Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju: Razgovor i međusobna podrška ključni u prevazilaženju traume (VIDEO)

Posle dva masovna ubistva u maju, Vlada Srbije je formirala Radnu grupu za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih. Više od pet meseci kasnije, nastavnici, roditelji i učenici sve masovnije se obraćaju stručnjacima za pomoć. U jednom su saglasni razgovor i međusobna podrška ključni su da se trauma prevaziđe.

Foto: Srđan Ilić

Kada se u jednom društvu dogode masovni zločini, poput onih s početka maja, odgovor institucija mora da bude brz. Vlada je Radnu grupu za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih formirala nedelju dana posle dva masovna ubistva. Od tada se dinamika sastajanja grupe menjala, ali stručnjaci poručuju - podrška je konstantno dostupna svima kojima je potrebna. 

"Od ponedeljka do petka od 10 do šest, rade uglavnom psiholozi u Dečjem kulturnom centru Beograd i to je otvoreno za sve nastavnike, đake, roditelje, sa teritorije Beograda. Dakle, krizni period je gotov, sada mogu svi da dođu i da potraže pomoć ako im je potrebna. Ne otvara se karton, nije potreban uput, nije potrebno zakazivanje, dakle ako žele da dođu da porazgovaraju, mi smo tu. Što se tiče specifičnih grupa, ponedeljkom od šest i trideset do osam, održavaju se razgovori s roditeljima", rekla je psihološkinja Hana Korać iz Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih.

"Imam sina, koji je u tom trenutku, u trenutku tragedije, pohađao prvi razred, inače je dečak sa posebnim potrebama, ima cerebralnu paralizu i mama sam devojčice koja je u tom trenutku pohađala treći razred OŠ 'Ribnikar'. Odmah posle završenog razgovora sa sinom, pošto je sin prvo bio, oni su me pozvali, objasnili mi da je dete upoznato sa kompletnom situacijiom, da zna o čemu se radi, šta se desilo, ali da je toj zelenoj zoni, kako su oni to klasifikovali. Sutradan je ćerkica bila na razgovoru, sad, kako sam ja razumela gospođu, i ona je u toj zelenoj zoni, ali sa druge strane je pokazivala neke netipične situacije i oni su odlučili da nju kroz tri meseca ponovo obaveze razgovor s njom i još jednom pred kraj škole godine sigurno, a ukoliko ja osetim potrebu mogu da se javim naravno i dalje da mi pruže podršku", objašnjava Andrea Todorović, majka učenika OŠ "Vladislav Ribnikar".

Psihosocijalna podrška dostupna je i meštanima Dubone i Malog Orašja, sa kojima su psiholozi razgovarali u školama i u Mladenovcu i Smederevu. Međutim, ono što je primetno jeste da građani pomoć potraže - sa zakašnjenjem.

"Srbija je jedna od zemalja u svetu kod koje se ljudi najkasnije javljaju za pomoć, bilo somatske bolesti ili mentalne bolesti, ljudi se prvi put javljaju stručnjaku tek kada bolest negde progresira. Kada problem već postane takav da ne mogu više sami da se nose s tim i kada vide da im je potrebna pomoć. Isto se dešava i u sistemu mentalnog zdravlja i to je nešto što smo očekivali da će ljudi krenuti da se javljaju tek kad problemi postanu takvi da ne mogu više da ih ignorišu i da pokušavaju samostalno da ih prevaziđu", dodaje Korać. 

"Opet bih apelovala na što više roditelja, ne samo iz OŠ Ribnikar, nego iz drugih škola, iz drugih sfera da se prijave, jer sve je ovo nas pogodilo kompletno društvo i niko ne zna kad taj neki okidač može da plane, a ako nešto možemo da sprečimo, hajde, hajde da pomognemo svi jedni drugima. Mislim da to treba da nam bude cilj", smatra Todorović.

Naredne nedelje u Beograd dolaze stručnjaci iz Norveške i Amerike - država koje su prolazile kroz slična traumatska iskustva. Njihovi saveti, kažu iz Radne grupe, dragoceni su kako bi se u narednom periodu trauma prevazišla, a potencijalne greške izbegle greške.

Izvor: Insajder