Reforma pravosuđa – obećanje u koje mnogi sumnjaju

Jedino što se „tektonski desilo”, smatra Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 i savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, jeste izmeštanje izbora sudija i tužilaca iz Narodne skupštine u pravosudna tela. 

„To su tela koja će dalje da se brinu ko će da stupi na sudijsku, odnosno tužilačku funkciju. Ali istovremeno, jako je važno da imamo stalno prisutnu javnost i transparentnost procesa izbora i ovih članova koji nisu iz redova sudijskih i tužilačkih profesija. Ukoliko se tu rešimo političkog elementa, a pitanje je da li ćemo moći, onda bismo potencijalno možda i mogli da kažemo da imamo neku šansu da odaberemo nezavisnije sudije i tužioce”, kaže Spremo. 

Deo struke smatra da će politika i dalje imati uticaj na izbor sudija i tužilaca, i to kroz istaknute pravnike koji će sedeti u dva nova pravosudna tela -  Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Istaknute pravnike biraće Narodna skupština, dvotrećinskom većinom. Taj izbor već je počeo - i to samo dan nakon usvojenog seta pravosudnih zakona. 

Konkurs za izbor istaknutih pravnika raspisan je, a kriterijumi, prema oceni sudije Apelacionog suda u Beogradu i člana Upravnog odbora CEPRIS-a Miodraga Majića, slabi. 

„Pored potpuno neshvatljive odredbe da to ne smeju biti ljudi od preko 65 godina, mi smo istaknutim pravnicima proglasili ljude koji su neosuđivani, protiv kojih se ne vodi krivični postupak, i koji su završili Pravni fakultet. Čak i u momentu podnošenja prijave mogu biti u partiji. Ali ne kada stupe na dužnost. Zamislite samo kako će izgledati partijska nezavisnost osobe koja je u momentu podnošenja prijave, a to je ovih dana, član partije. A od ponedeljka, ako ga izaberu neće to više biti. Da li ćemo uopšte znati da li on od ponedeljka više nije član partije? Apsolutno nigde ne možete proveriti zvanično da li je neko član partije. Morate se obratiti toj partiji koja će vam tada, kao u brojnim drugim slučajevima, reći da nema taj spisak”, ističe Majić. 

Samostalniji i nezavisniji tužioci - još jedno je od obećanja. Nekadašnjim zamenicima tužioca ukida se ta funkcija i svi dobijaju status tužilaca. Sama promena naziva ne znači ništa, smatra zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i članica Udruženja javnih tužilaca Bojana Savović, ali pohvaljuje prošireni imunitet koji će tužioci dobiti.

„Trebalo bi posle ovog zakona da ne možemo da odgovaramo, ne samo za odluku koju smo doneli u predmetu, već i za mišljenje za obavljanje javnotužilačke funkcije. Ja se nadam da će to ljudi prepoznati pa da će barem taj prošireni imunitet koristiti u buduće više”, navodi Savović.

Da li će korupcija u pravosuđu biti smanjenja - mišljenje je, još u procesu pisanja pravosudnih zakona, trebalo da da Agencija za sprečavanje korupcije. Njihova ocena, međutim, postala je javna tek kada su predlozi zakona stigli pred poslanike, a nakon što je organizacija Transparentnost Srbija, prema rečima njenog programskog direktora Nemanje Nenadića, insistirala da se ono obelodani. 

„Agencija je videla manji broj rizika, mnogo manji broj nego što smo ih mi uočili u našoj analizi i predlozima. Ali videli su ih i ukazali na neke važne stvari - da neki pojmovi nisu dovoljno određeni, između ostalog i ovaj politički uticaj je među njima. Ono što je trebalo da se desi je da, ili zakoni budu unapređeni kako bi se ti rizici smanjili, ili makar da se da obrazloženje zašto Vlada smatra da oni nisu bitni. Ali takvo obrazloženje nismo mogli da čujemo”, kaže Nenadić. 

Šta smo mogli da dobijemo, a šta propustili da unesemo u novi set pravosudnih zakona - pitanje je na koje su odgovor na danas održanoj konferenciji „Nova reforma pravosuđa – završna reč” tražili predstavnici civilnog društva u razgovoru s tužiocima i sudijama. Njihov zaključak - šansa za reformu je propuštena, a samostalnost i nezavisnost čekaju bolja vremena i ljude. 

Izvor: Insajder