Roditelji ubijene dece čekaju suđenje Urošu Blažiću sa samo jednim pitanjem: "Zašto?"

Početak suđenja Urošu Blažiću zakazan je za 23. maj, tačno godinu i 19 dana od ubistva, u Višem sudu u Smederevu. Kako se navodi u optužnici, Blažić se tereti za krivična dela teško ubistvo u sticaju sa krivičnim delima nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

A teških ubistava koji se Urošu Blažiću stavljaju na teret je devet. Devet života. Najmlađa Blažićeva žrtva imala je 15.

Devet imena – žrtava masovnog ubistva danas su uklesana u spomenike: Nikola Milić (15), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (20), Petar Mitrović (26), Dalibor Todorović (24), i brat i sestra Kristina (18) i Milan Panić (22).

Svi oni tog 4. maja uveče bili su okupljeni na dva mesta - u Malom Orašju kod Spomenika palim borcima u naselju Ravni Gaj, i u centru Dubone, u dvorištu osnovne škole. Razdaljina između njih bila je tačno 4.600 metara. Jednim putem, putem koji spaja ova dva sela. I putem kojim je u krvavi pir, krenuo Uroš Blažić, mladić iz Donje Dubone, koji se u selo iz Beograda vratio posle završene srednje škole. To veče bio je naoružan automatskom puškom, pištoljem i bombama.

"Put smrti" Uroša Blažića

Dok se Uroš Blažić približavao Malom Orašju sa očiglednim planom zločina, okupljeni mladi, njih petnaestak su proslavljali radosnu vest – osamnaestogodišnji Marko Mitrović iz Malog Oršaja postao je ujak. Nisu bili svesni opasnosti čak ni u momentu kada je Uroš Blažić, pored njih zaustavio mercedes. U mraku nisu ni videli da u rukama drži automatsku pušku. Pozvali su ga da sa njima popije piće. 

A onda su odjeknuli prvi hici. Bilo je tačno 22. 32 sati. Jedan, pa drugi rafal cepali su vazduh u Malom Orašju. U toj pucnjavi, te noći povredama su u Malom Orašju i kasnije u bolnici podlegla petorica mladića: Nikola Milić (15), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (20). Ranjeni Petar Mitrović (26) preminuo je 50 dana posle pucnjave, u bolnici. Ranjena su još trojica mladića.

Posle ispaljena dva rafala, Uroš Blažić se vratio u svoj automobil i krenuo dalje. Putem ka Duboni. Ranjeni su zvali svoje roditelje, Hitnu pomoć. 

Dragan Mitrović: Mislio sam da je šala, a onda sam video svog sina mrtvog

Vest o pucnjavi, roditelji Marka Mitrovića dobili su od rođaka. Telefonom. Markov otac, Dragan, odmah je seo u automobil i krenuo prema Ravnom Gaju. Do dolaska na mesto pucnjave mislio je da se radi o šali. A onda je zatekao svog sina, mrtvog.

"Ja sam mislio da je to neka šala, mislio sam da je možda neko pucao uvis, da plaši decu. Ja sam jurio, i kad sam stigao gore, tu je već bilo dosta ljudi. Izašao sam iz auta, i prvo sam video jednog dečka iz komšiluka, bio je upucan u nogu.Pitam ga: "Miloše, šta je to?". On kaže: "Strašno". Ja i dalje ne mogu da verujem šta se dešava. Prošao sam pored svog sina, koga nisam ni video. I onda mi jedan dečko ranjen, kaže: "Čika Gaco, vidi kome možeš da pomogneš, ja mogu još da izdržim. Ja se istog trenutka okrećem i vidim mog sina sa ogromnom rupom na čelu. Tu su mi se noge odsekle“, kaže Dragan Mitrović za Insajder. 

Njegov sin, Marko bio je mrtav. Dragan ga je držao u naručju dok su na mesto zločina pristizali ostali roditelji, Hitna pomoć, policija. 

"Svi su se, čini mi se i Hitna i sav taj narod su se nekako zbunili, nije im bilo prvo jasno šta se desilo. Svi su se spetljali jer niko nije verovao da tako nešto može da se desi. Ja prvi sam računao da je neko pucao uvis... Ne možeš da veruješ da tako nešto može da se desi u vašem selu, malom selu. Dobri ljudi“, kaže Dragan Mitrović.

