Puhovski za "Svet i mi" uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj: Neće biti zaoštravanja retorike između Beograda i Zagreba, pobednik se već zna (VIDEO)

"Odnosi su išli tako da je među društvima postupno dolazilo do normalizacije. Da imamo, po svemu što ja znam, nisam ekspert, dobru ekonomsku razmenu i dobru ekonomsku saradnju na više nivoa. Da desetine hiljada turista i turistkinja Srbije dolaze u Hrvatsku i da se, uz veoma malo izuzetaka, dobro dočekuju. Da čak imamo već i situaciju da igraju srpski igrači u Hrvatskoj fudbalskoj ligi, to je već nešto što se zaista može smatrati indikativnim. Međutim, na najvišem nivou imamo mešavinu tihog podnošenja suseda, uz ispade dva-tri puta godišnje, na dan Oluje ili neki drugi takav termin. Kada se očito na jednoj i na drugoj strani smatra da treba podsetiti javnost da nismo zaboravili našu stvar, tj. da smo mi u Hrvatskoj ili Srbiji, koji smo na vlasti, pored ostalog, i nacionalisti. Nisu više samo nacionalisti, ali su i dalje nacionalisti", objašnjava odnose Srbije i Hrvatske politički analitičar Žarko Puhovski koji je ovih dana učestvovao na BFPE forumu o regionalnoj saradnji u Beogradu. 

Pomenuli ste mnogo izazova u odnosima dve države, od čega bi trebalo poći i rešavati probleme kako bi odnosi dve važne države u ovom regionu bili bolji?

"Pitanje je kada će ljudi koji vode te države shvatiti da se ne isplati antisrpska, odnosno antihrvatska retorika. Političari i političarke to rade iz nekih razloga - ne zato što mrze Srbe ili Hrvate ili Hrvatice i Srpkinje, nego zato što im se to u njihovim očima isplati. I najčešće su pravi, što se vidi po tome da ih ponovo biraju. Mi imamo godinama iste ljude na čelu obe države. Tako da je žalosna stvar u tome da oni s tim još uvek postižu uspehe. Dokle god postižu uspehe, to će se vrteti kao igra koja je, eto, tako profitabilna. Uveren sam da to slabi, ali to slabi taj, ta tendencija nacionalističkog, odnosno šovinističkog zapravo, zanosa slabi, ali frustrirajuće polagano."  

U decembru su predsednički izbori u Hrvatskoj, očekujete li zaoštravanje retorike prema Srbima tokom te kampanje. Često su, kada su izbori u jednoj od dve države, tema oni drugi - u Srbiji Hrvati i obrnuto? 

"Ovog puta mislim da ne, ovog puta su stvari sasvim unutrašnje iz dva razloga. Prvo, to su zapravo fiktivni izbori jer koliko ja shvatam, sadašnji predsednik Milanović ne može izgubiti i to glavni oponenti – HDZ, koji ima sve druge poluge vlasti u rukama, više-manje dobro znaju, pa su uposlili jednog zapravo bledog, slabog kandidata, a ostale kandidatkinje i kandidati nemaju mnogo šanse i oni se uglavnom bave unutrašnjim stvarima. Nekakvi marginalci kao Bulj i Sinja možda mogu da pokušaju nešto da čine sa protivsrpskim sentimentima, ali u ovom trenutku to ne igra veliku ulogu." 

Imenovanje Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, u Beogradu je dočekano sa oštrim reakcijama. Je l' mislite da je moguće ubrzanje evropskog puta Srbije ako je ovakav pristup prema izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju? 

