Revizija biračkog spiska na čekanju: Metodologija za reviziju osmišljena pre pet godina mrtvo slovo na papiru (VIDEO)
Održavanje beogradskih izbora 2. juna, kada ističe rok, za opoziciju je pobeda, a za vlast poštovanje demokratskih normi. Dok se politički protivnici raspravljaju oko toga ko je pobedio, zna se ko sigurno gubi - građani. Biračko pravo, garantovano Ustavom, pada u drugi plan, a sve sumnje u neregularnost biračkog spiska to pravo dodatno ugrožavaju. Sa druge strane, nadležne institucije sumnje ne otklanjaju, ali ni ne pokazuju spremnost da zaštite izborno pravo građana.
Jedinstveni birački spisak u Srbiji nije bio sređen ni kada je prvi put korišćen, na izborima 2012. godine. Tada je bio samo digitalizovana verzija starih biračkih spiskova vođenih po lokalnim samoupravama. Metodologija za reviziju biračkog spiska ipak postoji - nju je 2019. osmislila Radna grupa za verifikaciju biračkog spiska, u kojoj nisu bili samo predstavnici vlasti, već i stručnjaci i civilni sektor.
Deo te grupe bila je i organizacija CESID, a njen izvršni direktor Bojan Klačar objašnjava da je metodologija podrazumevala više faza.
"U prvoj fazi trebalo je da se uradi statistička analiza koja bi rešila problem umrlih lica na način da se napravi određena vrsta uzorka u samom biračkom spisku gde bi se došlo do ljudi koji su na primer stariji od 100 godina i onda bi se izvršila na tom uzorku kontrola tih lica sa idejom da se vidi da li su oni i dalje živi. Druga faza obuhvata pravljenje uzroka u biračkom spisku da terenska kontrola na jednom uzorku od 1500 ljudi koja bi išla i proveravala da li se ti ljudi nalaze na svojima adresama“, objašnjava Klačar.
Aktivnosti te Radne grupe zaustavilo je mišljenje Poverenika, po kojem uvid u lične podatke građana mogu da imaju samo ovlašćene institucije. Nije sporno da podaci građana moraju da budu zaštićeni, ali je očigledno i da od 2019. nije bilo volje da se pronađe način da se primeni metodologija za reviziju biračkog spiska.
Tako je ona ostala mrtvo slovo na papiru - i dalje postoje neslaganja između broja birača i punoletnih građana, kao i sumnje u fantomske birače i organizovane migracije građana uoči izbora. Pozivi za glasanje i dalje stižu i preminulima, iako su od 2019. matične knjige povezane sa biračkim spiskom.
Sve to ukazuje da birački spisak, uprkos tvrdnjama vlasti, nije sređen. Hoće li biti, zavisi od volje vlasti, ali i vremena koje je ostalo do sledećih izbora.
"To uključuje obradu veoma senzitivnih podataka budućih da biste vi u svakom trenutku baratali sa matičnim brojevima tih ljudi i u svakom momentu biste baratali sa adresama tih ljudi i na sve to Vi biste onda morali da pokušate da utvrdite ako ne nađete ljude na toj adresi, da utvrdite da li se tu nalaze administrativnom greškom, da li su bili podstanari ili se radi o nekoj vrsti manipulacije, to je posao koji po mom sudu, ako se želi ispoštovati sve faze vrlo teško može završiti do 2. juna“, smatra Bojan Klačar.
Umesto da sređivanje biračkog spiska bude prioritet nadležnim institucijama, rasprava o toj temi vodi se samo na političkom terenu.
Poziv za sređivanje biračkog spiska, umesto od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, opoziciji, usmenim putem, mimo ovlašćenja, šalje predsednik države, dok iz Koalicije "Srbija protiv nasilja“ zahtevaju reviziju biračkog spiska u koju, kako kažu, moraju da budu uključeni.
"Mora se regulisati birački spisak i pre prvih narednih izbora rešiti ovo pitanje, odnosno omogućiti timu domaćih i međunarodnih stručnjaka koje bi imenovala opozicija kontrolu biračkog spiska. Mora se započeti kompletna i nezavisna revizija biračkog spiska uključujući i terensku kontrolu od strane nezavisne komisije“, ističe Radomir Lazović iz koalicije "Srbija protiv nasilja“.
Ono što može da se primeni i bez revizije biračkog spiska jeste provera navoda o fantomskim biračima, ali nadležne institucije već tri meseca to ne rade.
Brojne krivične prijave podnete zbog sumnji u manipulacije biračkim spiskom i dalje su bez epiloga, a Ustavni sud koji bi trebalo da donese konačnu odluku o regularnosti decembarskih izbora – još se ne oglašava.
Izvor: Insajder