Saldo protekle dve godine - 14,7 miliona evra manje od naplate gradskog prevoza (VIDEO)
Uz gubitak od prodaje karata za gradski prevoz, troškovi nabavke nove opreme. Četrnaest miliona i 700 hiljada evra – za toliko je manji prihod od prodatih karata u gradskom prevozu u Beogradu prošle godine, u poređenju sa pretprošlom. Grad je krajem maja 2023. raskinuo ugovor sa turskim konzorcijumom Kentkart, odlukom Skupštine, a na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića, a glavni razlog je upravo bio nezadovoljstvo prihodom od prodaje karata.
Možda je broj prodatih karata od raskida ugovora u porastu, kako tvrdi gradonačelnik. Ipak, zvanični podaci pokazuju da je prihod u kasi od tog posla znatno manji. Uz taj gubitak međutim idu i dodatni troškovi.
Rashodovana je stara oprema, plaćena 12 miliona evra i kupiljena nova, za sada po nepoznatoj ceni, a država bi Kentkartu, zbog jednostranog raskida ugovora, mogla da plati i višemilionsku odštetu. Prema zahtevu za međunarodnu arbitražu, Kentkart zbog raskida ugovora od Srbije potražuje 17 miliona evra odštete.
Prihod od karata u gradskom prevozu opadao je od 2011. godine, a po računici gradonačelnika, pred raskid ugovora sa Kentkartom bio je manji za čak trećinu, u odnosu na rekordnu naplatu. To je bio ključni razlog za raskid ugovora o javno – privatnom partnerstvu sa turskom kompanijom.
Tokom rekordne naplate, godišnje je prihodovano i do 77 miliona evra, da bi taj iznos 2022. pao na 53 miliona i 700 hiljada, što se gradonačelniku činilo kao izuzetno malo, pa je ugovor raskinut krajem maja prošle godine. Prema revizorskom izveštaju o budžetu Grada za prošlu godinu, prihod je pao za dodatnih 14 miliona i 700 hiljada evra, pa je 2023. Grad od prodaje karata ukupno zaradio 38 miliona i 900 hiljada. Naplatu posle raskida ugovora gradonačelnik je za Insajder okarakterisao kao malo manju od one pre raskida ugovora.
"Naplata nam je skoro kao njihova, za malo manja, podsetiću vas, za duplo manju kartu. Kažu stručnjaci koji se razumeju u javni prevoz pod znacima navoda i u lokalnu samoupravu, kažu pa da, ali prihod nam nije veći. Pa rešavamo prihod, podignemo duplo cenu karte i povećamo prihod. Pa je li to suština? Pa, nisam ja došao na ovo mesto da pelješim Beograđane da bi napucao prihod Kentkartu i Bus plusu, nego obrnuto. Da probamo da snizimo cenu svakodnevnog života, a da to ne ugrozi kvalitet usluge“, rekao je za Insajder gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 24. aprila ove godine.
Insajder je preko PR službe Grada pitao gradonačelnika da objasni svoju računicu, ali nismo dobili odgovor.
"Ono što se ne naplati kao prihod od prodaje karata, to će budžet Grada Beograda nadomestiti. Svi oni, koristili javni prevoz ili ne, oni će biti ti koji će nadomestiti taj novac. Tako da, apsolutno, građani ništa nisu dobili. Ovo su samo jedne populističke mere“, ocenjuje za Insajder Ivan Banković iz Sindikata „Centar GSP“.
Nemoguće je oceniti kvalitet usluge jer po rečima gradonačelnika, ni punih godinu dana od raskida ugovora, nije okončana nabavka nove opreme za praćenje i naplatu prevoza. Staru opremu, vrednu 12 miliona evra, koju smo sukcesivno otkupljivali od Kentkarta, smo rashodovali jer, kako kaže gradonačelnik, nismo imali šifre uz pomoć kojih bismo mogli da je koristimo. Novu nabavljamo, ali bez tendera, kroz projekat pametnog razvoja gradova Belgrade Smart City. Tenderi nisu jedini koji su izostali. Izostale su i informacije o ceni nabavke.
"Imamo opremu koju je Grad Beograd kupio u prethodnom sistemu, koju apsolutno nismo iskoristili. Plaćamo novu opremu bez sprovođenja zakona o javnim nabavkama, gde mi ne znamo koliko to košta Grad Beograd, koliko to košta Sekretarijat za javni prevoz, na kraju krajeva sve građane Beograda“, kaže Banković za Insajder.
Upitan da kaže koja je vrednost nove opreme nabavljene bez tendera, u sklopu projekta „Belgrade Smart City“, gradonačelnik Šapić je krajem aprila odgovor obećao, kad bude okončana nabavka.
"Imaćete informacije kada bude ceo proces završen. Belgrade Smart City nisam ja izmislio, već Vlada Republike Srbije. I niko nije, kada tako kažete, bez tendera, pomislio bi neko da smo nešto muljali. Nismo mi ništa muljali“, rekao je tada Šapić.
Da li je, kako gradonačelnik kaže, „muljanja“ bilo, biće moguće proveriti tek kad ugovori o nabavci opreme ne budu javno dostupni. Za razliku od njih, dostupni su izveštaji Državne revizorske institucije prema kojima je na račun Grada od naplate gradskog prevoza prošle godine uplaćeno mnogo manje novca, nego pretprošle.
Izvor: Insajder