Rašeta za Insajder: Retorikom iz 2016. Tramp nije uspeo da dođe do neopredeljenih
Prva televizijska predsednička debata, koja je ujedno i prvi susret kandidatkinje Demokratske partije Kamale Haris i kandidata Republikanske partije Donalda Trampa održana je u Filadelfiji, nešto manje od dva meseca pred izbore zakazane za 5. novembar. Debata je protekla u uzavreloj atmosferi, a učesnici su često pokušavali da upadaju u reč svom rivalu. Rezultati vodećih kuća za istraživanje javnog mnjenja pokazuju da 70 odsto anketiranih Amerikanaca smatra da je Kamala Haris bila bolja u toj debati, a sa tim je saglasan i sagovornik Insajdera, Dragoslav Rašeta istraživač iz organizacije Novi treći put, koji kaže da je Donald Tramp na početku držao svoju poziciju, ali da je onda prešao u odbranu.
"Donald Tramp nije uspeo da dođe do birača koji njemu nedostaju, do neopredeljenih birača. Retorika i nastup su mu više bili slični njegovim mitinzima gde se on se obraća svojoj čvrstoj bazi umesto neopredeljenima, a to u nije dobro kada su ovako neizvesni izbori. S druge strane, Kamala Haris, koja je potpredsednica SAD, uspela je da nametne diskurs kao da je Tramp taj koji je predsednik, pa da se napada sve što je on uradio umesto da bude suprotno", ističe Rašeta.
Prva tema tokom debate bila je ekonomija. Kamala Haris je govorila da je Tramp za vreme svog predsedničkog mandata izazvao nezaposlenost, dok je Tramp isticao da je do najveće inflacije došlo upravo za vreme sadašnje administracije Džozefa Bajdena i Kamale Haris. Dragoslav Rašeta ocenjuje da je nastup Donald Trampa tokom te teme, u odnosu na kasnije, bio najbolji – iako, smatra, ni tu nije uspeo dovoljno da poentira.
"Tramp nije menjao strategiju od perioda kada je Džozef Bajden bio demokratski kandidat. Tačke o kojima je Tramp govorio bile su takve da je ličilo da slušamo izbornu trku iz 2020. godine ili da je reč o stanju u Americi od pre dve-tri godine. Pričao je o inflaciji od 10, 12 odsto, to je bilo pre dve godine a sada je inflacija u Americi 2,2 odsto. Kamala Haris je zato uspela tokom tog dela debate da prođe dosta 'neoštećeno'", navodi Rašeta.
Druga tema je bila pitanje abortusa. Donald Tramp je tokom debate optužio demokrate da žele da dozvole abortus u devetom mesecu trudnoće, dok je Kamala Haris podsetila da je Tramp imenovao troje sudija Vrhovnog suda koji su poništili pravo na abortus pre dve godine. Sagovornik Insajdera ističe da je već tu došlo do promene - Donald Tramp se do tog dela dobro držao, ali da je Kamala Haris tu prešla u vođstvo.
"To vidimo jedan problem republikanaca. Tramp bi kao što 2016. želeo da bude umereniji po tim društvenim pitanjima poput abortusa, ali se u međuvremenu republikanska baza birača pomerila dosta udesno pa sada on tu mora da balansira. Videli smo da nije uspeo da pruži definitivan odgovor da li bi potpisao nacionalnu zabranu abortusa ukoliko bi došla za njegov sto", dodaje Rašeta.
Naredna tema u debati bila je spoljna politika. Govoreći o ratu u Ukrajini, Tramp je izjavio da je potrebno da se rat okonča, rekavši da poznaje predsednike Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, i da ga obojica "veoma poštuju". S druge strane, Kamala Haris je naglasila da predsednik Putin pokušava da ugrozi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a da je administracija Džozefa Bajdena uspela da okupi 50 zemalja da pomogne Ukrajini u ratu protiv Rusije. Istraživač iz organizacije Novi treći put ocenjuje da su predsednički kandidati u tom delu bili skoro izjednačeni, sa blagom prednošću kandidatkinje demokrata.