Njegov sin Marko, to veče poslednji je odvežen u bolnicu u Smederevu. Nije mu bilo spasa.

Milomir Mijailović: Izašao je iz kola sa pištoljem u ruci i samo je opalio

Dok su sa mesta pucnjave u Malom Orašju, ranjeni i oni koji su uspeli da izbegnu hice zvali svoje porodice u pomoć, Uroš Blažić nastavio je vožnju ka Duboni. Nije bežao. Nije stao. Nije se predomislio. Nastavio je krvavi pir. Na samo 4.300 metara dalje pucao je ponovo. Ispred kuće Milomira Mijailovića u Duboni. 

U momentu kada zaustavlja svoj automobil, pored Milomira su i njegov brat i dvojica majstora koju su im nameštali kapiju. Blažić je ispred njih izašao sa pištoljem u ruci.  

"Staju kola, 'mercedes' sivi i ja prvo sam pomislio da neko nešto hoće da pita. Međutim on je već držao pištolj u ruci, i opalio je metak u majstora“, ovim rečima opisuje drugu pucnjavu Milomir Mijailović.

Uroš Blažić je na drugom mestu pucnjave, najpre pucao u majstora Jovicu Stevanovića, koji je ostao nepokretan, zatim i u drugog majstora Milana Pešića, koji je lakše ranjen pa u Milomira, zatim i u njegovog brata Predraga. Milomir je pogođen sa osam metaka. Njegov brat sa dva. 

Na zvuk ispaljenih hica reaguju Milomirov sin, supruga, komšije koja ih te večeri stavljaju u svoje automobile i voze u bolnicu. 

Rafali paraju nebo u centru Dubone

Uroš Blažić se vraća u vozilo i nastavlja put. Samo trista metara dalje, rafali ponovo paraju nebo nad Dubonom. U dvorištu Osnovne škole, sede mladi. Uroš Blažić staje i puca i na njih. Iz automatske puške. Ubio je brata i sestru, Milana (22) i Kristinu (18) Panić i njihovog druga Dalibora Todorovića (24). Ranio je još četvoro mladih.

Za pucnjavu, roditelji Milana i Kristine – Saša i Zorica Panić saznaju oko 23.15 sati. 

"Mi smo već zaspali i dolazi jedan drugar na kapiju. Kaže: 'Ajde požuri, pobila se deca tamo u školskom dvorištu'. Ja uđem u sobu, požurim da se obučem i razmišljam s kim se pobili kad moj sin nikad se ni sa kim nije ni posvađao, a kamoli pobio. Izlazim, vidim da oni jure, da žure, stajemo u centru sela“, priča Saša Panić za Insajder. 

U centru sela je već stigla policija. 

"Prepoznajem Milana odmah po patikama. Gledam i ne mogu da verujem. Kristinu nisam odmah ni mogao da poznam. Molim Boga da nije i ona... Tu je već bio kordon policije. Njih deset sam odgurao i došao do Kristine na metar i video sam da je i moja Kristina. Gledam i ne mogu da verujem da su oni. Leže, prekriveni ćebićima. Noge su odsekle se, usta se osušila, ja sam mislio da ću da umrem tu noć", kaže Panić.

Ubijeni Milan Panić bio je policajac. Radio je u mladenovačkoj policiji. U momentu kada je video Uroša Blažića naoružanog, Milan je, kako je kasnije iz priča onih koji u preživelu pucnjavu u centru Dubone, saznala njegova majka Zorica, pokušao da ga zaustavi. 

"Milan mu je rekao: Blažo, nemoj da se zezaš. Pusti tu pušku“, kaže Zorica Panić. 

Danas, godinu dana kasnije suđenje Urošu Blažiću, Zorica čeka sa samo jednim pitanjem: "Što mi ubi decu? Koji je razlog, da mi kaže, da me pogleda. Što? Što kad su bili... bili su, bre, anđeli. Nisu te dirnuli nikad, nisu te uvredili. Što?"

Isto pitanje za Uroša Blažića imaju i roditelji Marka Mitrovića, koga je Uroš Blažić usmrtio u prvoj pucnjavi u Malom Orašju, kao i ranjeni u pucnjavama, koji su uz pomoć porodica, oporavljaju. 

