Ruđero Skaturo: 'Ndrangeta' nije poražena, italijanska mafija sarađuje sa balkanskim klanovima (VIDEO)

 "Svi koji se bore protiv organizovanog kriminala nadaju se da će se, kad god se dogode hapšenja i takve presude, to zaustaviti ili bar ograničiti delovanje mafijaških grupa. Međutim, to nije slučaj. Ovi ljudi su uhapšeni 2020. i 2021. godine a, uprkos tome, videli smo poslednjih godina da kokain nastavlja da preplavljuje evropsko tržište, pored ostalih – zahvaljujući Ndrangeti – jednom od najvećih međunarodnih trgovaca kokainom. Tako da je jednostavan odgovor na pitanje koliko je takvo jedno suđenje, sa 200 osuđenih, uticalo na moć i funkcionisanje Ndrangete: samo budala može da poveruje u to da će posle jednog ovakvog, doduše velikog procesa, problem biti rešen, a Ndrangeta poražena. Osuđene članove klana Ndrangeta lako može da zameni, jer mogu da računaju na ljudstvo iz Kalabrije, ali i iz drugih regiona jer je njihova dijaspora ogromna. Biće im lako da nastave da rade po starom – hapšenja i presude su ih naterali da se reorganizuju, ali ne bih rekao da će to imati dugoročni efekat na poslovanje Ndrangete na međunarodnom planu", kaže za emisiju "Svet i mi" na Insajder televiziji Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminaliz Palerma.

Prvostepena presuda doneta je pre tačno godinu dana, a sada je u toku apelacija. Kako je proteklo to suđenje, nazivano najvećim u Italiji u poslednje tri decenije. Da li je bilo pritisaka na pravosuđe, nekih opstrukcija, pretnji?

"Definitivno! Ali, to se odnosi na svako suđenje organizovanom kriminalu u Italiji. Uvek postoji pritisak jednog dela, da je tako nazovem, devijantne javnosti, a namera je da se diskredituje rad tužilaštva. Poslednjih godina mnogo se radilo na tome da se diskredituje tužilac Nikola Grateri i da se njegov rad predstavi kao lična osveta jer je, kako žele da prikažu, njegov život je bedan, jer živi uz policijsku zaštitu i ne može da uživa u životu. Tužioca stalno optužuju da se nekome sveti, bez obzira na to o kom procesu je reč, i koji je klan u pitanju. Uvek je bilo takvih pritisaka javnosti, ali i pojedinih političkih ličnosti koje su se infiltrirale u mafiju i poslovale s njom – kako na lokalnom nivou, tako i na regionalnom, ali i na republičkom nivou, u italijanskoj Skupštini. Međutim, u isto vreme, moram da kažem, da verujem da u Italiji možemo da računamo na nezavisno pravosuđe. Naravno da ima pokušaja zastrašivanja i pritisaka, ali rekao bih da je iza nas mračno doba 80-tih i 90-tih kada je pravosuđe neprekidno bilo ugroženo. S druge strane, pored tih problema, imamo i drugi problem – narativ vlasti. Kada slušate vlast, deluje kao da su sudije jedini problem Italije jer, kako tvrde iz vlasti, one imaju političku agendu… Tako ih vlast diskredituje i nameće javnosti narativ da sudije i tužioci imaju lične motive da nekoga procesuiraju, posebno ako ima veze sa određenim političkim partijama", kaže Skaturo.

Koliko su u borbi protiv mafije važni zaštićeni svedoci, ne samo u ovom procesu, već i u drugim pravosudnim procesima?

