Šef NATO kancelarije u Beogradu za Insajder: Na Zapadnom Balkanu postoje razlozi za brigu

Romano kaže da je Zapadni Balkan mnogo napredovao poslednjih godina i da je region od strateškog značaja za NATO.

„Nastavićemo da unapređujemo naš politički dijalog i praktičnu saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana kako bismo podržali reforme, regionalni mir i bezbednost i suočili se sa malignim uticajima, među kojima su dezinformacije, hibridne i sajber pretnje državnih i nedržavnih aktera. Demokratske vrednosti, vladavina prava, lokalne reforme i dobrosusedski odnosi su od suštinskog značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije i pozdravljamo dalji napredak u tom smislu. NATO ostaje u potpunosti posvećen pružanju podrške regionalnoj stabilnosti, kroz svakodnevne aktivnosti naše kancelarije, napore misije NATO-a KFOR i podršku bezbednosnim strukturama i institucijama Bosne i Hercegovine koju pruža naš štab u Sarajevu“, kaže Romano.

Vraćanje vojnog roka - suverena odluka Srbije

Dodaje da je zadovoljan nivoom saradnje koji su NATO i Srbija razvili kroz praktične aktivnosti i politički dijalog. Kako kaže, izgrađena je jaka osnova transparentnosti i uzajamnog poverenja, što je pomoglo u razvoju odnosa NATO i Srbije i doprinelo regionalnoj stabilnosti.

„Naše partnerstvo postojano raste proteklih 18 godina, od osnivanja NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu 2006. godine. Na zahtev Srbije, naša saradnja odvija se u brojnim domenima, od odgovora na prirodne nepogode, do vojne obuke i naučne saradnje. Naše partnerstvo krojeno je prema potrebama Srbije i u potpunosti uvažava njenu politiku vojne neutralnosti. Imamo aktivan politički dijalog koji se ogleda u redovnoj komunikaciji zvaničnika NATO-a i Srbije, kao i sastancima na različitim nivoima, kako u Beogradu, tako i Briselu, i redovnim posetama visokih zvaničnika NATO-a Beogradu. Na primer, ambasador Boris Ruge, vršilac dužnosti zamenika generalnog sekretara NATO-a, posetio je Beograd u avgustu, gde je imao važne sastanke, između ostalog, i sa predsednikom Vučićem“, navodi general Romano.

Upitan o odluci Srbije da vrati obavezno služenje vojnog roka, on je rekao da je to „suverena odluka Srbije koja neće uticati na naše partnerstvo.“

NATO ostaje posvećen svojoj misiji KFOR

Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, Romano je naveo da je situacija na Kosovu mirna, ali i dalje osetljiva.

„Naša misija KFOR ostaje ključni faktor stabilnosti, dok nastavlja da izvršava svoj mandat prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, nepristrasno i u svakom trenutku. Već duže od dve decenije, KFOR održava sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu, shodno našem mandatu UN. Decenije teško stečenog mira ne smeju biti ugrožene. NATO ostaje posvećen svojoj misiji KFOR. Nakon prošlogodišnjih nasilnih događaja, rasporedili smo oko 1.000 dodatnih snaga na Kosovu, što je omogućilo KFOR-u da utrostruči broj patrola i učetvorostruči svoje prisustvo na severu Kosova. Ovo je najveće pojačanje naše misije u protekloj deceniji“, navodi on.

Sve strane da biraju diplomatiju umesto nasilja

Dodaje da između osoblja KFOR-a i pripadnika Vojske Srbije postoji redovna interakcija na različitim nivoima.

„Na primer, KFOR i srpske jedinice izvršavaju redovne sinhronizovane patrole duž administrativne linije. Komandant KFOR-a održava redovni kontakt s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, što uključuje povremene sastanke uživo. Novi komandant KFOR-a, general-major Enriko Barduani iz Italije, sastao se u Beogradu s načelnikom Generalštaba generalom Mojsilovićem. Ovaj sastanak održan je samo nekoliko dana nakon što je general-major Barduani stupio na čelo KFOR-a. To govori u prilog značaju koji KFOR pripisuje saradnji s Vojskom Srbije. Redovna i transparentna komunikacija je od ključnog značaja za očuvanje transparentnosti, uzajamne obaveštenosti i recipročnog poverenja i umnogome doprinosi bezbednosti širom regiona“, kaže sagovornik Insajdera.

Naglašava da je za stabilnost u regionu neophodno da sve strane biraju diplomatiju umesto nasilja.

„Zaista, dugoročni mir iziskuje političko rešenje. Zato NATO nastavlja da snažno podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU kao jedini okvir za rešavanje otvorenih političkih pitanja. Od ključne je važnosti da Beograd i Priština pristupaju razgovorima u dobroj veri kako bi dijalog napredovao za dobrobit svih“, rekao je Romano.

Tri prioriteta novog šefa NATO

Prema njegovim rečima, izazovi današnjice su preveliki za bilo koju organizaciju ili naciju da se suočava sama.

„Zajedno smo jači i sigurniji. Evropska unija je jedinstven i ključni partner NATO-a. Postoji potencijal za povećanje saradnje u mnogim oblastima, od pružanja podrške Ukrajini do borbe protiv hibridnih pretnji. Članice NATO-a su se takođe složile da unaprede saradnju s našim indopacifičkim partnerima – Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Republikom Korejom – na poljima sajber odbrane, novih tehnologija, pomorske bezbednosti, klimatskih promena i borbe protiv dezinformacija. Naši indopacifički partneri su po treći put uzeli učešće na samitu NATO-a u julu u Vašingtonu i prvi put učestvovali na sastanku ministara odbrane NATO-a 17. i 18. oktobra. Lideri Saveza usvojili su akcioni plan za naše južno susedstvo, a generalni sekretar je imenovao specijalnog predstavnika koji će koordinisati napore NATO-a u tom regionu. Pored toga, uskoro ćemo otvoriti NATO kancelariju za vezu u Amanu, dok je Misija NATO-a Irak proširila opseg podrške koju pružamo bezbednosnim institucijama Iraka, na njegov zahtev“, dodao je general Romano.

Podseća da je novi generalni sekretar NATO Mark Rute, koji je stupio na čelo organizacije 1. oktobra, izneo tri ključna prioriteta: obezbeđivanje da NATO ima sposobnost da se zaštiti od svake pretnje; nastavak podrške Ukrajini u borbi protiv ruske agresije, kroz podržavanje njenog prava na samoodbranu utemeljenog u Povelju UN; suočavanje sa rastućim globalnim izazovima po evroatlantsku bezbednost kroz partnerstva krojena po meri partnera.

Novinar Boban Karović