"Tramp nije uspeo da prikaže bilo kakve koherentne planove što se tiče spoljne politike, pa na direktno pitanje kako bi zaustavio rat u Ukrajini za 24 sata, nismo dobili ni privid odgovora. Zatim se istrčao i rekao da se sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom posle početka rata u Ukrajini, što je ranije odbijao da potvrdi. S druge strane, Kamala Haris je govorila o pragmatičnom pristupu spoljnoj politici, ne tako ideološku iako je i ona ponavljala stvari koji su bliske većini birača u Americi - posebnost Amerike, da je Amerika sjajni grad na vrhu brda, bastion demokratije i slobode...", navodi Rašeta.
"Trampu se poluinformacije obile o glavu"
Četvrta tema bila je jedna od najaktuelnijih u Americi poslednje vreme - migracije. Bivši predsednik i kandidat republikanaca Donald Tramp naglasio da je za vreme trenutne vlasti u Ameriku ilegalno više miliona ljudi i da je to dovelo do porasta kriminala, s druge strane Kamala Haris je podsetila da su republikanci odbacili predloženi zakon o migraciji. Dragoslav Rašeta navodi da je i po tom pitanju, kao i u slučaju abortusa, Republikanska partija svom kandidatu Donaldu Trampu - vezala ruke.
"To je najslabija tačka administracije Džozefa Bajdena i Kamale Haris, koja je upravo bila zadužena da se bavi tim pitanjem. Tu su se sve snage Republikanske partije izduvale kada je Haris uspela da iskoristi činjenicu da su upravo republikanci blokirali usvajanje najstrožeg zakona o migracijama - koji bi povećao i resurse i broj patrola na granici - jer su smatrali da će to pitanje bolje plasirati na izborima i tako izduvali vazduh iz pluća Donalda Trampa", ističe Rašeta.
Dodatno, Donald Tramp je izneo tvrdnju da su ilegalni migranti krali i jeli kućne ljubimce u Springfildu, u Ohaju.
"To su neke specifične stvari koje Donald Tramp koristi kada se obraća svojoj tvrdoj bazi birača, gde ne mogu fektčekeri i novinari da mu kažu da je to laž, da su oni stupili u kontakt sa lokalnim vlastima i da to nije istina. Te Trampove poluinformacije, čini mi se da su mu se obile o glavu jer ne mislim da je to način da se dopre do glasača koji su neopredeljeni, već ima kontra efekat - stvara se slika da je isključen iz realnosti i radikalan", ocenjuje Rašeta.
Ankete govore da je kandidatkinja demokrata pobedila u debate i da su Kamali Haris i Donaldu Trampu izjednačene šanse za pobedu na izborima 5. novembra.
"Veoma neizvesna izborna trka. Moramo da vidimo da li će se 'pobeda' u debati preliti u podršku Kamali Haris. Donald Tramp kada je bio osuđen pre nekoliko meseci, to je samo pomerilo jedan procenat na njegovu štetu, a s druge strane atentant na njena mu nije poboljšao stanje na tabeli. Tako da, moramo biti rezervisani što se tiče ishoda debate", zaključuje Dragoslav Rašeta, istraživač u organizaciji Novi treći put.
Nakon završetka debate na televiziji ABC, utvrđeno je da je Tramp govorio 42 minuta i 52 sekunde, a Kamala Haris 37 minuta i 36 sekundi.
Kamala Haris je u završnoj reči istakla da Tramp i ona imaju dve veoma različite vizije za Ameriku. Navela je da je usredsređena na budućnost, a Tramp na prošlost. Donald Tramp je rekao da je Haris, aktuelna potpredsednica Amerike, na vlasti već skoro četiri godine i da nije ništa uradila od toga za šta se zalaže.
Izvor: Insajder