Pukovnik Andrić (MUP) u Debati o Zakonu o policiji: Dug je put do donošenja ovog zakona, nakon javne rasprave ide po mišljenje u Evropsku komisiju (VIDEO)

"Ovaj zakon, posle rasprave ide (po mišljenje) u Evropsku komisiju. Mi ne znamo koliko će se tamo zadržati. Tako da, do njegovog donošenja je dug put", rekao je Andrić i dodao da će o ovom nacrtu mišljenje takođe dati Ministarstvo pravde Srbije, tužioci i sudije.

Andrić je rekao da je u toku procena uticaja ovog Nacrta zakona i da je u završnoj fazi.

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prošle godine izazvao je burne reakcije javnosti, kada je civilni sektor ocenio da se njime ugrožavaju ljudska prava i da je u delovima suprotan Ustavu Srbije.

Andrić je rekao da ne vidi ništa sporno u Nacrtu.

"Nažalost, jedan deo javnosti - čak i deo javnih ličnosti iz ne znam kojih razloga u poslednjih nekoliko dana - od kada smo objavili Nacrt zakona - paušalno je ocenjivao neke odredbe i doveli su građane u zabludu", ocenio je on.

O kritikama dela javnosti da bi po usvajanju zakona na osnovu ovog Nacrta mediji bili kažnjavani sa milion i po dinara ukoliko objave identitet policajca koji eventualno krši propise, Andrić je rekao da je ta odredba izbačena iz nove verzije zakona.

"Takođe smo kroz debate (u proteklih godinu dana, sa predstavnicima civilnog sektora) definisali smo pojam policije pa sada policija nije organizovana snaga prinude, kako je bila definisana prethodnim nacrtom, već organizovana snaga sistema javne bezbednosti koja na teritoriji Srbije obavlja policijske i druge poslove i represivnim postupanjem štiti život. Ovde se vidi ta naša preventivna funkcija, da smo u službi građana i ova definicija oslikava ono što policija treba da bude, što jeste i što će biti u budućnosti", naveo je on.

Na pitanje o delu Nacrta zakona o ovlašćenjima policije da ulazi u stan i druge prostorije bez naloga, koji je takođe izazvao reakcije dela javnost, Andrić je odgovorio da je to ovlašćenje stavljeno u zakon zarad sprečavanja nasilja u porodici, a da su neka tumačenja dovela do toga da MUP dobija pisma u kojima se, između ostalog, navodi da neki građani "po cenu života neće dozvoliti da bez odluke suda neko upada na njihov posed".

"Neko je dozvolio sebi da citira član 40 Ustava, samo prvi i drugi stav i to je stvarno izazvalo nerazumevanje u javnosti. Ovo policijsko ovlašćenje postoji od sedamdesetih godina. Zakon iz 2005. godine koji je donet propustio je da ovo policijsko ovlašćenje koje je de fakto policijsko da ga propiše u Zakonu o policiji, to je propustio i zakon iz 2016. godine a to ovlašćenje se nalazi u Zakoniku o krivičnom postupku i mi ni u jednom delu nismo izašli iz okvira tog tumačenja", rekao je on.

Govoreći o kamerama sa sistemom za prepoznavanje lica, Andrić je rekao da se one već koriste širom sveta, a da bi u Srbiji pomogle u borbi protiv kriminala.

"Mislim da ljudi uopšte ne treba da se brinu kada je u pitanju ova vrsta softvera, ova vrsta policijskog ovlašćenja. Ona je jako sužena - mi kažemo: 'Radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti'. Ovde smo spremni da još suzimo ako treba, ali moramo imati mogućnost da kada neko izvrši ubistvo u Beogradu da ubicu pronađemo", naveo je Andrić.

Ilić (Beogradski centar za ljudska prava): Nacrt bolji - u odnosu na prošlogodišnji teško napisati lošiji

Vladica Ilić, pravnik iz organizacije Beogradski centar za ljudska prava, izjavio je da je ovaj Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bolji u odnosu na prošlogodišnji.

"U odnosu na onaj Nacrt, bilo je teško napisati lošiji. Ovaj je u tom smislu nešto bolji, ali to ne znači da je dobar. Mislim da je daleko od dobrog. Mislim da je trebalo da ovaj proces konsultacija pre ulaska u fazu javne rasprave traje duže i da je neke stvari trebalo drugačije da se odrede", rekao je Ilić.

Govoreći o delu Nacrta kojim se uređuje objavljivanje podataka o identitetu policajca, Ilić je rekao da je taj deo popravljen, ali da još ostavlja otvorena pitanja.

"Sada se kaže da se objavljivanje podataka o identitetu službenika može vršiti u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno informisanje i mediji. Ali, da li građanin ima pravo da snimi na društvenim mrežama i objavi snimak policajca koji recimo krši zakon, to je pitanje. Građanin nije novinar, a društvene mreže nisu medij. Postoje međunarodni standardi koji kažu da to treba dozvoliti", naveo je on.

Govoreći o delu Nacrta zakona koji se tiče uvođenja video-nadzora sa sistemom za prepoznavanje lica, Ilić je rekao da je taj deo bolje preciziran u novoj verziji zakona ali da su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđene razne situacije gde se koristi biometrija, a koje su dosta široke.

"One su podložne zloupotrebama. Može se prikupljati biometrijska slika lica za lica koja se nedolično ponašaju na javnom skupu, za lica za koje postoji sumnja da imaju informaciju o drugim licima za koje postoji najniži stepen sumnje da su činila ili planiraju krivično delo", naveo je Ilić.

Petrovski (SHARE): MUP će 72 retroaktivno imati bazu podataka svih koji se kreću na nekom prostoru

Andrej Petrovski iz Fondacije "SHARE" izjavio je da je problematično kada nastaje početak obrade biometrijskih podataka jer prema ovom Nacrtu on počinje kada je na javnoj površini kamera koja može da detektuje lice svih na toj teritoriji, fotografiše ga i pohrani ga u bazu.

"To znači da će MUP, retroaktivno 72 sata imati bazu podataka svih lica koja se kreću kroz javni prostor. To ne znači da su sva ta lica osumnjičena ili počinioci krivičnih dela", naveo je on. 

Petrovski je naglasio da to znači da će onda policija morati da uporedi fotografiju osumnjičenog sa svim ljudima koja su snimljena na ulici, odnosno da će se biometrijski podaci obrađivati masovno i neselektivno.

Izvor: Insajder