Prvi maj – dilema za radnike u Srbiji

Tako su pre skoro vek i po, i radnici u Čikagu bili nezadovoljni – ali dužinom radnog dana. Tražili su da traje osam sati. Desetine hiljada radnika stupilo je u štrajk 1. maja 1886, radnici su se narednih dana sukobili sa policijom i organizovali masovne demonstracije. Zbog aktiviranja bombe koja je usmrtila sedam policajaca i najmanje četiri radnika i ranila desetine, sedam sindikalnih aktivista osuđeno je na smrt. U znak sećanja na tu borbu za prava radnika, Kongres Druge internacionale pozvao je 1889. godine na održavanje demonstracija i štrajkova 1. maja svake godine, a skupove uglavnom organizuju sindikati i levičarski pokreti.

Demonstracija i štrajkova za Prvi maj, bar u Srbiji, više nema. Međutim, poslednjih decenija Prvi maj je važan, ne zbog istorije i sećanja na neke davne borbe, već zbog sadašnjosti u kojoj takvih borbi manjka, izjavio je za Insajder Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije.

"Pitanje je kada je Prvi maj u Srbiji i bio dan protesta. Ostalo je važno obeležavati ga, pa makar to bila i neka vatrica koja tinja. Radnici i radnice u Srbiji ne izlaze na proteste jer su, sa jedne strane, u strahu, a sa druge iscrpljeni, izmoždeni, utučeni… Kada primate minimalnu zaradu, bez mogućnosti drugog zaposlenja, uslovljeni ste da trpite, jer i ta minimalna zarada znači mogućnost da sebi i svojoj deci obezbedite kakav-takav obrok. Veliki broj ljudi zbog malih plata mora da posegne za kreditima koji ih dalje drže u položaju iz kojeg gubitak posla potencijalno znači izvršitelje na vratima", kazao je Simović.

Radnici u Srbiji i ovaj Prvi maj dočekuju sa manjim zaradama nego šta bi trebalo za dostojanstven život u savremenom svetu, sa porastom prekarijata ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, izjavila je za Insajder Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

"Sve više je ugovora koji ne nude dugoročno zaposlenje i ta neizvesnost najviše brine radnike. Medijalna zarada u februaru ove godine iznosila je 72.956 dinara, dakle polovina zaposlenih radila je za zaradu do ovog iznosa. Posledično, glavni izazov je kako kvalitetno živeti sa ovim nivoom zarada a sve skupljim životom, naročito imajući u vidu da su u poslednjih nekoliko godina najviše poskupeli hrana i energenti bez kojih ne možete, a gde su ostale potrebe. I borba za bezbedna i zdrava radna mesta ostaje veliki izazov. U prošloj godini 42 naših koleginica i kolega je izgubilo život na radu a da niko za to nije krivično odgovarao, kao šta nije bilo krivične odgovornosti ni u prethodnim godinama. Njih 886 je doživelo teške povrede na radu. Samo za prva tri meseca ove godine šestoro radnika je izgubilo život, a za vikend je izgubljen život još jednog mladog radnika koji nije uspeo da se oporavi od povrede zadobijene prilikom eksplozije u Fabrici pogonskih sistema za rakete u Leštanima“, naglasila je Andrić.

Kada je takvo stanje realnost - nepovoljni uslovi rada, prekovremeni rad i presija – nameće se pitanje zašto radništvo za Prvi maj nije na ulicama, nego je u parku. 

"Većina radnika i radnica ne može sebi da priušti da na odmor ode vam mesta u kojem žive, svaki predah im je dragocen. Stoga mi se čini da prst ne treba upirati u te ljude, već u državu koja ne čini ništa da unapredi njihove živote", ocenio je Simović.

Tokom prošle i ove decenije značajan strani kapital je ušao u Srbiju. Na pitanje kako se to odrazilo na položaj radnika, predsednica UGS "Nezavisnost" je odgovorila da je povećana zaposlenost, ali da to nije nužno značilo i da su radnici dobili kvalitetna i dobro plaćena radna mesta. 

"Najveći broj novootvorenih fabrika su komponentaši, od njih najviše u automobilskoj industriji, dakle bez finanlnog proizvoda i bez tehnoloških inovacija, sa visokim stepenom fizičkog iscrpljivanja radnika i po pravilu sa niskim nivoom zarada o čemu svedoči i visoka fluktuacija radne snage. Postoje naravno i izuzeci ali ovo je situacija kod većine. Tamo gde smo uspeli da organizujemo sindikat i ispregovaramo kolektivni ugovor situacija je bolja ali konstantno se borimo da unapredimo položaj radnika, neće poslodavac ništa dati ako se ne izborimo sami", kazala je Andrić.

Deset godina od izmena Zakona o radu

Ovog Prvog maja protesta neće biti masovnih sindikalnih protesta, a nema najava da će ih biti ni narednih meseci. Međutim, pre decenije nije bilo tako. Masovni protesti organizovani su zbog Izmena i dopuna Zakona o radu. Tada su zamerke bile da je Zakon "krojen po meri krupnog kapitala i njegovog interesa za što jeftinijom radnom snagom". Ipak, i pored protesta, Zakon je promenjen.

"Dosta toga se u svetu rada promenilo šta nameće potrebu donošenja novog Zakona o radu. Iz ugla sindikata Izmene i dopune Zakona o radu iz 2014. godine su u značajnoj meri umanjile prava zaposlenih, od umanjenja zarada i naknada po osnovu rada do prava na zaštitu sindikalnih predstavnika. Pojavili su se novi oblici rada koje sadašnji Zakon o radu ne prepoznaje", dodala je Andrić.

Iako trenutno nije u fokusu javnosti, sindikati i dalje traže zakonske promene.

"Ne smemo dozvoliti dalju fragmentaciju radnog zakonodavstva tako šta će se iz Zakona o radu izvlačiti pojedini segmenti i regulisati kroz druge zakone obično umanjujući prava radnika. Mi nismo sedeli skrštenih ruku, svojim kapacitetima smo uradili naš predlog nacrta Zakona o radu, sproveli raspravu na nivoima organizovanja sa članstvom i u martu prošle godine ga predstavili javnosti, naravno i dalje ga vidimo kao radni dokument i otvoreni smo za sve sugestije ali smo hteli da budemo spremni kada se bude formirala tripartitna radna grupa za izradu ovog sistemskog zakona", istakla je Andrić. 

Andrić je podsetila i da je obaveza Srbije na putu u članstvo u Evropskoj uniji harmonizacija radnog i socijalnog zakonodavstva sa direktivama i standardima Unije. 

"Nezavisnost je u svom predlogu novog Zakona o radu predložila suštinsku izmenu koja se odnosi na definisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih i radno angažovanih lica u Republici Srbiji. Izmenili smo definiciju zaposlenog tako da zaposleno lice ne bude lice koje je u radnom odnosu već lice koje obavlja rad kod poslodavca, predložili smo da se umesto ugovora o radu koristi samo ugovor. Na taj način dosadašnja radno angažovana lica dobijaju sva prava iz radnog odnosa koja su dosada ostvarivala samo ona zaposlena po osnovu ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme, dakle pokrili smo i lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na obavljanju sezonskih poslova i radnoj praksi", zaključila je Andrić.

Izvor: Insajder