Od povreda zadobijenih u prvoj pucnjavi u Malom Orašju oporavljaju se trojica mladića, Jovan Ranković, Miloš Jovanović i Nemanja Ilić. Jovanu je desna ruka van funcije, Miloš i Nemanja su pogođeni u noge. 

Oporavljaju se i ranjeni u centru Dubone: Anđelu Stevanović, danas učenicu treće godine srednje medicinske škole, metak je pogodio u oko. Neveni Vujić (21) u bolnici je amputirana leva podlaktica. Ivan Ivković (18) pogođen je sa četiri metka. Andrijana Mitrović (18) ranjena je u stomak, ruku i nogu. 

Svi su pogođeni hicima iz ruke mladića, koga su i u Malom Orašju i u Duboni znali samo iz viđenja. Niko od njih se sa Urošem Blažićem nije družio.

Bekstvo

A Uroš Blažić je posle treće pucnjave pobegao ka naplatnoj rampi u Malom Požarevcu, koja izlazi na auto-put Beograd - Niš. Dok su prve patrole policije iz Mladenovca i Smedereva išle ka mestima zločina, on je, drugim putem, preko sela Šepšin vozio ka naplatnoj rampi, gde je ušao u taksi vozilo, naoružan bombama. Taksisti, koji je devojku iz Smedereva vozio ka Ubu, naredio je da skrene sa auto-puta. 

Posle Uba, gde su ostavili putnicu iz Smedereva, takisti je naredio da vozi ka Kragujevcu. Tu je, iz taksija izašao u naselju Grošnica. Nakon što je izašao iz vozila, taksista je pozvao centralu svoje firmu, a oni zatim policiju, koja je odmah krenula ka Kragujevcu. U međuvremenu, policija je saznala da Uroš Blažić u mestu Vinjište ima rođake. Tu je, posle osam sati potrage i uhapšen. 

U međuvremenu, policija je u kuću u kojoj je živeo sam pronašla arsenal oružja, čak i džak u koji je ispaljivao metke, vežbajući pucanje.

Pet dana kasnije, uhapšen je i njegov otac, Radiša Blažić, penzionisano potpukovnik Vojske. 

Obojica, i Uroš i njegov otac Radiša Blažić danas u pritvoru čekaju suđenje.

Uroš Blažić, iako optužen za devet teških ubistava i nedozvoljenjo oružje, po zakonu maksimalno može da bude osuđen na 20 godina zatvora. Tako kaže zakon kada su u pitanju mlađi punoletnici, a Blažić u momentu izvršenja zločina nije imao 21 godinu života. 

Njegov otac Radiša Blažić optužnicom se tereti za nedozvoljeno držanje oružja i ugrožavanje opšte sigurnosti. Maksimalna kazna koja preti Radiši Blažiću je 12 godina zatvora.

Za roditelje ubijene dece, maksimalna kazna i za Uroša Blažića i za njegovog oca Radišu Blažić je minimalna. Oni za obojicu traže doživotnu kaznu zatvora.

"Dvadeset godina je ništa. Za 20 godina on će da izađe, biće možda porodičan čovek, imaće decu. A možda će i ponovo da se vrati ovom delu što je učinio, da se ponovo znači sve to ponovi“, kaže majka ubijenog Marka Mitrovića, Olivera. 

Njen suprug Dragan, Markov otac smatra da bi obojica, i Uroš i Radiša Blažić trebalo da budu osuđeni na doživotni zatvor. 

"Ja mislim da bi trebalo da on dobije doživotnu kaznu, jer on nije ubio samo mog sina. On je sa mojim Marko ubio i moje naslednike", kaže Dragan Mitrović. 

Isti zahtev imaju i roditelji Kristine i Milna Panića, brata i sestre koji je Uroš Blažić ubio u centru Dubone. 

"Dok smo živi boriću se, neću da stanem, šta god budem mogla da uradim ne mogu da prihvatim da on bude 20 godina u zatvoru", kaže Zorica Panić. 

Saša Panić smatra da će ovo suđenje i presuda biti primer ostalima. 

"Devet života, 20 godina... Znači, dve godine po čoveku. 'Ajde idemo svi da ubijamo, šta dve godine nije ništa - odležimo i idemo dalje. Ubijamo svako svakog svaki dan. Ako je tako, onda je to primer ostalima da rade isto što je i on uradio", upozorava Saša Panić.

Izvor: Insajder