Sedam godina Ane Brnabić na čelu Vlade: Misija modernizacija, zaštita ljudskih prava i slobode medija ni u ekspozeu (VIDEO)

Prva žena premijer u Srbiji, prva javno deklarisana kao LGBT osoba, kojoj ta zajednica zamera što nije radila na poboljšanju njihovog statusa. U Vladu Srbije ulazi leta 2016, kao ministarka, a premijerka postaje godinu dana kasnije, uz poruku da nastavlja tamo gde je stao Aleksandar Vučić.

"Moja misija je modernizacija društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji, stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim građanima, moramo da unapredimo obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu“, rekla je Brnabić.

Drugi prioritet nije ispunjen ni u narednim mandatima, ali prvi, uz stabilnu ekonomiju, jeste u velikoj meri; to pokazuju i rezultati istraživanja, prema kojima je digitalizacijom javne uprave zadovoljno 85 odsto građana.  

"Ono što možda jeste najvažnije, jeste to da su rezultati napora prethodnih vlada u pogledu digitalizacije usluga vidljivi građanim u svakodnevnom životu. Dakle, bilo da su u pitanju usluge koje se tiču ličnih dokumenata, različitih uverenja, da li su to usluge u oblasti zdravstva, obrazovanja, pa čak i poslovanja, odnosno privrede, poreza, električnog identiteta građana i slično“, rekla je Milica Divljak istraživačica u Centru za evropske politike.

Mnogo je duži spisak onoga što nije ispunjeno: na papiru su ostali pre svega borba protiv kriminala i depolitizacija javne uprave koja, uprkos dobrom zakonskom okviru, nije sprovedena - državni službenici su godinama u v.d. stanju. 

"Ljudi koji bi po zakonu mogli da obavljaju tu funkciju šest meseci, uz produžetak od tri meseca, međutim u praksi se dešava da nakon isteka ovog perioda šest plus tri meseca, dolazi do ponovnog izbora iste osobe, i onda ponovo se vrtimo takvu krug u nedogled, i to je način da se čak i eksperti koji bi se eventualno postavili na te pozicije drže na, kako bi se reklo, kolokvijalno na kratkom povocu, i u tom smislu vi ostvarujete punu kontrolu nad državnom upravom“, kaže Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.

U Centru za evropske politike kažu da u prethodnih sedam godina ništa nije učinjeno na polju transparentnosti odlučivanja – sve se svodilo na saopštenja, nije objavljivan dnevni red uoči sednica Vlade, kao ni zapisnici posle sednica. Posebno brine i to što nisu objavljivani neki od zaključaka Vlade koji se, na primer, tiču međunarodnih zajmova. Dakle, odluke koje se u znatnoj meri tiču građana. I nisu jedine.

Za zaštitu ljudskih prava i slobode medija nije se našlo mesta u prvom ekspozeu Ane Brnabić, ispostaviće se, posebno za ovo drugo, ni u praksi. Negirala je svaku aferu u čijem bi centru bile njene partijske kolege - poput Krušika, Jovanjice, nesreće na rampi u Doljevcu, plagiranja doktorata… Ostale su otvorene i afere koje je pokrenula vlast, poput prisluškivanja predsednika.

Uprkos povremenim pozivima na jedinstvo u državi o ključnim pitanjima - politički konsenzus oko bitnih stvari takođe je ostao na spisku neispunjenih želja.

"Faktički se vode odvojeni monolozi i ti monolozi prelaze granice pristojnosti i normalne političke komunikacije, toliko je zloupotreba službenog položaja, zloupotreba postojećeg imuniteta da se komunicira na način koji zapravo predstavlja povredu časti mnogih ljudi, ne samo političkih protivnika već i kritičke javnosti, ljudi iz medija, civilnog društva, akademije itd. I u tom smislu zaista mislim da vlast nije tragala za nekim konsenzusom sa širom javnošću, a naravno ni sa svojim političkim protivnicima“, navodi Mitrović.

"Predsednica vlade naravno formalno je odgovorna za rad vlade, pa tako i ministara, koji su vrlo često bili upravo oni koji su personifikovali tu politiku i bili oni koji su izlazili i obraćali se na način koji sam prethodno opisao. Imali smo situacije da ministri dolaze u parlament da razgovaraju, odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i kada god je neko pitanje nije odgovaralo, tu je bilo žustrih pa čak i uvreda. I u tom smislu ja tu recimo prepoznajem pre svega odgovornost Ane Brnabić u formalnom smislu, iako suštinski čovek kome oni pre svega odgovaraju za svoje postupke jeste predsednik Republike“, dodaje on. 

Iako se, s obzirom na kulturni milje iz kojeg dolazi, od nje nije očekivalo, Ana Brnabić se brzo uklopila u narativ partije u koju se učlanila 2019-te – dve godine nakon preuzimanja premijerske funkcije. Posebno u poslednje vreme, umnogome je i sama davala loš primer u javnim nastupima. Neopterećena visokom funkcijom koju obavlja, poručivala je da „nema leka za bolest opozicije i pojedinih medija“, a na nedavnoj konferenciji za medije je, više puta, opozicione predstavnike nazvala fašistima. Udarala je i rukom po mikrofonu u Parlamentu, kojim će od sada predsedavati.

Izvor: Insajder