Sagovornici Insajdera skeptični povodom izjave ministra o regulisanju statusa istopolnih partnerstava: Sve zavisi od političke volje
Ni tri godine od početka pripreme Nacrta zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji se nije puno odmaklo. Resorni ministar Tomislav Žigmanov navodi da uprkos tome što se Srbija može pohvaliti napretkom normativnog okvira kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, postoji potreba da se status istopolnih partnerstava pravno reguliše. Sagovornici Insajdera su skeptični da će krovni zakon uskoro biti donet.
Nema zvaničnih podataka koliko je istopolnih parova u zemlji, ali se zna da nemaju nikakve zakonske mogućnosti da žive poput svojih sugrađana kojima je omogućeno da sklapaju bračnu zajednicu i uživaju druga prava.
Decenijama traje borba aktivista, nevladinog sektora i pojedinaca da se zakon promeni, ali je evidentno da nedostaje politička volja.
Žigmanov je na konferenciji za medije kazao da je Srbija potpisnica različitih međunarodnih dokumenata kojima se izričito zabranjuje diskriminacija. Zbog toga, kako je objasnio, evropske institucije stalno nadziru implementaciju i sprovođenje zakona i drugih propisa.
Ministar tvrdi da postoje izazovi kada je u pitanju status transrodnih i interseksualnih osoba, ali da su i tu prisutni određeni napori da se napravi skeniranje zakonodavnog okvira o tome da li su oni i na koji način prepoznati u pravnom sistemu, da li su diskriminisani i šta je potrebno za unapređenje njihovog pravnog položaja.
"Mi unutar Ministarstva šaljemo vrlo jasnu poruku borbe i nulte tolerancije prema svakom obliku govora mržnje", rekao je Žigmanov.
No, iako je naveo da postoji potreba da se status istopolnih brakova reguliše, nije rekao da će i kada će to uraditi, ocenjuje za Insajder Filip Vulović iz organizacije "Beograd prajd“.
"Smatram da je odluka političke prirode što je i sam predsednik Aleksandar Vučić potvrdio kada je izjavio da nikada neće potpisati zakon tako da, volja mora doći od predsednika“, smatra Vulović.
Ističe da su problemi višeslojni počevši od elementarne pravne nejednakosti LGBT+ osoba.
"Ne postoji mogućnost podizanja zajedničkog kredita, posećivanje partnera u bolnici, nasleđivanje penzije preminulog partnera i tako dalje. Voleo bih da napomenem da imamo neke naznake da se dosta govori o tome da postoji potreba da se izmene određene uredbe i zakoni što opet nije nešto što mi možemo da pozdravimo jer se polovično samo usvajaju neka prava da bi se olakšao život istopolnim parovima, ali se opet ne usvaja taj krovni zakon koji bi sve to garantovao“, navodi naš sagovornik.
U razgovorima sa predstavnicima vlasti, kako Vulović kaže, često čuju da javnost u Srbiji još nije spremna za donošenje zakona koji bi omogućio istopolnu zajednicu.
"Kažu da javnost i dalje nije spremna jer je osetljiva tema jer se još mora raditi na senzibilnosti javnosti i prvo mora da se radi na pripremanju javnosti. Onda mi njima kažemo da šira javnost neće imati benefite ili štete ukoliko bi se jedan takav zakon usvojio“, ocenjuje Vulović.
Dok naša druga sagovornica iz Građanskih inicijativa Dragoslava Barzut izjavu resornog ministra vidi kao veoma hrabru.
"Imajući u vidu opšti pad sloboda kojima svedočimo u poslednje vreme, kada vidimo da je zabranjen festival Mirdita, festival Kikinda šort, kada dolazi do sistemskog vođenja kampanja protiv branitelja i braniteljki ljudskih prava, i kada se setimo ekspozea novog premijera u Vladi kontinuiteta, ministru možemo u ovom velikom zadatku da poželimo puno sreće“, ističe za Insajder Barzut.
Podseća da su još pre tri godine uradili predlog i Nacrt zakona te tvrdi da je sve spremno za usvajanje.
"Imamo primer Grčke, Hrvatske, Crne Gore, vidimo da su te države miljama ispred nas. Srbiju ništa ne sprečava da donese jedan takav zakon. Građani Srbije su spremni i imaju veću volju da se ovaj zakon usvoji nego što to pokazuje vlast. Vučić je sprečio donošenje zakona kada je rekao da ga on neće potpisati“, kaže naša sagovornica.
Na pitanje da li veruje da će uprkos svemu zakon biti donet kada uzmemo u obzir da je Srbija zvanično na putu ka Evropskoj uniji (EU), Barzut je skeptična.
"Iako sam optimistična, ne mogu ni da zamislim da bi u ovim okolnostima doneli taj zakon. Naravno da je potreba za njim velika i osećam ga na svojoj koži jer smo i mi građani i građanke ove države i živimo u neravnopravnom položaju i to je dugo poznato. Od Nacrta zakona iz 2010. prosto ne postoji politička volja koja nikada nije ni postojala i zato je izjava ministra pohvalna i ohrabrujuća za LGBT zajednicu“, napominje sagovornica Insajdera iz Građanskih inicijativa.
Politička volja iznad svega
Početkom septembra prošle godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, kao i za svaki drugi zakon, potrebna politička volja, kao i da neke stvari ne mogu da se promene "preko noći", jer bi u suprotnom izazvale "revolt".
Da političke volje nema, upravo smo čuli od predsednika države koji je 2021. rekao da ne bi potpisao zakon o istopolnim zajednicama.
Prema Vučićevim rečima, svojom funkcijom obavezan je da štiti Ustav, zbog čega ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji.
Vučić je rekao da ne isključuje mogućnost da se u najavljenim izmenama Ustava, koje se trenutno tiču samo pravosuđa, uključe i odredbe koje bi omogućile takvim manjinskim zajednicama da ostvari svoja prava, ali da je najviši pravni dokument za sada jasan.
"Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga, zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini", rekao je predsednik Srbije.
Tada je podsetio da je svoj lični odnos prema tom zakonu pokazao "izborom Ane Brnabić za premijera", ali da istovremeno nije "gorljivi zagovornik" istopolnih zajednica.
Podsećamo da je usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama jedan je od glavnih zahteva LGBT+ zajednice i da ga ponavljaju na svakoj Paradi ponosa u Beogradu od 2017. godine.
Izvor: Insajder