Sećanja na martovsko nasilje (VIDEO)

Mediji na albanskom jeziku emitovali su vest u kojoj se tvrdilo da su albanska deca nastradala krivicom Srba. Slaviša Ristić, predsednik Opštine Zubin Potok te 2004. godine, seća se tih dana:

“Moja sećanja su još uvek sveža, mogu da kažem. Kao što se verovatno i sami sećate... Povod za pogrom protiv Srba i martovskog nasilja je bilo utapanje troje albanske dece u selu Čabra, praktično u selu sa kojim se moje selo graniči i gde živim. Sećam se tog momenta kada me je Albanac iz sela Čabra, inače u to vreme potpredsednik Opštine Zubin Potok pozvao, obavestio o tome da su se utopila deca i tražio je pomoć, da se zaustavi na brani Gazivode na hidroelektrani, kako bi mogli da krenu u potragu za tom decom. Naravno, ništa mi on nije rekao o tome šta je kasnije usledilo. Naravno, možda čovek nije ni znao i bio deo čitave te priče, ne mogu da grešim dušu. Ali, nažalost nekoliko sati posle toga, svi smo svedoci, šta je usledilo."

Uprkos tome što su Unmik i ostale međunarodne organizacije demantovali da su Srbi krivi za utapanje troje albanske dece, Albanci su se okupili u južnom delu Kosovske Mitrovice, u blizini glavnog mosta, odakle su pokušali da upadnu u većinski srpski, severni deo grada. Snajperom su ubijeni Jana Tučev na terasi svog stana i, na ulici, Borivoje Spasojević. Kfor i Unmik policija pokušavali su da spreče veće sukobe. Ristić za Merker naglašava da je nakon tri dana nasilja, bilans bio tragičan:

"Trajalo je to, sedamnaesti, osamnaesti, pa čak i devetnaesti (mart). A inače su se ta deca utopila šesnaestog, u popodnevnim satima. Nažalost, poražavajući su bili rezultati ta tri dana, po Srbe.”

Nasilje se, sa severa, ubzo proširilo na sve sredine gde su živeli Srbi. Tragične vesti i slike stizale su iz Prizrena, Obilića, Prištine… Tog 17. marta, u selu Čaglavica nadomak Gračanice bio je protest zbog ranjavanja srpskog mladića, dva dana ranije. Zorica Vorgučić, urednica RTV KiM iz Čaglavice, tada je bila novinarka na početku karijere:

"Nakon tog protesta smo čuli da je krenula rulja od deset hiljada Albanaca, na Čaglavicu, spremna da se obračunava sa Srbima ili da protera meštane ovog sela, ne znam šta je već bila namera, nikada to nije jasno otkriveno. Ali u svakom slučaju, bez obzira na smirivanje situacije posle celodnevnog sukoba između Albanaca i pripadnika Kfora, Albanci su uspeli, jer je to i taj događaj, zapravo bio okidač da se mnogi meštani, ovoga nekad srpskog sela, isele odavde i prodaju svoju imovinu. U tom danu je zapaljeno desetak srpskih kuća, na početku Čaglavice, u tim sukobima su povređena dvojica meštana ovog sela. Trajalo je predugo, bilo je neizvesno, ljudi su bili uplašeni. Žene i deca su napuštali svoje kuće, bežali u susedna sela, da se sklone.  A, muškarci su uglavnom ostajali i štitili svoje domove. Međutim, sve je završeno tako što su došli pripadnici američkog Kfora i zapravo oni rešili tu celodnevnu dramu. Posledica je bilo mnogo, kako po Čaglavicu, tako i druge sredine i nažalost, ljudi se od toga još uvek nisu oporavili.”

 Pripadnicima međunarodne vojne i policijske službe zamereno je neblagovremeno i neadekvatno reagovanje. Slaviša Ristić veruje da Beograd nije mogao mnogo da učini, da zaštiti Srbe:

“Možemo sad da nagađamo, šta je u tom momentu moglo... Albanci su krenuli silom, krenuli su da proteruju, pale njihove kuće... Ono što je Beograd u tom momentu uradio, to je bio apel prema međunarodnoj zajednici, prema Kforu, da zaštiti Srbe, gde nažalost nije ih zaštitio, osim u nekim delovima ... mislim znamo za taj slučaj Čaglavice, kada su Albanci krenuli na Čaglavicu, gde je Kfor zaista stao između Albanaca i tih demonstranata i srpskog sela Čaglavica i zaštitio ih. Nažalost, nije ih zaštitio na bilo kom drugom mestu. Da li je Beograd mogao konkretno da uradi tada.... pa, nisam siguran."

Pravosuđe pod kontrolom Unmika podiglo  je nekoliko stotina optužnica, od kojih je većina bila pred sudovima za prekršaje. Prema podacima OEBS-a, 86 osoba osuđeno je na zatvorske kazne, od kojih je najduža 16 godina zatvora.

 Izvor: Insajder