“Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom - bez pravila”, drugi deo
Prema istraživanju Insajdera, niz odluka koje je donosila svaka vlast od 2001. do danas bile su manje ili više štetne za državu a u interesu svetskih kompanija, koje su u Srbiji tragale za blagom, među kojima je i kompanija Rio Tinto. Dok jedni na druge prebacuju odgovornost i gotovo u glas govore da je kriv neko drugi, činjenica je da odluke koje su donošene u tom periodu ne podrazumevaju nikakvu tačku ni na rudnik litijuma, ni na poslovanje kompanije Rio Tinto.
Jedna od ključnih odluka koja se tiče rudnih bogatstava, koja pripadaju svim građanima, je proglašavanje litijuma za strateški važan mineral. To je značilo da zbog iskopavanja litijuma može da se vrši i eksproprijacija zemljišta, odnosno da država može i za potrebe privatne kompanije, u ovom slučaju Rio Tinta, da otkupljuje zemljište od meštana, hteli oni da prodaju ili ne.
Dok predstavnici vlasti ističu da za projekat Rio Tinta “Jadar” nijedna parcela od meštana nije otkupljena u postupku eksproprijacije, postavlja se pitanje da li meštani u takvim okolnostima realno imaju mogućnost izbora.
“Rio Tinto da budemo iskreni plaća duplo imanje u dolini Jadra i pri tom stanovništvo non-stop razmišlja o tome ako im ne prodam za duplu cenu koliko moje imanje vredi, sledi mi eksproprijacija i pitanje je da li ću dobiti i onoliko koliko vredi”, kaže u intervjuu za Insajder Miroslav Mijatović iz PAKT-a (Podrinjski anti-korupcijski tim).
Ideja da se litijum proglasi strateškim mineralom postojala je još 2011. Tada je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predvideo da će se to pitanje urediti strategijom, koja je napisana, prošla je Vladu, ali nije usvojena u Skupštini Srbije zbog nedostatka kvoruma. Nacrt dokumenta je predvideo litijum kao stratešku rudu. Uprkos važnosti, strategija do danas nije usvojena.
Umesto toga, litijum je proglašen strateški važnim mineralom novim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima 2015. godine.
Sam projekat kompanije Rio Tinto predviđa rudnik, preradu, jalovište i prateću infrastrukturu na površini od 2030 hektara zemljišta.
„Da li ćemo i mi morati nekad da se iselimo?"
Kompanija je poslednjih godina od meštana otkupljivala zemljište. Otkup, po svemu sudeći, vrše u fazama. Za sada nisu bili zainteresovani za kuće koje su na obodu budućeg rudnika.
Novinari Insajdera razgovarali su sa meštanima, uključujući i one koji bi morali da ostanu da žive neposredno pored budućeg rudnika.
“Meštanin: „Evo, ova kuća je moja".
Insajder: „Ova žuta?"
Meštanin: „Jeste, ta kuća što se vidi na bregu."
Insajder: „Jeste li vi dobijali neke ponude od Rio Tinta?"
Meštanin: „Nisam ništa ja. Ima tu neki put ispod dole. Taj otkup ide od tog puta, sad ovamo."
Insajder: „Vas zaobilaze?"
Meštanin: „Ja sam prvi do tog rudnika, do graničnika."
Insajder: „Jeste li prodali svoje imanje?"
Meštanin: „Nemaju oni pare da plate naše imanje, plodne ravnice Jadra.“
“Meštanka: „Mi meštani sela Runjani koji su obuhvaćeni tim Prostornim planom posebne namene ne znamo da li ćemo i mi možda morati nekad da se iselimo. Da li će… šta se planira, koliko se planira širina iskopa.”
Meštanin: „Tu mi je kuća, tu mi je zemlja. Hoće tri hektara zemlje da uzmu po njihovoj ceni. Reko' nađite vi meni u Beogradu tri hektara i eto vam zemlje. Uh, kažu, nije to u Beogradu. Pa nije ni ruda u Beogradu.”