Rezolucija o Srebrenici – politički pritisak na Srbiju, ili način da se spreči negiranje zločina? (VIDEO)
Nedeljama slušamo oštre političke i diplomatske prepirke predstavnika Srbije i BiH u vezi sa nacrtom Rezolucije o Srebrenici, koji se pojavio u medijima. Dok Nemačka i Ruanda, zemlje sponzori i prvi predlagači rezolucije, u njenom nacrtu traže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na srebrenički genocid, počinjen 1995. godine, a međunarodna zajednica osluškuje spremnost Srbije i zemalja u regionu da se suoče sa odgovornošću za zločine iz prošlosti, zvaničnici u Beogradu i Banjaluci danima saopštavaju da ta rezolucija treba da posluži za slanje oštrih političkih poruka Srpskoj i Srbiji.
Nacrtom Rezolucije se predlaže da 11. juli bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osuđuje se negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca odgovornih za ubistvo osam hiljada bošnjačkih muslimana u julu 1995. Članice Ujedinjenih nacija pozivaju na očuvanje sećanja na genocid i kroz obrazovni sistem. Cilj rezolucije je da spreči ponavljanje zločina i revizionizam.
Od srpskih zvaničnika se ovih dana međutim često čuje da je rezolucija politička poruku Srbiji i Srpskoj. Povod je, kako tvrde, protivljenje Zapada međunarodnoj politici Srbije i odnosu prema Prištini, ali i nameri Srpske da održi lokalne izbore po svojim, a ne po izbornim zakonima BiH.
"Nema tog genocida kojeg nisu počinile zemlje koje su potpisale ovu rezoluciju. I sad će oni nama da drže predavanja oko toga? Ali, sila sve može. Borićemo se koliko možemo. Mi mislimo da ta tema ne treba da se raspravlja sada, da nije ni godišnjica, već 30 godina je sledeće godine, time je neselektivna pravda jer ne mogu samo Huti i Srbi da budu obeleženi kao genocidni narodi“, kritikovao je danas Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova u tehničkoj Vladi, inicijativu da Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvoju Rezoluciju u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Rezolucija ne predstavlja ni političku poruku, ni presedan – kažu za Insajder u Centru savremene politike.
Ujedinjene nacije su nešto slično već uradile povodom genocida u Ruandi. Naime, na devetogodišnjicu genocida u Ruandi doneta je Rezolucija o komemoraciji genocida, uveden je dan sećanja na genocid u Ruandi i sve je to takođe urađeno na generalnoj skupštini UN. Imamo Dan sećanja na žrtve genocida u Ruandi. Ovaj put Ujedinjene nacije žele da za 30. godišnjicu genocida u Srebrenici, što je sledeće godine, imamo Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici“, objašnjava za Insajder Nemanja Štiplija Todorović iz Centra savremene politike.
Javnost u Srbiji je podeljena. Dok jedni smatraju da Rezolucija o Srebrenici ni na koji način ne bi štetila međunarodnom ugledu zemlje, drugi je doživljavaju kao način da se Srbija direktno dovede u vezu sa genocidom. Prema tekstu koji prenose mediji, u nacrtu se nigde ne pominje ni Srbija, ni zvanični Beograd.
Genocid u Srebrenici se međutim već godinama pominje u presudama međunarodnih sudova. Po tužbi Bosne i Hercegovine, Srbiju je Međunarodni sud pravde 2007. oslobodio odgovornosti za srebrenički genocid, navodeći ipak da Srbija nije učinila dovoljno da taj genocid spreči. Sa druge strane, u Haškom tribunalu doneto je više presuda protiv pojedinaca za genocid u Srebrenici, a među tim presudama su i doživotne zatvorske kazne za generala Ratka Mladića, koji je tokom rata komandovao Vojskom Republike Srpske i Radovana Karadžića, koji je bio predsednik Srpske.
I Skupština Srbije je 2010. godine donela Rezoluciju kojom osuđuje srebrenički zločin, pozivajući se ujedno na presude međunarodnih sudova, koje taj zločin definišu kao genocid.
"Rezolucija o Srebrenici Narodne skupštine Srbije je konstruktivno dvosmislena jer ona osuđuje zločin koji se desio u Srebrenici, pozivajući se na presude Međunarodnog suda pravde i presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koje su taj zločin definisale kao genocid. Dakle, u samoj Rezoljuciji se to ne kaže, a u presudama na koje se Rezolucija poziva se to kaže, tako da i domaći političari i mediji se nisu dovoljno bavili genocidom u Srebrenici na taj način“, kaže Štiplija.
Stručnjak Centra savremene politike Štiplija dosadašnju politiku Srbije u Ujedinjenim nacijama ocenjuje kao nedovoljno aktivnu, osim na polju dokazivanja toga da li je Kosovo država, dok diplomatske aktivnosti u vezi sa Rezolucijom o genocidu u Srebrenici 1995. ocenjuje kao zakasnele.
Izvor: Insajder