Radić: Za Rusiju je rat sada trka sa vremenom (VIDEO)
Pokušaji razgovora ruskih i ukrajinskih vlasti do sada su bili neuspešni, a udaljavanju od diplomatskog rešenja doprinose i međusobne optužbe dve zemlje - za napade na civile, ratne zločine, brodove sa žitaricama u crnomorskoj luci, okupiranje nuklearne elektrane Zaporožje.
Dok predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručuje da nije zatvorio vrata za pregovore sa Rusijom, iz Kremlja odgovaraju da vlasti u Kijevu nisu spremne za pregovore.
Skoro devet meseci prošlo je od početka rata u Ukrajini, a uprkos brojnim žrtavma i razorenim ekonomijama obe strane, istrošenim resursima i sankcija koje ni Rusiji ni Evropi ne idu u korist, izvesno je da se sukob i tokom zime nastavlja.
Od vojne intervencije koja je, prema Putinovoj zamisli, trebalo da se meri satima, stiglo se do osmomesečnog rata kome se kraj ne nazire. Rusija ne bi skidala prašinu sa stare vojne opreme iz skladišta, da uz Ukrajinu nije stao gotovo ceo svet. Sankcije, manjak resursa i milijarde dolara pomoći Ukrajini, dovele su Rusiju u neočekivanu situaciju.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da postoji raskorak u resursima kojim raspolažu Ukrajina i Rusija, i da je za Ruse sada problem i nabavka zimske uniforme.
"Za Ruse je sada rat trka sa vremenom, treba iznaći načina kako napraviti nove resurse, kako remontovati tenkove i nove jedinice u borbena dejstva da bi se održalo dostignuto. Ukrajinci su pretrpeli jako teške gubitke i teško je pokrenuti ukrajinsku brigadu, ali mogu da se uzdaju u podršku Zapadu jer sada već NATO pravi desetogodišnje planove reorganizacije ukrajinske vojske", kaže Radić.
Iako je Amerika od početka rata na strani Ukrajine, tenzije između dve zemlje povećane su posle telefonskog razgovora Bajdena i Zelenskog, kada je američki predsednik zaključio da je predsednik Ukrajine nezahvalan, jer traži još pomoći.
Ipak, Zapad je i dalje ujedinjen kad je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, koji je narušen nakon što je Rusija pripojila Donjeck, Lugansk, Hersonsku i Zaporošku oblast.
Radić ističe da bi upravo prisajedinjenje tih oblasti mogla da bude osnova za neki izlazaka iz rata, ali pod uslovom da to prihvata Zapad, odnosno Amerikanci kao najveća sila.
On međutim dodaje da sa Zapada nema nikakvog signala da se dešava nešto što bi dovelo do konkretnih pregovora.
Prenapregnutoj ekonomiji Rusije potreban je kraj rata. Putinu je potrebna pobeda, ali i opravdanje za građane, posebno ako se uzme u obzir da je nekoliko stotina hiljada Rusa otišlo iz zemlje, kako bi izbegli odlazak na front.
"U Rusiji postoje ozbiljni unutrašnji problemi, i mnogi ljudi iz srednje klase sa kojima pričate, naročito urbani, oni su pesimisti po pitanju unutrašnjih tenzija i govore o mogućnosti ozbiljnih unutrašnjih konflikata i nečemu što bismo simbolično nazvali revolucijom. Biće to veliko političko iskušenje Putinu kako da održi kontrolu, jer izvesno je da popuna vojske ide uglavnom iz regiona, iz sredina koje su manje i periferne", objašnjava Radić.
Niko se ne usuđuje da prognozira koliko bi sukob mogao da traje, ni ko će iz njega izaći kao pobednik. Sve analize sada se svode na zaključak da će pobediti onaj ko duže izdrži, ali i na nade da rat, uprkos pretnjama, neće prerasti u nuklearnu katastrofu.
Izvor: Insajder