"Uloga svedoka je veoma važna, ne samo onih koji su bili svedoci zločina, već i bivših pripadnika mafijaških organizacija. Ne smemo da zaboravimo da je stvarna borba protiv organizovanog kriminala u Italiji počela kada smo dobili prvog 'pentita'. 'Pentito' je reč koju u Italiji koristimo da tačno opišemo osobu, poput bivšeg mafijaša koji je iz bilo kog razloga odlučio da izađe iz klana, a onda počeo da sarađuje sa pravosuđem ili policijom, a zauzvrat dobio zaštitu. Znate, od trenutka kada izađete iz organizovane kriminalne grupe vaš život postaje mizeran. Motiv da postanete 'pentito' je veoma važan i na osnovu njega se vidi kako mafija funkcioniše i kako se doživljava u javnosti. Prvi 'pentito' u istoriji organizovanog kriminala u Italiji bio je član Koza nostre, Tomaso Busketa, koji se odlučio na to jer nije bio zadovoljan načinom na koji klan radi. Busketa je postao nezadovoljan kada je u Koza nostri moć preuzeo klan Korleonezi i rekao da nije saglasan sa njihovim viđenjem organizacije i njihovim vrednostima. Dakle, među njima imate nostalgičare koji napuštaju mafijašku organizaciju jer se promenila - i radije bi sarađivali sa policijom, a usput spasili živote ljudi koje vole. Druga vrsta 'pentita' su ljudi koji su jednostavno napustili mafijaški život, ne žele više time da se bave… Ta druga kategorija svedoka je bolje zaštićena u italijanskom zakonodavstvu, ali većinu zaštićenih svedoka čine razočarani u svoje organizacije. I tu dolazi do problema; javnost te ljude posmatra kao izdajnike tako da se često na 'pentita', odnosno na zaštićenog svedoka, gleda kroz mišljenje javnosti o njemu, a ne na osnovu informacija koje je dao tužilaštvu. I to može da utiče na ishod procesa".

Kada je reč o suđenju pripadnicima Ndrangete, koje je u toku, koliko su bili važni svedoci saradnici, odnosno zaštićeni svedoci?

"Unutar Ndrangete, u poređenju sa drugim mafijaškim organizacijama, veoma je teško pronaći svedoke saradnike. Zašto? Za razliku od mnogih drugih kriminalnih grupa iz Italije i onih koje deluju u Italiji, Ndrangeta je gotovo pa porodična organizacija. Dok je Koza nostra organizacija u koju ljudi ulaze po preporuci, ritualom inicijacije i preko prijatelja, sa Ndrangetom je drugačije – postoji više stepena pripadnosti, i to porodične. Morate da bude rođaci. To je važna činjenica jer mudro biraju ko može da bude deo klana. A to znači da, ako uradite nešto loše, ako počnete da sarađuje sa policijom ili da obelodanjujete poverljive podatke, mogu da vas ubiju. Ali, ne samo vas, već i vašu porodicu. To je zaštitni mehanizam – u klan se puštaju ljudi kojima ne samo verujemo, već imamo i neki adut. Zato je u ovom konkretnom slučaju – procesu protiv Ndrangete – bilo veoma teško pronaći svedoke saradnike. Kada uporedite broj svedoka saradnika, recimo, iz Koza nostre ili Kamore, i uporedite ih sa Ndrangetom – koja je usput i najvažnija i najmoćnija organizacija – vidite ogromnu razliku. Članovi drugih mafija koji postaju zaštićeni svedoci, njih ponekad nije briga – nemaju veze sa ljudima sa kojima su radili. To je za njih bio samo posao. Jeste to nalik na kult, ali ipak možete da ga napustite. S druge strane, ako napustite Ndrangetu, vi ostavljate svoju porodicu, svoju krv – tako da, morate dvaput da razmislite da li ćete sarađivati sa policijom".

Ndrangeta i Koza nostra su termini koji su poznati u našem regionu. Koje su sličnosti i razlike između italijanske mafije i organizovanih kriminalnih grupa u ovom regionu?

