Šarenac (Institut za savremenu istoriju) o Sretenjskom ustavu u Marker razgovoru: To je govorilo da zemlja ide napred i da će biti bolje (VIDEO)

"Ono što je važno je da je seljaštvo i gro stanovništva, koliko znamo po izvorima, bilo oduševljeno tim pravima i izvorima. Oni su bili srećni da nema povratka na feudalizam, da je bilo jasno da će oni biti posednici zemlje, da će imati neka imovinska prava“, objašnjava Šarenac.

Kako kaže, to je bio iskorak u odnosu na Austriju, Rusiju, a "pogotovo u odnosu na Otomansko carstvo".

"Svakako je bilo neodrživo kada se pogleda taj odnos snaga, ali je pokazalo da postoji kapacitet u tom narodu da se misli zaista u duhu savremenih nekih kretanja Evropi i da su oni poželeli liberalnu građansku državu da pravi neke njene tekovine, iako gotovo da nemaju nikakve uslove za to“, kaže Šarenac za Marker razgovor.

Na pitanje da li je moguće povezati ratničku borbu za slobodu i borbu za pravnu državu, Šarenac kaže da je lepota srpske istorije što "imamo i Karađorđa i Miloša“, te da svaki od tih likova mogu da inspirišu prema potrebi.

"Karađorđe je učinio jedno veliko delo i trebalo je dosta hrabrosti i mudrosti za to, a opet, s pravom, mnogi istoričari smatraju Miloša za najznačajnijeg srpskog vladara u 19. i 20. veku. Znači, svi su oni imali strahovite mane i o tome isto moramo da govorimo, ali su ipak uspeli da nam ostave neke tekovine na osnovu kojih su dalji vladari mogli da grade neku državu“, kaže Šarenac. 

Kako dodaje Miloš Obrenović je s jedne strane branio Sretenjski ustav, ali sa druge "nije mu bilo previše teško da ga ukine“.

"U jednom trenutku shvatio je da se time brani i nezavisnost Srbije - ne može vama jedna strana sila da dođe i da se meša u te stvari, pa čak i po cenu njegove vladavine. S druge strane, jasno mu je bilo da što ima manje oponenata, da će to biti bolje za njegovu ličnu vlast. Međutim, stvari su ipak otišle u jednom pravcu i bilo je jasno da će se postavljati nekakava ustava njegove vlasti i mnoge stvari iz tog Sretenjskog ustava su preživele i kasnije su u nekoj manjoj ili većoj meri pominjane u tom Turskom ustavu i kasnijim zakonima i pravilima nekim koji su usvojeni u to vreme“, objašnjava Šarenac.

Kako ističe, "kada jednom uđe taj liberalni duh, on posle gura po nekom svom pravilu“.

Na pitanje u kakvoj atmosferi se danas susreću istorija i država Srbija, on smatra da je to jedno, kako kaže, redukovano znanje u istoriji prema potrebi sadašnje političke elite.

"Mi smo čuli neke osnovne izjave danas čelnih ljudi države i vidimo pre svega se potencira sloga i sloboda od nekog stranog uticaja, stranog zavojevača, što je u redu donekle. Ali pre svega, za veliki broj istoričara, ljude koji su malo više upoznati s tom materijom, to je priča o jednom liberalnom ustavu, o borbi za imovinska prava, za ljudska prava, za pravo kretanja, za pravo nepovredivosti doma.“, objašnjava istoričar.

On smatra da ustav može da se sagleda na drugi način koji se tiče sadašnjih problema, te da smo Sretenje dočekali u "tužnom trenutku“.

"Mi imamo izbore koji su blago rečeno sporni, samim tim i ti ljudi koji treba da budu u Skupštini su pod velikim znakom pitanja - da li oni imaju legitimitet, da li oni treba da uživaju poštovanje. Opet ponavljam, po nekoj tradiciji tu treba da budu najugledniji ljudi koji zaista imaju legitimitet u svom kraju odakle dolaze. Tako da je sve to jako upitno i mi imamo zaista jednu centralizovanu državu koju se jedna mala grupa ljudi pita za sve“, smatra Šarenac.

Ipak, on smatra da nas istorija uči da se isplati borba za slobodu, ali i da se isplati borba za građanska prava. 

Izvor: Insajder