Prvi dan škole nakon tragedije: Bez školskog zvona i klasične nastave (VIDEO)
Uprkos kritikama i savetima, sedam dana od tragedije, u učionice Osnovne škole "Vladislav Ribnikar” vratili su se samo đaci koji su na to bili spremni. U istom danu, njihovi roditelji pred državu su stavili sedam zahteva.
Bez školskog zvona. I bez klasične nastave. Dva časa od po 30 minuta, kojima su mogli da prisustvuju i roditelji. Prema rečima Igora Đorđevića, predsednika Saveta roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar”, danas se pokazalo da deca žele u školu kako bi bili sa svojim drugarima i nastavnicima.
"To je jedini način, po mom mišljenju, a i po mišljenju stručnjaka koji su ovde uključeni u rad, da polako pokušamo da vratimo život ovoj školi. Nastava je u ovom trenutku najmanje bitna. Nastava će krenuti onog trenutka kada zaista to požele deca”, ističe Đorđević.
Đaci će se sutra vratiti u smenama, objašnjava predsednik Saveta roditelja, ali napominje – i sutra bez nastave. Dan će se, kaže, osmišljavati onako kako deca žele. Kada će nastava početi - odlučiće se naknadno, u skladu sa potrebama učenika.
Savet roditelja usvojio je zahteve roditelja učenika VII2 u kojem je ubijeno petoro dece, i te zahteve uputio nadležnim organima.
Od države se, pored ostalog, traži rekonstrukcija događaja, objašnjenje kako se to dogodilo, kako teče istraga i u kojoj je fazi, da se roditeljima stručno objasni šta će biti sa dečakom koji je počinio zločin i u kom su statusu njegovi roditelji, jer kod dece postoji veliki strah da će on biti na slobodi.
Traži se i da tim eksternih psihologa i psihijatara redovno radi sa učenicima VII2 i, zbog nepristrasnosti, bez učešća školskog pedagoga i psihologa.
Roditelji zahtevaju i da se utvrdi odgovornost onih koji su izneli u javnost spisak imena potencijalnih žrtava i njihove slike, a potom adekvatno kazne.
Savet roditelja zahteva i renoviranje škole od 1. septembra.
"Očekujemo u roku od najviše sedam dana da dobijemo bilo kakve odgovore. Samo tražimo da se ne ćuti. Ako je odgovor da 'treba još vremena’, i taj odgovor je prihvatljiv. Ali treba da znamo da se na tome radi, da dobijemo da neko misli na našu traumu, na traumu pre svega roditelja koji su izgubili decu, pa onda i svih nas ostalih. Na kraju krajeva, i cele ove države”, kaže Đorđević.
Roditelji smatraju da im država ne daje dovoljno informacija, a da ih mnogi mediji – zbog želje za senzacionalizmom, dodatno uznemiravaju.
Izvor: Insajder