"Hrvatskoj je trebalo godine i godine da shvati da put u Brisel ide kroz Ljubljanu, a izgleda da Srbiji treba još više od toga da shvati da put u Brisel ide kroz Zagreb sada. Ne samo kroz Zagreb, ali i kroz Zagreb, i da je bilo logično da se neko, ako razume jezik, poznaje sredinu, postavi na tu funkciju. Po mom uverenju, u Hrvatskoj je malo političara koji bi bili zato bolji od Picule. Ako se pojavi u srpskoj javnosti formulacija da je Picula ustaša, onda zaista ne znam ko to u Hrvatskoj nije. Picula nije ni domobran, da kažemo u tim kategorijama, a kamoli ustaša? Dakle, to je jedna naprosto histerična, potpuno pogrešna reakcija koja možda unutrašnje nešto može nekom doneti, ja to ne mogu proceniti, ali prema spolja će sigurno štetiti Srbiji. Međutim, da budem pošten, neće jako štetiti jer, objektivno govoreći, narednih deset godina niko neće ući u Evropsku uniju, taman da su spremni. Recimo, Crna Gora će verovatno biti prva spremna, ako se njihove podele ne zaoštre - jer Evropska unija nema naprosto kapaciteta ni da prihvati malu Crnu Goru, kamoli neke druge države. 

Otvaranje novog klastera Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom je blokirano, a jedna od država koje su blokirale otvaranje klastera jeste Hrvatska. Mislite li da su ti slučajevi povezani - imenovanje Picule, odnos Beograda prema njemu i blokiranje klastera? 

"Pre svega, ja bih bio u Srbiji mnogo više zabrinut zbog toga što je Holandijaprotiv. To je država koja ima veliki ugled zaštitnice ljudskih prava u Evropskoj uniji i Holandija se ni na koji način ne može optužiti da iz nekih istorijskih razloga ima nekakve neraščišćene račune sa Srbijom. Tako da je to pravi problem, a Hrvatska to čini zbog zaista jasnih razloga koji su vezani uz rešavanje problema koji su ostali iz rata. I, po mom sudu, to nema neke naročite veze sa Piculom, jer Picula je jasno rekao da on želi da pomogne da se saradnja nastavi, da se ubrza pristupanje, koliko god on to može. Zapravo ne može mnogo, ali nešto simbolički može učiniti. Međutim, izgleda da mu iz Beograda ne daju da učini ni ono malo što bi objektivno mogao da učini." 

Proteklih godinu dana slušamo o naoružavanju Hrvatske, s druge strane i Srbija se naoružava. I jedna i druga zemlja planiraju da vrate obavezni vojni, dok se u svetu priča o globalnom sukobu. Kako hrvatska javnost reaguje na vesti o mogućem svetskom ratu? 

"U Hrvatskoj vlada jedna vrsta idiotizma u javnosti kada je reč o svetskim pitanjima, praktično, nikoga to ne zanima. Nešto malo američkih izbora, eventualno nešto ako bude neki skandal sa Srbijom, malo je bilo komešanja kada je Putin počeo ratnu agresiju, a nakon toga više ništa. Za razliku od Srbije koja ima tradiciju zainteresiranosti šireg kruga, ne velikog broja, ali šireg kruga ljudi za međunarodna pitanja, u Hrvatskoj to ne igra neku bitnu ulogu. Nema nikakve ratne histerije, recimo, u Hrvatskoj je ima mnogo manje nego, na primer, u Švedskoj ili u Finskoj, pa čak i u Nemačkoj, kako vidim iz novina i portala. Tako da to zapravo nije ozbiljna tema. S druge strane, naoružavanje samo po sebi ne izaziva rat, ali olakšava da rat bude - rat sa teškim posledicama ako do njega dođe. Ne verujem da je to moguće. Ja čak mislim da će Trampova pobeda dovesti do toga da se zaustavi rat u Ukrajini. Ne da se reši problem, nego da se zaustavi rat. Tako da mislim da će taj pritisak oslabiti. Ostaće teško žarište u Palestini, odnosno Izraelu, ali ono ne utiče direktno na naše krajeve. Tako da ja ne očekujem da će doći do nekog velikog vojnog zaoštravanja. Više mislim da jedni i drugi pokazuju šta bi mogli da učine. Nemojmo zaboraviti, Srbija je izgubila prošli rat i onda bi bilo nekako logično očekivati da će ona biti ta koja će podržavati neke revanšističke tendencije, ali verujem da ipak o tome nema govora", izjavio je u intervjuu za emisiju "Svet i mi" na Insajder TV politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.

Novinar Žikica Stevanović