republike Srbije.
Optužnice su podignute tokom 2017. godine, a 2019. su prvostepeno svi proglašeni krivim.
U septembru 2020. u Apelacionom sudu u Podgorici počela je rasprava o žalbama na prvostepenu presudu, a već u februaru 2021. godine ukinuta je je presuda kojom je 13 optuženih za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine osuđeno na skoro 70 godina zatvora.U Višem sudu u Podgorici 29. novembra prošle godine počelo je obnovljeno suđenje za pokušaj "državnog udara" na dan parlamentarnih izbora 2016. godine u Crnoj Gori.
Dvojno državljanstvo
Iako je mnogo državljana obe zemlje povezano poreklom, rodbinskim, kumovskim i prijateljskim odnosima, pitanje dvojnog državljanstva do danas nije rešeno.
Ova tema bila je aktuelna poslednji put na sastanku ministara inostranih poslova Ivice Dačića i Igora Lukšića u junu 2014. godine, uz zaključak da su iscrpljene sve mogućnosti za kompromisno rešenje.
Priznanje Kosova
Vlada Crne Gore je 9. oktobra 2008. godine, osam meseci nakon proglašenja nezavisnosti od strane Prištine, donela odluku o priznanju Kosova, u koordinaciji sa vladom Makedonije.
Zvanični Beograd je, kao odgovor, Anku Vojvodić, tadašnju ambasadorku Crne Gore u Beogradu, proglasio "personom non-grata“.
Početkom 2008. godine, formirana je i Međudražavna komisija za razgraničenje, ali je njeno delovanje bilo kratkog daha, zbog stava Srbije da se o državnim granicama ne može razgovarati sve dok zvanična Podgorica južnu srpsku pokrajinu smatra državom.
Referendum
Crna Gora je u maju 2006. godine izglasala nezavisnost, a diplomatski odnosi sa Srbijom zvanično su uspostavljeni 22. juna 2006. godine. Iako je Crna Gora nezavisna već 17 godina, čini se da su referendumske podele i danas aktuelne i veoma često tema na političkim scenama obe države.
Izvor: Insajder, Agencije