"Svaka organizovana kriminalna grupa se razlikuje jedna od druge. O sličnostima i razlikama možemo pričati zauvek, ali ono u što zaista verujem jeste da društveni, politički i demografski kontekst zaista igra ulogu. Zbog toga ni na međunarodnom nivou ne postoji univerzalna definicija organizovanog kriminala. Za to postoji razlog. Naravno, donekle možemo da se složimo da za organizovanu kriminalnu grupu morate imati tri-četiri osobe koje su povezane, sa ciljem da ostvare profit na nezakonit način. Međutim, to ne znači da su tada sve grupe u svetu upravo takve. Recimo, Koza Nostre je piramidalna, hijerarhijska struktura, dok je Ndrangeta, što je pokazalo ovo suđenje, zapravo niz porodičnih klanova koji potiču iz neke doline u Kalabriji, usred ničega. Specifično je da Ndrangeta nema jednog šefa mafije, već niz šefova, za svaki region. Ako italijansku mafiju uporedimo s balkanskim organizacijama, određene sličnosti vidimo sa albanskim klanovima. Slično su strukturirani, po principu klanova - porodica. Sličnosti postoje i sa crnogorskim klanovima. Mislim da je to zbog toga što crnogorske i albanske grupe dugo sarađuju sa italijanskom mafijom - to su godine i godine krijumčarenja cigareta proizvedenih u Crnoj Gori, preko Jadrana. S druge strane, srpski klanovi nemaju mnogo sličnosti sa italijnaskom mafijom jer je, smatram, drugačija politička i sociološka pozadina. Način na koji se organizovani kriminal razvio u Srbiji je mnogo drugačiji od Italije – posebno zbog stepena nasilja koji ispoljavaju. Da nije bilo faze Koza nostre tokom prošlog veka, odnosno niza ubistava, među kojima i sudija i tužilaca, za italijanski organizovani kriminal ne bismo mogli da kažemo da je bio toliko nasilan - u poređenju sa drugim geografskim područjima", kaže Skaturo u razgovoru za Insajder.

Smatrate da je srpski organizovani kriminal nasilniji od italijanske mafije?

"Apsolutno da. Sve zavisi od kriminalnog konteksta o kojem pričamo – iznuđivanje, reketiranje, zelenašenje, veze sa huliganima, kontrola stadiona, učešće u nekim rušenjima u sprezi sa državom, odlasci na političke skupove i ograničavanje prava građana da protestuju… Sve to zahteva upotrebu nasilja, zastrašivanja, a toga u Italiji na tom nivou nema jer je, naravno, i drugačiji istorijski i politički kontekst. Tako da… drugačiji je način na koji se organizovani kriminal manifestuje u srpskoj i italijanskoj javnosti".

Pomenuli ste mnoge razlike, ali kada govorimo o međunarodnim organizacijama kao što je Ndrangeta - ima saradnje italijanske mafije sa srpskim kriminalnim organizacijama?

"Da biste prevezli tone i tone kokaina iz Ekvadora ili Kolumbije, potrebni su vam posrednici. Pre svega je važno da razumete da se međunarodni lanac snabdevanja kokainom oslanja na legalne lance snabdevanja; potrebni su vam ljudi koji poznaju pomorski transport i mnogo toga drugog, a za to nije važna nacionalnost. Pa tako vidite neko saopštenje Evropola u kojem recimo piše da je zaplenjeno 15 tona kokaina u Kolumbiji, a da je uhapšeno 20 osoba; a među njima su trojica iz Kalabrije, dvoje rođenih u Jugoslaviji ali imaju albanska imena, pa vidite da su tu tri Srbina, jedan Hrvat… Srbi su tradicionalno prisutni u Brazilu i tamo rade sa grupama koje kokainom snabdevaju međunarodne potrošače. Tako da, Srbija, Crna Gora ili Albanija – nije bitno. Važna je reputacija pojedinca za saradnju sa italijanskom mafijom i koliko je sposoban. Ovde je reč o globalizovanom svetu, tako da ćete često zajedno naći Srbina, Italijana i Albanca… To je njihov posao", zaključio je u razgovoru za emisiju "Svet i mi" Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminal iz Palerma. 

Novinar Žikica Stevanović