Šest godina bez odgovora ko je naredio, a ko noću rušio po Savamali
Pre tačno šest godina, u očigledno organizovanoj akciji, osobe pod fantomkama, bez rešenja o rušenju u sred noći bagerima su porušile privatne objekte na prostoru Beograda na vodi. Uprkos obećanjima da će odgovorni za ovu akciju biti kažnjeni, postupak danas, bar formalno, jedino vodi Prvo tužilaštvo ali se i tamo slučaj već godinama nalazi u predistražnoj fazi. Kako tvrde, razotkrivanje istine koči policija jer ne dostavlja tužilaštvu tražene informacije.
Kako se navodi u odgovoru Insajderu, Prvo tužilaštvo je, nakon detaljne analize svih prikupljenih dokaza uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkciji policije, Upravo kriminalističke policije, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta da utvrde identitet potencijalnih učinioca krivičnih dela, ali odgovora nema.
„Prvo tužilaštvo uputilo je pet urgencija Ministarstvu unutrašnjih poslova, od čega su četiri naslovljene na starešinu koji rukovodi organom“, navodi Prvo tužilaštvo u odgovoru Insajderu.
Kako se vidi iz odgovora koje je Prvo tužilaštvo dostavilo Insajderu, urgencije su upućivane svake godine od 2017, i to u decembru te godine, u aprilu 2018, u aprilu 2019, februaru 2021 i martu 2022.
Uprkos urgencijama u kojima tužilaštvo zahteva od policije da u najkraćem roku utvrdi identitet i pronađe potencijalne učinioce krivičnih dela, to se do danas nije dogodilo.
Prvo tužilaštvo ima zadatak samo da otkrije i procesuira neposredne izvršioce, odnosno nepoznate osobe koje su sa fantomkama na glavama sprovodile akciju rušenja u aprilu 2016.
Inače, prema srpskim propisima zastara može nastupiti i za krivično gonjenje, a rokovi kada se više ne može ni voditi postupak, određuju se u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo. Na osnovu toga može se i izračunati kada će u konkretnom slučaju zastariti postupak koji se, bar formalno, vodi protiv nelegalnih rušitelja pod maskama.
Kako neposrednim izvršiocima rušenja u Hercegovačkoj, kao najteže delo, tužilaštvo stavlja na teret učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo, za koje je zaprećena kazna zatvora do 5 godina, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa nakon 10 godina od rušenja, odnosno 2026.
Ovo praktično znači da ako u naredne četiri godine nadležni ne podignu optužnicu protiv rušitelja pod maskama, oni bi kaznu za to što su učinili te noći, mogli da izbegnu - zauvek.
Iako se iz transkripta razgovora dežurnog operatera i građana koji su u noći rušenja zvali policiju jasno čulo da je naredba da policija ne reaguje na pozive stigla od vrha policije, nadležne državne institucije pristale su da za sve na kraju bude odgovoran samo dežurni šef smene Goran Stamenković.
On je priznao krivicu i dobio uslovnu kaznu zatvora od pet meseci. Ispostavilo se da je u pitanju bila usluga za uslugu. Stamenković je priznao krivicu, a država mu je kao nagradu, iako nije po zakonu legelazovala objekat koji je sagradio privatno u Mirijevu. Kada je kasnije podneta prijava protiv njega za drugi nelagalni objekat, Stamenković je odlučio da tužilaštvu otkrije kako tvrdi istinu da je ceo slucaj - ko je naredio i organizovao rušenje u Hercegovačkoj vrh tadašnjeg MUP-a zataškao.
Tužilaštvo međutim nije ispitalo njegove nove navode, predmet je arhiviran, odgovorni u celom lancu komandovanja nisu otkriveni, a istina je ipak, po mnogo čemu, jasna.