Rio Tinto: Nije otkupljeno samo jedno domaćinstvo u zoni interesa, Aktivistkinja: To nije argument

Kako navode iz Rio Tinta, u zoni obuhvata projekta nalazi se ukupno 656 parcela od kojih je otkupljeno 419 ili 63 odsto što iznosi 167 hektara.

 "U centralnom području projekta na kome je planiran razvoj rudarskih i prerađivačkih objekata nalazi se 52 domaćinstva. Od tog broja, 51 domaćinsto je dobrovoljno prodalo svoja imanja i preselilo se, najčešće uz podršku naše kompanije. Pored toga, utvrđena su još 23 stambena objekta koja nisu stalno nastanjena (kuće za odmor, vikendice ili napuštene kuće), od kojih je 18 otkupljeno“, kažu u pisanom odgovoru za naš sajt iz rudarske kompanije.

Rio Tinto i potencijalno otvaranje rudnika nedaleko od Loznice tema je i današnje skupštinske rasprave. Iako na dnevnom redu nije iskopavanje litijuma, to je u prvom delu sednice bila jedina tema, a raspravu su obeležile uvrede i optužbe u koje se uključila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"Nema spiska za raseljavanje, nema ni raseljavanja niti za tim ima potrebe. 52 kuće i imanja su dobrovoljno prodata, ljudi su dobrovoljno sklopili sporazume, pristali da prodaju svoja imanja iz njima poznatih razloga", rekla je resorna ministarka.

Evidentno je da ona i kompanija imaju različite informacije o broju prodatih domaćinstava. Dok kompanija navodi da je 51 domaćinstvo dobrovoljno prodato, ministarka navodi ukupnu brojku - 52.

Prema njenim rečima propaganda i kampanja koja se vodi intenzivno oko Jadra, a pogotovo u poslednjih mesec dana, ima za cilj da se ljudi zastraše i da se širi panika o rudarskim kolonijama

Iz Rio Tinta za Insajder ističu da se celokupan otkup zemljišta odvijao na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa zakonima Republike Srbije i najvišim međunarodnim standardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj. 

Poručuju da će se kompanija i ubuduće pridržavati propisanih standarda.

 "Deo tog procesa podrazumeva i stalni kontakt sa svim vlasnicima zemljišta. Kompaniju nastavljaju da kontaktiraju meštani koji se interesuju za nastavak otkupa zemljišta“, tvrde.

Kažu da posle uredbe Vlade Srbije o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", ostaju fokusirani na argumentovane diskusije i konsultacije sa svim ključnim zainteresovanim stranama. 

Međutim, protivnici rudnika u dolini Jadra nisu spremni za dijalog. 

"Ne znači ne! Mi smo toliko puta potencirali i rekli da su dijalozi nepoželjni jer kad vodite sa nekim dijalog, ako sedate za zajednički sto, to podrazumeva da na kraju dođe do nekog kompromisa. Ako smo mi rešeni da nikako nećemo ovaj rudnik, ni u jednom obliku, ni na jedan način, nema potrebe za gubljenjem vremena, nema potrebe za davanjem lažne nade da mi eventualno možemo pristati na tako nešto, za na nas dijalog ne dolazi u obzir", kaže za Insajder Marija Alimpić iz Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu.

Poručuje da su svaku priču o temi rudnika završili u  Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u maju 2021. godine. 

"Tada je kompanija imala priliku da kaže šta ima najstručnijim ljudima u ovoj zemlji, ali i predstavnicima lokalne zajednice kao i šire javnosti. Nisu to uradili. Sami su vodili svoj projekat ili narodski rečeno - sami pali, sami se ubili", jasna je Alimpić.

Nedavno je Zlatko Kokanović iz Udruženja Ne damo Jadar za Insajder rekao da je za 25. jul zakazana sednica Skupštine grada Loznica i da na dnevnom redu nije prostorni plan, ali da imaju saznanja da će da ga ubace kao dopunu dnevnog reda. 

Alimpić podseća da su 2021. posle protesta ispred Gradske kuće u Loznici dok su odbornici  usvajali prostorni plan pa ga kasnije poništavali, imali obezbeđenje 

"I to od žandarmerije, a odbornici su pokazali da su ljudi koji jednostavno moraju da donose odluke kako im je naređeno, da o tome ne razmišljaju. Oni moraju da znaju da je mnogo nezadovoljnih ljudi i da eventualno donose odluku koja, ukoliko to naravno bude dodato na dnevni red, odluku koja potencijalno može da utiče na veliki broj ljudi i izvan Loznice. Dakle, ne tiče se ta tačka samo naroda koji živi u Loznici, nego i van  Loznice. Moraju da imaju u vidu da je nezadovoljstvo ogromno, da među njima i te kako ima ljudi koji su svesni šta je rudnik i da taj rudnik ne žele", kaže Alimpić.

Napominje da je, prema njenom mišljenju, neustavna odluka Vlade Srbije koja je donela novu Urebu koja može da se tumači samo kao nastavak projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Vlada se u novoj Uredbi poziva na odluku Ustavnog suda od pre samo nekoliko dana, iako u toj odluci jasno piše da se njome "ne oživljava“ prva Uredba kojom je utvrđen prostorni plan za projekat Rio Tinta.

"Vraćen je Prostorni plan područja posebne namene za projekat Jadar koji je i u vreme svog donošenja 2020. godine donet ilegalno. Kompanija nije imala u tom trenutku overene rudne rezerve, nije imala završen projekat kao što nema ni sad.  Međutim, taj problem overenih rudnih rezervi postoji i danas. Postavlja se pitanje kako je kompanija mogla uopšte da overi bilo kakve rezerve litijuma i bora, budući da jedini dokument prema kom se to radi u Republici Srbiji, to je taj Pravilnik o overi rudnih rezervi iz perioda od 1979. godine i u njemu nema litijuma i bora", navodi sagovornica Insajdera.

Kako kaže, kompanija Rio Sava teoretski nije mogla u skladu sa zakonima Republike Srbije da uopšte overi rezerve litijuma i bora. Sve što je urađeno dosad u vezi ovog projekta, objašnjava Alimpić,  jeste problematično ili je ilegalno.

Na naše pitanje da je evidentno da kompanija nastavlja sa projektom Jadar te da ističu da se meštani posle nove Vladine uredbe interesuju za prodaju zemljišta, Alimpić podseća da se to dešavalo i pre ukidanja Prostornog plana.

"Šta će oni da otkupe i da li će da otkupe nije i ne može biti nikakav argument da li tog rudnika sme ili ne sme biti. Kada se režimske strukture pozivaju na argumente kao što su: ovaj prodao i nije prodao, kompanija je kupila, oni samo potvrđuju da nikad nisu ni imali nameru da taj projekat sprovode u skladu sa zakonima i sa stanovišta štete po životnu sredinu. To što je neko prodao ili nije prodao je njegova lična stvar sa kojom mora da živi. To što je kompanija kupila ne garantuje im da će tu moći da bude rudnik. Pred nama je jako mnogo vremena, jako mnogo novih problema i brdo nerešenih iza nas, ali bez obzira na to da li će oni da otkupe 10 hektara više zemlje ili manje, ništa od toga ne utiče na naš otpor i na našu rešenost da mi nastavimo našu borbu protiv otvaranja rudnika litijuma i bora i protiv onog što smatramo da bi u ogromnoj meri imalo nepopravljive posledice po naše živote i na životnu sredinu", zaključuje Alimpić.

Izvor: Insajder